NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Knjige i izabrani članci » HRAM SVETOG ARHIĐAKONA STEFANA-UMETNOST I ARHITEKTURA

HRAM SVETOG ARHIĐAKONA STEFANA-UMETNOST I ARHITEKTURA

 
Protojerej – stavrofor Srboljub M. Miletić

HRAM SVETOG ARHIĐAKONA STEFANA
UMETNOST I ARHITEKTURA

 
SMRT SVETOG PETRA KORIŠKOG[1]
Kada Srpska zemlja i narod koji živi u njoj primi svetlost Hristovog evanđelja, i kada se apostolskim delima i podvizima bogonosnog oca našeg Save i ostalih bogougodnika srpskih učvrsti blagočešće među Srbima, tada mnogi bogougodni svetitelji zasijaše po Srbiji i čitavom Balkanu. među takvim podvižnicima osobito se proslavi ovaj prepodobni i bogonosni otac naš Petar, koji se podvizavaše u Koriškoj pustinji kraj Prizrena.
Bogonosni otac naš Petar beše rodom iz hvostanskog kraja u oblasti Dioklitiji, kako se onda zvala pokrajina oko Peći, iz sela Unjemir, današnji Ujmir kraj Peći. roditelji mu behu pobožni i čestiti hrišćani. Još dok je živeo sa roditeljima blaženi Petar ispoljavaše blagodat Božju, od detinjstva beše krotak i smeran, bezlobne duše i nezlobiva uma. on izbegavaše dečje igre i sve nekorisne družbe i zabave. Umesto toga Petar se usrdno truđaše u postu, molitvi i pohađanju hrama Božjeg, i u učenju božanstvene nauke reči Božje.
 

Kada njegovi roditelji usnuše u Gospodu, Petar se zamonaši i potom uspe na goru vrlo visoku i nađe u jednoj steni sebi pećinu, gde se nastani i svoje podvige produži.
Mrazem smrzavan i suncem opaljivan, prepodobni se hranjaše samo divljim biljem i gorkim bukovim žirom, tako da u telu provođaše življenje bestelenih bića. Jer on beše nepoštedan i nemilosrdan neprijatelj telu svome, da bi ga od strasti očistio i u žrtvu čistu i živu Bogu prineo. okolne zveri ne uznemiravahu prepodobnoga nego sa njim u miru življahu, ali ga zato demoni napadahu i neprestalno uznemiravahu. Noću mu se demoni glasovima javljahu, no prepodobni znađaše za takva i slična lukavstva besovska, i zato neprekidno pojaše psalme i pesme duhovne Bogu. Kada mu najzad dosadi često šištanje spomenute zmije u pećini, on se usrdno Bogu moljaše i četrdeset dana strogo pošćaše, prizivajući i anđela Gospodnjeg u pomoć, pa najzad izađe iz pećine i imenom Hristovim stade tu ljutu zmiju progoniti iz stene. Tada se pred njim pojavi sjajni anđeo Gospodnji, a starac od sjaja njegovog uplašen posrnu, no anđeo ga prihvati i reče: „ne plaši se od mene, ja sam Mihailo, arhistratig sila Gospodnjih, i gle, pošto si molio, sada sam ja od Njega poslan i dođoh da prognam lukavu zmiju, koja ti pakost čini. Sada ćeš videti slavu Boga našega!“. i arhanđeo mačem odmah progna zmiju, a starcu reče: „mir tebi, dušo koja tražiš Gospoda! vide li slavu Boga našega? Gle, molbu tvoju Bog preko mene ispuni, i pokvarena i lukava zmija više nikada neće doći. Pazi na sebe i jačaj u Gospodu, jer ćeš mnoge napade morati da podneseš od zlih duhova koji ti ovde zavide, ali ih se ti nemoj bojati i ne plaši se njihova zastrašivanja, nego im se imenom Gospodnjim suprotstavi i oni će otići posramljeni“. i arhistratig odmah postade nevidljiv. Prepodobni sav u trepetu i velikom smirenju, bijući se u prsa svoja, govoraše: „Ko sam ja, u strastima pocrneli i u gresima ogrezli i usmrdeli, te si Ti, Gospode, poslao u pomoć meni Tvog preslavnog i presvetlog vrhovnog anđela!“ i ušavši u pećinu on sa suzama zablagodari Bogu i Njegovom arhanđelu za ovo čudo.
Po ovom viđenju prepodobni se dade na još veće podvige, i dostiže takvu čistotu uma da je sve đavolske zamke prozirao i molitvom i tihovanjem ih pokidao. Njegov život, podvige i mnoga čudesa, opisao je hilendarski monah Teodosije (pisac i žitija Sv. Save Srpskog), koji je na poziv koriškog monaha Grigorija dolazio u Prizren i okolinu i od verodostojnih svedoka i monaha očevidaca doznao za sveti život i bogougodne podvige i čudesa ovoga prepodobnog. mudri Teodosije je potom napisao i službu prepodobnom Petru Koriškom. Jer, Gospod ne htede da ovaj svetilnik ostane svetu nepoznat, nego uputi k njemu neke bogoljubive monahe. došavši k prepodobnome oni ga zamoliše da ih primi i isposničkom življenju nauči. Predviđajuđi svoj skori odlazak Bogu, prepodobni ih rado prihvati i blagoslovi im da žive u pećinama ispod njega. Pred smrt ih zamoli da mu u steni u pećini useku u kamenu mesto za grob, gde će ga po smrti njegovoj položiti. Zatim, na njihovu molbu ispriča im svoje žitije i podvige, pa se onda po ljudskoj prirodi nešto malo razbole. Potom se pričesti božanskim i životvornim Tajnama Hristovim, izgovarajući ove reči: „Slava Bogu za sve!“ najzad se još jednom toplo pomoli, govoreći: „Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, primi u miru dušu moju i udostoji me da prođem kroz vazduh i pokraj duhova lukavstva neuznemireno i bez prepreke, bez opasnosti i njihove pakosti, uz pomoć i odbranu Tvojih svetih anđela, i vođen i sprovođen njima tamo gde ću se Tebi, Bogu mojemu, pokloniti i od Tebe primiti nagradu po velikoj milosti Tvojoj i bez osude za mnoga moja zla dela“. zatim dade bratiji poslednji celiv i mirno predade dušu svoju u ruke Gospoda svoga, Koga je od detinjstva toliko zavoleo i usrdno mu podvižnički služio do duboke starosti. Upokoji se 5. juna 1270. (ili 1275.) godine za vladavine srpskog blagovernog kralja Uroša. one noći kad se prepodobni upokojio videla se svetlost od mnogo sveća u njegovoj pećini i čulo se angelsko pojanje. od bratije je nađen ujutro gde počiva u kamenom grobu umotan u vlasenicu, sjajnoga lica i pećine prepune blagouhanoga mirisa. Gospod uskoro proslavi i sasušene podvizima mošti prepodobnoga, jer ih darom čudotvorstva i miomirom izobilno obogati. zato se k njima stadoše sticati mnogobrojni vernici sa raznih strana, i po veri svojoj utehu i isceljenja od njih dobijati.
Uskoro zatim peštera prepodobnoga bi pretvorena u crkvu Božju, i car Dušan (1331 -1355) predade je na upravu starom igumanu Grigoriju, a potom ona postade metoh manastira Hilendara.
Neki delovi moštiju prepodobnog Petra biše odneti u Carigrad i na druga mesta, a krajem XVI veka monasi koriškog manastira skriše od Turaka ostatke svetih moštiju njegovih u pećinsku crkvu manastira u Crnoj Reci, kod starog Kolašina, između Mitrovice, Peći i Novog Pazara, gde one i do danas počivaju.
Molitvama prepodobnog oca našeg Petra Koriškog neka Gospod i nas pomiluje i spase, kao blag i čovekoljubiv. amin.
 


 
NAPOMENA:

  1. Žitija Svetih: Prepodobni otac naš Petar Koriški, isposnik i otšelnik.

Jedan komentar

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *