NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Knjige i izabrani članci » HRAM SVETOG ARHIĐAKONA STEFANA-UMETNOST I ARHITEKTURA

HRAM SVETOG ARHIĐAKONA STEFANA-UMETNOST I ARHITEKTURA

 
Protojerej – stavrofor Srboljub M. Miletić

HRAM SVETOG ARHIĐAKONA STEFANA
UMETNOST I ARHITEKTURA

 
ARHITEKTA DR PREDRAG RISTIĆ[1]
 
Inženjer arhitekture i profesor Akademije SPC-e za umetnost i konservaciju u penziji, Dr Predrag – Peđa Ristić se ubraja u naše najznačajnije crkvene graditelje poslednjih pedeset godina. Rođen je i rastao u Beogradu, u porodičnoj kući u Senjačkoj 3, koja je posle rata konfiskovana i nikada nije vraćena. Otac Petar mu je bio solunski borac, inženjer, vrhunski stručnjak za centralno grejanje i klima-uređaje, a majka Marija potomak čuvene porodice
Tabakovića, arhitekata i slikara. Rastao je družeći se sa decom carskih Rusa, kojih je bio pun predratni Beograd. Bio je prvak Srbije u plivanju 1946. godine, ostavivši za sobom glumca Severina Bijelića, koji mu je dao nadimak Peđa Isus, po kojem ga mnogi i danas znaju. Seća se i posleratne stalne policijske prismotre pod kojom je živeo, jer mu je otac robijao kao neprijatelj komunizma i umro od posledica zatvora, a on je više puta privođen, zatvaran, kao i svi koji su poticali iz ,,sumnjivih“ porodica, kao i druženja sa istomišljenicima iz kojih je nastala čuvena Mediala.[2]

Arh Dr Predrag Ristić u svome stanu u Beogradu, januara 2012.
 
Diplomirao je arhitekturu 1956. godine, projektom crkve, koju je morao da prijavi kao koncertnu dvoranu, a doktorirao u Gracu, na nemačkom jeziku, rekonstrukcijom Lepenskog vira. Dobitnik je „Nagrade princa Čarlsa“ za projekat crkvenog doma u Birmingemu, „Ordena Svetog Save drugog reda“ i nagrade „Stefan Prvovenčani“.
Projektovao je preko 90 crkava i crkvenih objekata, koji se nalaze svuda gde Srbi žive, od Australije do Kanade, a u ratovima devedesetih uništeno je 14 njegovih crkava. Nekonvencio-nalan po prirodi i uporan u nastojanju da se ideja projekta što vernije realizuje tokom gradnje, nailazio je i nailazi na mnoga osporavanja i prepreke, pa se dešavalo i da ne bude u prilici da ostane do kraja pri realizaciji objekta. On neumorno istrajava na svakom projektu, trudeći se da ni u najmanjem detalju ne izađe iz okvira dogmatike i kanona, duboko svestan da crkva nije obična građevina, već ,,brod u kojem se ljudi spasavaju“.
Došavši iz Beograda u Sidnej 1996. godine, dr. Predrag Ristić je oko mesec dana posvetio studiji situacije i izradi planova za kompletnu obnovu svetog hrama, čime je postao glavni tvorac projekta njegove obnove. U konsultacijama sa sveštenikom i crkvenim odborom, prof. dr. Predrag Ristić je isticao: „Nemoguće je sagraditi hram, a da i sama ta gradnja ne bude Liturgija, kao što je već Liturgija i samo slikanje ikona ili fresaka. To je nemoguće bez posta, pokajanja i Silaska Svetog Duha. Tako onda hram nije ‘sagrađen’, nego je sišao s Neba na Zemlju! Isto onako kako hleb i vino u Liturgiji više nisu hleb i vino, nego Telo i Krv Hristova. Hram je pojava Logosa, Nebeskog Carstva na zemlji, prostor u kojem se čovek susreće sa Hristom! Zato, hram mora da bude savršena harmonija, svojstvena Nebeskom Carstvu, jer samo u takvom prostoru pristoji smeštati ikone i freske. To je prostor koji smo pripremili (ili treba da pripremimo) za Silazak Svetog Duha i za dolazak Hristov, za Svetu Trojicu, da ih dočekamo kao što ih je Avraam dočekao. Jer u hramu smo mi domaćini Svetoj Trojici, kao što je Sveta Trojica domaćin nama u Nebeskom Carstvu. Hram je Nebesko Carstvo na zemlji, pa kako mi u tome Carstvu dočekamo Svetu Trojicu, tako će i Sveta Trojica nas, u Nebeskom hramu.“
Svest o velikoj svetinji hrama Božijeg je oduvek bila prisutna među Hrišćanima. „Prostor hrama, u kojem će se ikone pokazivati kao ‘divan Bog u likovima svetih svojih’, značajan je i mora da služi ovoj Liturgiji, isto koliko i ikona, koliko i sveštena molitva i pesma.[3]
Na kraju svoje studije dr. Predrag Ristić je starešini hrama i crkvenom odboru podneo svoj predlog, pod nazivom:
DUHOVNI OPORAVAK ARHITEKTURE CRKVE SV. STEFANA U RUTI HILU


 
NAPOMENA:

  1. Tekst i slika: Maja Radonić, Intervju, Predrag Ristić arhitekta i crkveni graditelj, Ostao nam je još samo duhovni prostor, Pečat, br. 199, Beograd, 12. januar 2012. str. 64 – 65.
  2. Na jednoj izložbi u Domu omladine u Beogradu, 1953. godine, Dado Đurić i Uroš Tošković su došli na ideju o osnivanju umetničkog društva, koje je 1957. godine oformilo društvo prijatelja Baltazar. Njega su sačinjavali: Leonid Šejka, Siniša Vuković, Miro Glavurtić, Dado Đurić, Mišel Kontić, Uroš Tošković, Vukota Vukotić, Peđa Ristić i Olja Ivanjicki. Već iduće godine grupa društvo – grupa, imala je i svoj prvi zajednički nastup pod imenom umetnička grupa Mediala. Grupa Mediala, ma koliko često menjala svoj sastav, uvek je imala veliki uticaj na savremenike, a i izvan grupe se sve više širio njen uticaj na veliki deo ljudi i stvaralaca.
  3. Simposion o crkvenoj umetnosti u manastiru Kaoni, Glas Crkve, Šabac, I/87, str. 46 i 45.

Jedan komentar

  1. Blazena Stojna Monahinja Jefimija moli Gospoda Boga za nas.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *