ХРАМ СВЕТОГ АРХИЂАКОНА СТЕФАНА-УМЕТНОСТ И АРХИТЕКТУРА

 
Протојереј – ставрофор Србољуб М. Милетић

ХРАМ СВЕТОГ АРХИЂАКОНА СТЕФАНА
УМЕТНОСТ И АРХИТЕКТУРА

 
РАДОВИ
 
Радови су почели током 2000. Године. Прву фазу је чинило учвршћење темеља цркве, тако што је изван бочних зидова са сваке стране избушено по 6, укупно 12 стубова од армираног бетона, пречника 80 см и дубине око шест метара – до чврсте подлоге. Истовремено са овим потпорним стубовима изливено је кроз темеље, испод пода цркве, шест попречних и две уздужне бетонске греде, ширине 60 и дубине 80 см, које се на супротним странама ослањају на ових 12 стубова – носача темеља.
По учвршћивању основе попуњени су предимензионирани прозори и учвршћени зидови храма. Потом су на врху, сви зидови повезани венцем од армираног бетона. Коначно, на њима су поди-гнути нови кров и купола, виши од старих за око 1,5 м.
 

 
Други део радова је представљао замену куполе и крова цркве савременим материјалима и лакшом конструкцијом.
Првобитни кров је потпуно уклоњен, а нова кровна констурукција је подигнута у вис за око 1,5 м тако да би омогућила висину правилног полукружног свода лађе цркве и два полукружна свода над бочним галеријама.
Све горње, као и бочне тачке полукружних сводова, причвршћене су за кровну конструкцију која је најпре, потпуно покривена водоотпорним плочама, премазаним дебелим слојем пластичне изолације. Између водоотпорних плоча и сводова постављена је топлотна изолација од минералне вуне, дебљине 5 см, изнад које је постављена алуминијумска фолија.
Храм је покривен каменим плочама од црног шкриљца, увезеног из Енглеске.
 

 
При врху спољних зидова испод крова су додате полукружне украсне аркаде, а црква je oмалтерисана и обојена у бело.
Припрата је одвојена од лађе цркве зидом и унутрашњим вратима, а дуж северног зида припрате узидана је крстионица у облику крста, са посебним деловима за одрасле и децу.
У лађи цркве, у наставку хорског простора, са обе стране продужена је галерија, изнад које су изграђени нови сводови полукружног облика, чиме је храм добио на унутрашњем изгледу и акустици. Унутар цркве је додато 12 стубова који носе галерију и централно кубе.
Ишло се на минимално, компромисно решење, за које се могла добити грађевинска дозвола од надлежних општинских власти. Црква није смела да буде “спљескана” или “згњечена”, или пак “развучена” у својим основним облицима. Додатком галерије дуж северног и јужног зида, архи-тектура ентеријера је добила на ,,интимности” али не и на потпуној чистоти облика, јер за то није постојала потребна висина. Да би се висина повећала кров је подигнут на ниво постојећих над-зидака. Због постизања правилног полукруга централног свода, као и галерије[1] дуж зидова, спољни волумен храма повећан је за 1,5 м у висину. Централни свод, као и сводови изнад галерија су правилног полукруга. Све горње тачке свода у броду цркве, као и горње тачке полукружних сводова галерије, причвршћене су за кровну конструкцију. Тиме су елегантно и рационално доби-јени максимално повишени сводови над бродом цркве, као и над северном и јужном страном галерије, а храм је могао да “продише”.

Галерија у наставку хорског простора
 
Такође, одлучивању за изградњу галерије је допринело и мишљење да, уколико би и постојала каква сумња у архитектонску усклађеност, добрим живописом би она могла бити сасвим ублажена.
Галеријом, која повећава корисни простор, ентеријер цркве је значајно добио на свом достојанству, а архитектонска композиција готово да “звони” у свом складу, за шта је свакако, најзаслужније решење архитекте др Предрага Ристића из 1996. године.
Унутрашња висина брода је повећана. Добило се око 30 м2 корисног простора, а акустика је постала много боља.
 

Спољни изглед према плану арх. др. П. Ристића
 
Закључак:
 
Изглед првобитног храма Св. архиђакона Стефана је имао примесе постмодернизма. Предложеним решењем арх. др Предрага Ристића те примесе су уклоњене и храм је доведен у каноне и правила православне архитектуре, што је са радошћу било прихваћено подједнако од парохијана, од стране стручних, као и од неупућених. Када је црква обновљена, није било ни једног другог коментара осим искрених похвала, почевши подједнако, од патријарха Павла, који је овај храм посетио 11. новембра 2004, принца Александра и принцезе Катарине Карађорђевић (новембра 2005), већег броја епископа, као и од стране свештеника, професора уметности и других стручњака, парохијана и посетилаца, исто колико и од мноштва верног народа. Био је то несумњив доказ проверених вредности, које верујући људи једноставно осећају, а стручњаци препознају.
Општи је утисак, једнако стручних и неуких људи, да је након реновирања према плану др Предрага Ристића, храм Св. архиђакона Стефана заблистао обновљеним сјајем, као један од најлепших примера класичне српске свештене уметности изван матице.
 


 
НАПОМЕНА:

  1. Постоји приличан број цркава (старих и нових, посебно у Грчкој) које имају такве галерије. У православним црквама постоје галерије чак и на неколико спратова, али су те цркве неупоредиво више, па се галерије комотно надграђују. У неким црквама, које је пројектовао арх. др. Предраг Ристић, има и пет нивоа галерија.

One Comment

  1. Blazena Stojna Monahinja Jefimija moli Gospoda Boga za nas.