ХРАМ СВЕТОГ АРХИЂАКОНА СТЕФАНА-УМЕТНОСТ И АРХИТЕКТУРА

 
Протојереј – ставрофор Србољуб М. Милетић

ХРАМ СВЕТОГ АРХИЂАКОНА СТЕФАНА
УМЕТНОСТ И АРХИТЕКТУРА

 
РЕЧ ИКОНОПИСЦА
 
Када ми је о. Срба понудио да фрескопишем овај храм, предложио сам да то урадимо у етапама. Прва етапа је била долазак на лице места и студија архитектонског простора храма ради његовог осликавања.
По доласку у Сиднеј, посветио сам око месец дана анализи простора, изради планова и скица. Задивила ме ова архитектура, која је у много чему јединствена. Већ на први поглед у овој цркви се уочава склад њених облика, који представља изазов, боље речено, позив на “двобој” иконописцу – како доћи до синтезе овако лепе архитектуре и будућег фрескописа? Како од складних архите-ктонских решења и иконографије направити једну целину? јер, за мене као фрескописца, архитектура храма и његови унутрашњи простори представљају велики изазов; то јест, како доћи до синтезе да архитектура и сликарство буду једно, једна складна целина, која својом укупношћу одражава православни поглед на свет и човека у њему.
Прихватио сам изазов, и у сарадњи са свештеником и локалном црквом направио елаборат, што иначе радим када преузмем задатак осликавања цркве. Анализа, коју сам овде урадио, показала је да је овај храм посебно изазован, јер његов склад не сме бити поремећен или умањен, већ га је требало украсити композицијама, ликовима и сценама, које би се у њега, не само утопиле, већ га уствари, још више, али не претенциозно, истакле и узвисиле.
 

 
О. Срба је изложио идеје, а мој задатак је био да их својим искуством и умећем пренесем на зид, да то буде по канонима, уједначено са архитектуром, која је у овом случају веома специфична.
У Сиднеју сам направио почетни елаборат и начинио основни распоред сцена, ликова, приказа и орнамената, а потом се вратио кући. Скоро годину дана сам чекао на визу, а за то време сам наставио да активно радим и разрађујем план, имајући непрестано пред собом слику ове цркве.
Истраживао сам и разрађивао детаље пројекта, припремао поједине скице и материјале, како би сликарство и архитектура цркве дошли до пуног изражаја у једном складу. Материјал је набављен из Немачке, Швајцарске и Русије, и бродом послан у Сиднеј.
У Сиднеј сам дошао 1. децембра 2009. са својим сарадником, Небојшом Кешељем. Обзиром да смо претходно припремили све скице и детаљни план, могли смо одмах да кренемо на посао. Основна ствар је била организација, за коју посебно захваљујем, како свештенику и црквеном одбору, тако и свим парохијанима који су нам непрестано и радо излазили у сусрет. Омогућили су нам да стану-јемо у кругу порте, да у близини имамо сав материјал, алат и сву логистику при руци. што је најва-жније, обезбедили су и поставили дивне скеле и платформе у целом храму.
Скела је такође, била јединствена. То је такозвана “висећа” скела, која је омогућила да током свих радова у приземљу несметано наставимо са богослужењима. Она је одиграла пресудну улогу, јер нам је омогућила да се налазимо као у атељеу – пред једним платном, на којем нам је сва површина свих зидова за осликавање била истовремено доступна.
 
Протођакон Миодраг Томић