NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Knjige i izabrani članci » HRAM SVETOG ARHIĐAKONA STEFANA-UMETNOST I ARHITEKTURA

HRAM SVETOG ARHIĐAKONA STEFANA-UMETNOST I ARHITEKTURA

 
Protojerej – stavrofor Srboljub M. Miletić

HRAM SVETOG ARHIĐAKONA STEFANA
UMETNOST I ARHITEKTURA

 
OSLIKAVANJE HRAMA
 
Pripremni i izvođački radovi su trajali oko dve godine, tokom 2009. i 2010. Najpre je, decembra 2008. protođakon Miodrag došao iz Srbije u Australiju na oko mesec dana radi proučavanja arhitekture, izrade planova i projektne dokumentacije freskopisa. Potom je gotovo cela 2009. godina protekla u izradi elaborata i studije prostora, kao i u očekivanju posebne vrste vize, za kategoriju „specijalni projekat“ (Special Project Visa). Kada je freskopisanje hrama Sv. Stefana od strane nadležnih državnih organa ocenjeno kao „specijalni projekat“ od šireg značaja, stručna viza je odobrena i protođakon Miodrag Tomić je došao u Sidnej 1. decembra 2009. sa asistentom Nebojšom Kešeljem.
Plan i projekat freskopisa je izrađen u konsultaciji sa nadležnim sveštenikom i stručnim licima. Kada su planovi odobreni od strane Instituta Akademije za umetnost SPC, kao i Crkvenog odbora hrama Sv. Stefana, pristupilo se oslikavanju. Radovi su trajali tačno godinu dana: od početka decembra 2009. do početka decembra 2010. Nebojša Kešelj je asistirao prva 4 meseca na skiciranju prostora i pozlaćivanju potrebnih površina, a potom je o. Miodrag oslikao 476 likova i 51 kompoziciju. Ukupne dimenzije oslikanog prostora crkve iznose 706 m2.
Ova crkva je rađena u al seko tehnici (al seco – na suvoj podlozi), pigmentima u prahu. Redosled u postupku oslikavanja fresaka je bio sledeći: posle nanošenja osnovnih boja i oslikavanja pozadine plave boje, urađen je pejzaž, potom haljine i na kraju inkarnat – lik sa kosom. To je uobi-čajeni redosled u ikonografiji i u živopisu.
 
I etapa je bila pravljenje podela prostora i nanošenje skica pojedinih likova, scena i pejzaža na zidove.
 
II etapa je predstavljala nanošenje osnovnih boja i oslikavanje pozadina na celokupnoj površini hrama, tako da više nigde nije bilo belog prostora.
 
III poslednja faza živopisanja je bio rad inkarnata, ili likova. Kada su završeni pejzaži i haljine prešlo se na likove i otkrivene delove tela, uključujući kose, brade, itd.
 
Parohijani i članovi crkvene opštine su, osim svojim prilozima, pomagali i u pripremama, u montiranju i premeštanju skela, obezbeđivanju potrebnog materijala, hrane i smeštaja, kao i svega što je bilo potrebno. Iznajmljivanje skela, koje su pokrivale celu unutrašnjost hrama čitavu godinu dana, bilo je besplatno, prilog Aleksandra Manojlovića i njegove kompanije „Sidnej dizalice i skele“ (Sydney Hoist & Scaffolding).
Tokom obnove i živopisanja hrama posećivali su nas episkopi, sveštenici, monasi, profesori, ikonografi, umetnici, mnogi pravoslavni Srbi kao i Australijanci, od komšija do profesora univerziteta iz Sidneja i Kanbere. Svi oni su bili dirnuti lepotom fresaka koje svedoče o našem bogatom i uzvišenom duhovnom nasledstvu.
Freske u hramu Sv. Stefana su rađene u neprekidnom periodu od godinu dana, uz učešće umetnika na svim bogosluženjima i uopšte, u bogoslužbenom i parohijskom životu ove crkve.

Jedan komentar

  1. Blazena Stojna Monahinja Jefimija moli Gospoda Boga za nas.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *