ХРАМ СВЕТОГ АРХИЂАКОНА СТЕФАНА-УМЕТНОСТ И АРХИТЕКТУРА

 
Протојереј – ставрофор Србољуб М. Милетић

ХРАМ СВЕТОГ АРХИЂАКОНА СТЕФАНА
УМЕТНОСТ И АРХИТЕКТУРА

 
ИЗГРАДЊА ХРАМА
 
Одбор и парохијани Црквене општине Св. Стефана су желели да на новом имању што пре подигну свети храм. Међутим, током наредних пет година општина није хтела да изда дозволу за изградњу на том земљишту. Одржано је више састанака са државним службеницима и представницима локалне владе. Због одуговлачења око добијања дозволе за изградњу храма озбиљно је разматрана могућност продаје овог и куповине неког другог земљишта. Ипак, априла 1980. министар Ерик Бедфорд је обавестио пароха и Црквену општину да је забрана изградње уклоњена и од тада почињу планирања и припреме за подизање храма.
Парох, о. Милорад Лончар и председник ЦШО др Марко Маринковић су се обратили Патријаршији у Београду са молбом да им се помогне око планова за изградњу светог храма. Након разматрања више идејних решења током 1980. године, Црквени одбор на челу са свештеником, коначно је прихватио планове које је израдио архитекта из Сиднеја Миодраг Шундић.
 

 
Освећење цркве, 6. март 1983. године
 
Дугогодишњи члан ове парохије и власник грађевинске фирме, Драган Тошић, као свој прилог обећао је бесплатну израду инжињерских планова и финансирање изливања темеља. Пошто је Душан Санчанин бесплатно обавио ископавање, темељи су о трошку Драгана Тошића изливени у децембру 1980. Према плановима архитектe Миорагa Шундићa, темељи цркве Св. Стефана су изливени у облику уписаног крста и освећени 11. јануара 1981.
Зидање храма је почело марта 1981. године, на чему је радио већи број добровољних радника, углавном парохијана овога храма. На зидове је утрошено око 80,000 цигала, које су додаване из руке у руку. У току зидања, црквена звона су приспела из Енглеске и одмах уграђена. Прилозима парохијана и добровољним радом многих, изградња цркве је завршена крајем 1982. Почетком 1983. црква је уређена изнутра.
Храм је освећен у недељу. 6. марта 1983. од стране епископа: аустралијско-новозеландског Василија, жичког Стефана, западноевропског Лаврентија и далматинског Николаја.

Изглед првобитне цркве Св. Стефана
 
Tоком осамдесетих година прошлог века, на црквеном имању у Рути Хилу започети су и пројекти уређења порте, изградње велике црквене сале и Пензионерског насеља. Међутим, након успешног периода по црквену општину и парохију, 1987. године протонамесник Милорад Лончар одлази, а за пароха стиже свештеник Миодраг Перић, који преузима пастирску дужност 19. октобра 1988. године. У међувремену, парохију при овом храму су опслуживали синђел Лука (Ковачевић), протојереј Душан Вавић и други свештеници.
По преузимању дужности новог пароха, Миодрага Перића, грађевински радови на црквеном имању су настављени и убрзо је сазидана црквена сала – Парохијски центар, са око 1200 м2 простора у приземљу. Осим приземља, на њеном спрату се налазе канцеларије, сала музеја, библиотека, две учионице и неколико помоћних просторија. Изградња Парохијског центра је почела половином 1980-тих година али, с обзиром на величину пројекта и потребна средства, радови и опремање Центра су трајали више од 10 година, да би пројекат коначно био завршен и прихваћен од општине тек 2000. године. Парохијски центар са огромном црквеном салом служи парохијанима и Црквеној општини за разне свечаности и окупљања, као и за недељну школу, фолклор, црквену администрацију и друго.
Почетком 90-тих година долази до неслагања између Управног одбора и надлежног пароха, што је изазвало несугасице и пометњу међу члановима и парохијанима. Због такве ситуације, новембра 1994. године, за старешину храма је постављен јереј Србољуб Милетић. Када се стање у Црквеној општини поправило, око храма и Парохијског центра изграђен је и уређен паркинг за преко 100 возила, довршен је започети Парохијски центар, а храм је због пукотина у зидовима потпуно реновиран.

One Comment

  1. Blazena Stojna Monahinja Jefimija moli Gospoda Boga za nas.