NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Knjige i izabrani članci » HRAM SVETOG ARHIĐAKONA STEFANA-UMETNOST I ARHITEKTURA

HRAM SVETOG ARHIĐAKONA STEFANA-UMETNOST I ARHITEKTURA

 
Protojerej – stavrofor Srboljub M. Miletić

HRAM SVETOG ARHIĐAKONA STEFANA
UMETNOST I ARHITEKTURA

 
KARAKTERISTIKE PRVOBITNOG HRAMA
 
Tokom XX veka, među inoslavnim hramovima raznih denominacija u svetu, savremenost po svaku cenu i povođenje za modernim tokovima u umetnosti i arhitekturi, postali su sasvim uobičajeni. Dugo vremena je vladalo pedantno izbegavanje tradicionalizma i klasike. Slično stanje se odrazilo i na arhitekturu i umetnost srpskih pravoslavnih hramova, posebno u dijaspori. Početkom 21. veka taj trend se nastavio, ali je u međuvremenu tu i tamo započeo i u Srbiji.
Ponegde u dijaspori eksterijer i enterijer hrama su „protestantizovani“ do te mere da podsećaju na opštinsku salu ili školsku učionicu. Mnogi primeri govore o tome da Srbi nisu uvek odolevali iskušenju da oponašaju svoju nepravoslavnu sredinu, smatrajući najverovatnije da će, između ostalog, tako biti prihvatljiviji i bliži ukusu savremenih generacija.
Kao izgovor za takvo jeftino imitiranje obično se navodi mišljenje da stil arhitekture hrama i crkvena umetnost nisu dogma i da se oni mogu prilagođavati lokalnim ili savremenim ukusima i popularnim trendovima, kako bi bili prihvatljiviji i bliži modernom čoveku.
Ipak, prisutna je i svest o tome da treba zadržati karakteristike pravoslavnog hrama. Tako su nastajala mnoga hibridna rešenja između moderne i tradicionalne pravoslavne arhitekture i umetnosti naših hramova.
Prvobitni izgled hrama je predstavljao još jedan primer ovakvog „hibridnog rešenja“ van pravila logike i Logosa. Izbegavajući skladne prirodne i Božije oblike svodnih površina po liturgijskim pravilima, uz ravne i glatke krstove od nerđajućeg čelika, hram je odavao „industrijski“ utisak, koji bi više priličio nekom poslovnom zdanju nego crkvi.
Originalni prozori na hramu su bili preveliki. Kasnije, tokom obnove, okna su smanjena, jer pravoslavni hram mora da bude živopisan, a njegovi pravi prozori su freske i ikone, koje dosežu mnogo dalje horizonte.

Nadzidci koji nadvisuju krov i zaklanjaju kupole
 
Zbog nadzidaka koji su nadvisivali površinu krova, zidovi su ostavljali utisak impozantne mase koja stremi u visine, pokušavajući na nemogući način da dosegne do neba bez i mimo apostola, koji se nalaze na pandantifima, i bez Hrista u kubetu hrama. Nadzidci nisu nosili krovne svodove, nego su ih „promašivali“ u svom stremljenju ka nebu. U postojećoj arhitekturi prednost je davana industrijskoj tehnici bez vidljivog dodira rukom, a u Pravoslavnoj crkvi i opeka treba da bude „rukopoložena“ i to na prepoznativ, pravoslavan, srpski način.
Kupola crkve i njeni nosači su bili izliveni iz jednog dela, od armiranog betona, čija je ukupna težina iznosila preko 37 tona.[1] Njena konstrukcija je bila bez stubova, oslanjajući se samo na spoljne zidove, širine jedne cigle.
Prostor svoda je bio bez površina odgovarajućih živopisu, zakrčen grubim betonskim i čeličnim konstruktivizmom: postolje kupole je bilo ozidano na nosačima, izlivenim od poprečnih četvrtastih betonskih greda, 60 H 80 sm, koje su se oslanjale na spoljne zidove, izgrađene od jednog reda cigle.
 

Prvobitni izgled unutrašnjosti hrama
 
U betonske nosače kupole bile su ugrađene dve masivne čelične grede dužine oko 10 m, koje su se na drugom kraju oslanjale na zid zvonika.
U sredini, među čeličnim gredama je bio povijeni svod od gipsanih ploča, a između greda i spoljnih zidova ravna tavanica od azbestnih ploča. Statički proračun je pokazivao razliku u radu krovnih materijala koji su bili spojeni bez klizača. S obzirom na velike temperaturne razlike, koje se smenjuju tokom dana i noći u tropskom podneblju, gvozdene grede, koje su s jedne strane upirale u zvonik, a s druge u nosač kupole, reagovale su na jedan, betonsko postolje kupole na drugi, a zidovi od cigle na treći način.
Hram je bio popločan belim mermerom, koji je odavao utisak svečane čistote, što priliči crkvi. Ali je ipak, uz ravne zidove i suviše svetla, koje je dolazilo od velikih prozora, istovremeno ostavljao pomalo hladan, gotovo klinički utisak. Ovaj utisak je donekle ublažavao ikonostas od tasmanijske hrastovine, koji su, kao i sva vrata na crkvi, izradili braća Vlada i Milan Vrzić.
 

Ugradnja ikonostasa
 

Unutrašnjost hrama sa velikim prozorima
 
Časna trpeza je bila izlivena u betonu i sa gornje strane obložena belim mermerom. U lađi crkve je postavljeno sedam lustera od kristala iz Čehoslovačke, a u centralnom kubetu jedan veliki bronzani polijelej iz Grčke.
Ikone na ikonostasu je uradio pravoslavni Novozelanđanin (sada pokojni) monah Nikolaj iz Velingtona, koji je proveo izvesno vreme u manastiru Žiči učeći ikonografiju. Nakon obnove hrama, ovaj ikonostas, zajedno sa ikonama na njemu, poklonjen je 2009. godine novoosnovanoj crkvi Sv. apostola Luke u Liverpulu.

Ikonostas
 

Polijeleji, ikonostas i oltar hrama Sv. Stefana


 
NAPOMENA:

  1. Prilikom demoliranja, pošto je prethodno uklonjen krov i ostala dogradnja, dizalica je podigla celu betonsku konstrukciju kupole i njenih nosača i spustila je na zemlju. Tom prilikom je izmerena težina od preko 37 tona.

Jedan komentar

  1. Blazena Stojna Monahinja Jefimija moli Gospoda Boga za nas.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *