NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Knjige i izabrani članci » HRAM SVETOG ARHIĐAKONA STEFANA-UMETNOST I ARHITEKTURA

HRAM SVETOG ARHIĐAKONA STEFANA-UMETNOST I ARHITEKTURA

 
Protojerej – stavrofor Srboljub M. Miletić

HRAM SVETOG ARHIĐAKONA STEFANA
UMETNOST I ARHITEKTURA

 
DUHOVNI OPORAVAK ARHITEKTURE
CRKVE SV. STEFANA U RUTI HILU
 
KUPOLA
 
Kupola se podiže za jedan metar. Ona je sada sakrivena iza nadzidaka koji naglašenim vertikalama nameću svoje uzdizanje ka nebu bez i mimo Hrista, odnosno bez kupole koja čini Ologošenog sa Neba poslanog Sina Božijeg.
 
VENCI
 
U zaletu bez Hrista ka Nebu, pored istaknutih vertikala učestvuju i pilastri i nadzidci iznad površina svih krovova, koji na nemoguć način hoće da dosegnu do samoga Gospoda bez ičega ovozemaljskog, ljudskog, narodnog, pa i nacionalnog. U postojećoj arhitekturi naglasak je na industrijskoj tehnici bez duše, bez dodira rukom. I opeka treba da bude „rukopoložena“ i to na prepoznativ, pravoslavan i srpski način.
Kao kada na vencu vidimo arapska slova – odmah znamo da je to džamija, isto tako ručno izrađena i ručno postavljena niska opeka znači naše slovo, razumljivo i Bogu i ljudima.
 
ZIDOVI
 
Sadašnji zidovi su suviše „industrijski“. Svi zidovi će biti omalterisani i „okrečeni“ belo. Zidovi ne smeju biti suviše ravni, ali ne smeju da budu ‘rapavi: treba da se oseća više rad perdaške, a manje ravnjače. Iz konstruktivnih razloga postojeći zidovi će biti probijani, zaziđivani i oštećeni, stoga ove intervencije treba olakšati povezivanjem svih etapa u celinu.
 
ŽIVOPIS
 
Pravoslavna Crkva mora da bude živopisana, jer njeni prozori dosežu mnogo dalje horizonte. Sadašnji prozori su preveliki i moraju se smanjiti. Savremeni enterijer nema odgovarajuće ravne i svodne površine, već je zakrčen grubim betonskim i čeličnim konstruktivizmom, van pravila logike i Logosa ravnoteže i razvitka gradnje opekom i malterom.
Predloženo rešenje sakriva ceo neodgovarajući konstruktivni sistem, dajući mu neizostavni dogmatski oblik ravnih površina svodova po liturgijskim pravilima, po dogmatskim odlukama 7. Vaseljenskog sabora: Hristos Svedržitelj u kupoli, anđeli koji ga podržavaju, Bogorodica „šira od nebesa“ u apsidi, itd.
 
PROPORCIJE
 
Proporcije su prave i istinite. Proporcije masa, kao i sve proporcije, u ravni osnova preseka i izgleda u postojećem rešenju su pronađene i dokazane, što znači i prisustvo Logosa, što prestavlja najveću vrednost postojećeg rešenja koje je vredno nadograditi i prirodno završiti.
Žižama proporcionalnih zrakova jasno su određeni položaji stubova, a u daljoj razradi i sve ostalo, kao i položaj prozora. Glavne mase ostaju pak, netaknute.
 

 
TEMELJI, STUBOVI I SVODOVI
 
Iz nekih pogrešnih razloga projektantu prvobitnog rešenja je postavljen zahtev da se stubovi izbace, kao da je Liturgija pozorišna predstava pa da mora bolje da se vidi. Stubovi predstavljaju deo činodejstvovanja Svete Tajne, oni su stub Jakovljevog sna kojim su poduprta Nebesa. Krovni strop bez stubova i svodova zastrašuje. Prvi i bezuslovni zahtev za duhovni oporavak ovoga hrama je ispunjenje ove zastrašujuće praznine. Prirodni zakoni su i Božiji zakoni i ovakav, postojeći hram, bez stubova je sam po sebi kažnjen jer su mu zbog toga ispucali temelji i svi zidovi su napukli. Postavljanjem stubova na novim šipovima, po statičkom ispitivanju i proračunu, rasteretiće se svodni zidovi, tako da će praktično samo nositi sebe. Ovi zidovi će se osigurati podbodenim šipovima i radi ukrućenja, priljubljenim pilastrima. Radi dugotrajnosti živopisa se više ne sme dozvoliti ni jedna pukotina. Svodovi čistih i jednostavnih površina će biti urađeni kao obrnuta korita, tehnikom dobro savladanom u Australiji, koji takođe, ne smeju da imaju ni jednu jedinu pukotinu.

Prihvaćeno rešenje arh. Dr. P. Ristića
 
PROZORI – OKULUSI
 
Pre svega, radi živopisanja, svi prozori se moraju smanjiti i usaglasiti sa proporcijama i položajem. Kada sunce grane – sveće se gase, a sa ovoliko svetla, koliko je sada, hram nema smisla.
Preporučivo bi bilo da svi prozori na crkvenom delu hrama budu tradicionalni, vekovima i hiljadama godina poznati okulusi, kao što su se recimo, održali na Pećkoj Patrijaršiji,
Gračanici, Hilendaru, Žiči…
Treba razbiti duh arhitekture „stakla i čelika“. Ako se u jelu vraćamo tako-zvanoj „prirodnoj hrani“, a u našoj Crkvi oduvek je bilo pričešće kvasnim hlebom, onda i crkva treba da bude građena od prirodnih – hiljadama godina stasalih materijala, kao što su prirodno gašen i dobro odležao kreč i dobro pečena opeka. Danas je dokazano da je to dugovečniji građevinski materijal u odnosu na savremeni čelik i beton. Međutim, ne treba zaboraviti ni gips, koji je pronađen čak i u drevnom Jerihonu. Duvano okruglo staklo, uliveno u gips, disaće zajedno sa ostalim priro-dnim materijalima. U nedostatku duvanog stakla se može uzeti obično nebojeno prozorsko staklo, a gips može da bude ojačan aditivima. Prozori na priprati i zvoniku će imati samo rešetke i moći će da se otvaraju kao i prozorčići na đakonikumu i proskomidiji, radi poprečnog vetrenja.
 
VETRENJE
 
Povišena kupola će imati veći cug. Otvaranjem malih prozorčića u đakonikumu i proskomidiji, kao i u priprati, stepeništu i na galeriji, uz otvaranje vrata, regulisalo bi se vetrenje na način da ne smeta promaja, od čega se naš narod boji. Poznata je činjenica da gornje prirodno vetrenje u automobilu ne smeta.
 
PIRG – STUP
 
Kao i glavna kupola, i kupola zvonika ja sada udavljena da se skoro uopšte ne vidi. Pored toga, povišeni „trijumfalni“ luk na ulazu je grub arhitektonski promašaj.
Pirg – zvonik nije deo Svete Tajne Crkve i zato, po doslednim tumačenjima, ne bi trebao da ima kupolu, jer ne predstavlja Telo Hristovo, već samo likovno i zvučno oglašava ulaz na sveto mesto.
Zato kupolu na zvoniku treba ukloniti, na postojećem nadzidku dozidati venac i postaviti krov na četiri vode.
Srednji prozor trifore, koji je sada rešetka, treba zazidati, a bočne prozore otvoriti.
Pravoslavna zvona nemaju nikakav zastor, nikakve roletne, koje je nama nametnula Marija Terezija u Vojvodini. Dakle, otvori treba da imaju samo rešetke, a zvona treba da se vide.
Pošto su proporcionalno mase na hramu dobre, onda u izlaganju pročelja treba samo dodati širinom opeke „masku“, koja u manjoj proporcionalnoj razmeri ponavlja, ili prethodi glavnim oblicima hrama, odnosno njegovog broda, koji je sa krovom na dve vode. Proporcije ulaznog „slavoluka“ su zato približene razmeri čoveka. Isto pročelje je dodato na severnoj strani priprate da naznači krstionicu, koja je isto tako crkvica, pa sada imamo proporcionalno nadrastanje, nadmetanje:
 
1 – krstionica,
2 – vrata sa posvetnom lunetom,
3 – sam brod i transcept sa kupolom, kao put od rođenja, života u Crkvi i vaskrsenja.
 
Tako hladni zidovi, sada okrečeni, sa porubom od opeke, postaju topli i produhovljeni.
 
KRSTIONICA
 
U severnom, toplom uglu, postavljena je krstionica, kao mala crkva, gde su u sažetom dati svi elementi hrama u maksimalno ograničenom prostoru, što je moguće, jer je prostor krstionice podvojen, pa je prema potrebi veliki kao cela crkva.
 
PRIPRATA
 
Sadašnja galerija i stepenište, takođe pripadaju arhitektonskom stilu koji se zove „betonski brutalizam“. Da bi se oplemenio, ali ne i izgubio postojeći prostor, pripratu treba odvojiti, kao i prodavnicu sveća i krstionicu, što znači i delimičnu zvučnu odvojenost zbog buke onih što ulaze.
 
AKUSTIKA
 
Hor će dobiti zvučnu školjku. Galerija je, za sada, kao u škripcu i može se desiti da se hor čuje kao da peva u drugoj sobi.
Iskustvo je pokazalo da su sve naše tradicionalne crkve akustične, i u zlatnim proporcijama. Likovna lepota je u saglasju – harmoniji i sa zvučnim prostorom u kome sonori bruje bez napora.
 
ZVONA
 
Sadašnja zvona uopšte nisu liturgijska, ona su običan „glokenšpil“ za sviranje muzike.
Treba obratiti pažnju na razliku između pravoslavnih i katoličkih zvona, kao i zvona za uzbunu, označavanje časova i muziku.
Pirg – zvonara mora da se pregradi međuspratnim pločama. Time bi se zvonara mogla otvoriti na trećem spratu tako da kiša može da upada u nju. Na drugom spratu bi mogla da bude tehnika – automatika zvona, a na prvom riznica iz koje bi se moglo penjati do zvona bez lestvi.
 
ČASOVNIK
 
Često smo ponosni na neku kašiku, koju smo upotrebljavali pre Evrope. Zaboravimo kašiku i setimo se Srbina Lazara Hilendarca, koji je sa svoja četiri učenika 1402. godine izradio časovnik na moskovskom Kremlju, koji je radio 273 godine. On je pokazivao položaj planeta na heliocentričan način, skoro 100 godina pre Kopernika. Čuvena je bila i prizrenska časovni-čarska radionica. Srbi su naučili Švajcarce da prave časovnike, zato naš pirg treba da ima časovnik sa brojčanikom Srbina Lazara.
 
ETAPE GRADNJE – PREDLOG
 
Prva etapa: pročelje – timpan sa posvetnom lunetom, malterisanje, izrada krova. Ovaj deo je potpuno van crkve, ne ometa, a najviše se vidi, te bi podstakao priložnike.
Druga etapa: bušenje spoljnih šipova, učvršćenje temelja, bušenje i nabijanje 12 unutrašnjih šipova za stubove. Za ovo vreme, uz podnošljiva ometanja, u crkvi može da se služi.
Treća etapa: preselenje crkve – ikonostasa u dom – crkvenu salu. Otvoreni svi konstruktivni radovi sem živopisanja i manjih dekorativnih i umetničkih radova.
 
Zašto?
 
Bezuslovni razlozi:
1 – Pukli su temelji, stubovi su deo rešenja.
2 – Kupole su neprihvatljive.
3 – Prozori su veliki.
4 – Površine treba pripremiti za živopis.
 
Arh. Predrag Ristić

Jedan komentar

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *