ХРАМ СВЕТОГ АРХИЂАКОНА СТЕФАНА-УМЕТНОСТ И АРХИТЕКТУРА

 
Протојереј – ставрофор Србољуб М. Милетић

ХРАМ СВЕТОГ АРХИЂАКОНА СТЕФАНА
УМЕТНОСТ И АРХИТЕКТУРА

 
УЗОРИ ЗА ФРЕСКЕ
 
Сликарство храма Св. Стефана је рађено у стилу српског класицизма који се развио у доба краља Милутина. Српски класицизам се угледа на трећи период ромејске уметности, на ренесансу Палеолога и чувену македонску школу. Иконограф, протођакон Миодраг се и овде придржавао узора средњевековних мајстора, Емануила Панселиноса, Милутинове и македонске школе.
 
МАКЕДОНСКА ШКОЛА
 
Њен центар је био у Солуну. доживела је свој процват у XIII и XIV веку. Одлике ове школе су реализам у приказивању фигура, не само у њиховим спољним карактеристикама, већ и у осли-кавању унутрашњег света, посебно њихових осећања. Композиције су упечатљиве, пуне података, сa фигурама које се крећу у обимном простору изражене дубине.
Карактеристике македонске школе су се задржале на готово свим фрескама и иконама, посебно очуваним на Светој гори, све до почетка XVI века, када настаје постепени пад у квалитету ромејске иконографије.[1]
У време процвата македонске школе било је много познатих и квалитетних атељеа, јер су гене-рално, уметници из Солуна позивани да сликају иконе и фрескопишу многе храмове, капеле и манастирске трпезарије, у широј околини Солуна као и на Светој гори. Међу најбоље представнике македонске школе спада и реномирани атеље Михаила Астрапаса и Евтихија, који су осликали саборни храм у манастиру Хилендару. Али, изнад свих је стајао атеље Мануела (или Емануела) Панселиноса, који се сматра најзначајнијим и најбољим представником ове школе.
 
МАНУЕЛ ПАНСЕЛИНОС
 
О зографу Мануелу Панселиносу, нема много података. Овај, по многима највећи сликар, припада македонској ренесансној школи са центром у Солуну.[2] данашње информације о њему долазе из сликарског приручника под називом “Тумачење уметничког цртежа” од јеромонаха Дионисија, иконописца из Фурне у Евританији, који је живео на Светој гори у првој половини XVIII века.
По мишљењу већине историчара уметности, Панселинос је живео крајем XIII и почетком XIV века. Између осталог, он је осликао цркву Протата у Кареји на Светој гори, затим параклис цркве Св. Димитрија у Солуну, и друге цркве фрескама изузетне лепоте, које се сматрају врхунским дости-гнућем и најбољим примером периода обнове Палеолога и македонске школе.
Рад Мануела Панселиноса карактеришу светле и нежне боје, реализам спољашњих форми, интен-зивни опис осећања, као и савршени прикази духовности ликова племенитих покрета, истовре-мено нежних и енергичних. Композиције су величанствене, њихови облици су комплетни, готово аутономни и самодовољни у свом ставу.
Већина његових фресака (сликаних 1360 – 1370.) налази се у саборном храму Протата, у Кареји на Светој гори. По високом квалитету уметничког израза византијског црквеног сликарства његове фреске спадају у светску културну баштину.[3]
Поред цркве Протата, фреске и иконе које се приписују Мануелу Панселиносу и његовом тиму уметника, налазе се и у капели Светог Ефтимија затим, у манастирима Великој Лаври и Ватопеду, у цркви Светог Димитрија у Солуну, као и на другим светим местима.
 
Закључак:
 
У организацији Института за проучавање културног наслеђа, Академије за уметност СПЦ у Београду, а по благослову Епископа аустралијско-новозеландског Иринеја, један од најлепших српских храмова у Аустралији, цркву Св. архиђакона Стефана у Рути Хилу, осликао је реномирани српски иконограф протођакон Миодраг Томић, протомајстор. Овај пројекат представља значајан корак у промовисању аутентичне духовне културе српског народа у Аустралији, где живи велики број Срба, чији је црквени и духовни живот веома развијен.
Сликарство храма Св. Стефана има одлике ново-обновљеног српског класицизма, то јест, српско-византијске школе. Као узор уметнику је послужила панселинско-светогорска школа и златни период средњевековних цркава у Србији у време владе краља Милутина.

1. Као пример за ово су и фреске у капели Светог јована Крститеља у Протату, насликане 1526. год.
2. Emmanuel Panselinos, an almost legendary figure that stands somewhere between myth and reality, is referred to for the first time by the monk and icon artist Dionysius from Fourna of Euritania (beginning of 18th cent.) in his book “Explaining the art of painting.” Because of the high quality of his art, Panselinos became enormously famous and today he is considered as the artist who better expresses the Macedonian renaissance school (http://www.tourtripgreece.gr/events/index.php).
3. The main characteristics of Panselinos’ frescoes on the walls of the Protaton, the ancient administrative center of the monastic community of Mount Athos, are the autonomy and the autarky of his figures into the synthesis, the suavity of his colors and the resurgence of themes from the art of the late Hellenistic period (http://www.tourtripgreece.gr/events/index.php).