NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Knjige i izabrani članci » HRAM SVETOG ARHIĐAKONA STEFANA-UMETNOST I ARHITEKTURA

HRAM SVETOG ARHIĐAKONA STEFANA-UMETNOST I ARHITEKTURA

 
Protojerej – stavrofor Srboljub M. Miletić

HRAM SVETOG ARHIĐAKONA STEFANA
UMETNOST I ARHITEKTURA

 
SVETI NIKOLA VRAĆA VID STEFANU DEČANSKOM
 
Kralj Srbije Stefan Uroš III dečanski Nemanjić rođen je oko 1276. Umro je u Zvečanu 11. novembra 1331. Bio je iz porodice Nemanjića, sin kralja milutina (1282 – 1321) i otac cara Dušana Silnog (kralj 1331 – 1346, car 1346 – 1355). Nastavio je širenje Srbije na račun Vizantije, a nakon pobede u bitci kod Velbužda[1] 1330. godine, stvorio je od Srbije najmoćniju silu na Balkanskom poluostrvu.
 

Još kao dečak, bio je taoc kod tatarskog kana Nogaja, koji je tada bio suveren Bugarske, a pretio je Srbiji. Njegov otac, kralj Milutin, u jednoj povelji piše: „Poslah mu (nogaju) na službu i moga ljubljenog sina Stefana… on je mnogo vremena proveo u dvoru toga bezakonog cara, jer mu niko nije dozvolio da se vrati u otačastvo svoje.“ Stefan Uroš je među Tatarima proveo šest godina – do 1299. godine. Nakon povratka u Srbiju otac mu je dao da vlada Zetom, što je bio znak da ga je u to doba smatrao naslednikom. „i odeli mu dostojan deo svoje države, zetsku zemlju sa svim njenim gradovima i oblašću njihovom…“ Stefan Uroš je godinama mirno i poslušno vladao svojom oblašću. Međutim, 1314. godine on se pobunio, verovatno strahujući da će otac nekom drugom ostaviti presto. Prema arhiepiskopu Danilu, bio je podstaknut „vlastelom, koji zlomisleni, pobeđeni đavolskom veštinom… prevratiše ga od ljubavi svoga roditelja laskavim rečima“.
Obećavši da će biti milostiv, Milutin je na prevaru zarobio svog sina Stefana, ali je zatim naredio da ga oslepe. Naređenje je izvedeno u Skoplju. Međutim, izgleda da je kazna, namerno ili slučajno, loše izvedena, pa je Stefan donekle sačuvao očni vid, ali je to godinama krio, noseći povez preko očiju.
Nakon toga, milutin je prognao sina s celom njegovom porodicom van zemlje, u Carigrad, gde je pod nadzorom romejskog cara, Milutinovog tasta, pet godina bio zatočen u manastiru Pantokratora (do 1320. godine).
Ni u izgnanstvu Stefan Uroš nije bio pošteđen daljih iskušenja: tamo mu umire mlađi sin, po imenu Dušica. Grigorije Camblak opisuje kako je Stefan, poput starozavetnog Jova „kad srce iznutra probadahu strele prirode“, podigao ruke ka nebu i uzviknuo: „Gospod dade, Gospod uze.“
Negde pred kraj milutinova života, 1320. godine, nakon posredovanja potonjeg arhiepiskopa Danila, Stefanu Urošu Dečanskom je dozvoljen povratak u Srbiju i data mu je mala oblast na upravu – Budimlje (danas Berane, pređašnji ivangrad). Tu je dočekao vest o očevoj smrti i proglašenju svog mlađeg brata Stefana Konstantina za novog kralja.
Tada je Stefan Uroš objavio da mu se ukazao sveti Nikola i da mu je, Božjom pomoći, vid vraćen: „Blagi Bog, koji od početka sve zna i ispituje srca… svetlost očiju mojih vrati mi i prosvetli…“ „vidite i divite se, jer ja, koji sam bio slep, evo sada vidim!“ (Stefan dečanski). Utisak na savremenike bio je više nego upečatljiv. Stefanu Urošu odmah prilaze i vlastela i Crkva. Već u januaru 1221. arhiepiskop Nikodim ga svečano kruniše za kralja. Istovremeno je i Stefanov sin Dušan krunisan za „mladog kralja“: „i Bogom darivanim vencem kraljevstva srpskog venčan bih na kraljevstvo, u isti dan sa blagorodnim sinom kraljevstva mi, Stefanom, leta 6829. meseca januara, 6 dan, indikta 5, na praznik Bogojavljenja… da se zovem Stefan, Bogom pomilovani i Bogom prosvetljeni kralj, Uroš Treći.“ (dečanska hrisovulja).
 


 
NAPOMENA:

  1. Kod Velbužda su se sukobile srpska i bugarska vojska. Računa se da je sa svake strane bilo oko 15.000 ratnika – brojna sila za to doba. Bugarski car Mihailo je poginuo, a njegova vojska je potpuno razbijena. Bitka kod Velbužda ostala je za na rednih pola veka, sve do Maričke i Kosovske bitke, najznačajniji sukob na Balkanu između dve vojske na otvorenom polju.

Jedan komentar

  1. Blazena Stojna Monahinja Jefimija moli Gospoda Boga za nas.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *