ХРАМ СВЕТОГ АРХИЂАКОНА СТЕФАНА-УМЕТНОСТ И АРХИТЕКТУРА

 
Протојереј – ставрофор Србољуб М. Милетић

ХРАМ СВЕТОГ АРХИЂАКОНА СТЕФАНА
УМЕТНОСТ И АРХИТЕКТУРА

 
СВЕТИ ЈОВАН ДЕСПОТ
 
Свети Јован, последњи деспот српски из породице Бранковића био је други по реду син Светог Стефана Бранковића и Свете Ангелине.
 

Родио се док му родитељи још живљаху у Албанији, а одрастао је у Београду – месту у области
Фурланији (шире подручје Тршћанског залива у Италији), где су му се потом родитељи преселили. Ту је у дому оца свога и матере стекао добро хришћанско васпитање и лепо световно образовање. Његовом васпитању и образовању доста су допринели и монаси, којих је увек било у дому светих му родитеља. захваљујући својим светим родитељима и овим православним монасима, млади Јован је себе изградио на чврстим темељима Православне вере и светог богоугодног живота, тако да, иако је живео међу иноплеменима и јеретицима у Италији и Мађарској и међу грешницима у свету, ипак је себе сачувао чиста у правој вери и у врлини.
После смрти Јовановог оца св. Стефана, неколико година касније, то јест године 1486, мајка Јованова, св. Ангелина, са Јованом и братом му Максимом, пређу из Фурланије преко Беча у Будим, узевши притом са собом и мошти Св. Стефана Слепог. У Будиму их лепо прими мађарски краљ Матија и подари им градове Купиново и Сланкамен у Срему. Том приликом, краљ подари и титулу деспота старијем Ђорђу, који се потом ускоро замонаши под именом Максим, тако да титулу и место деспота српског у Срему преузме тада Свети Јован. Њихова престоница и боравиште био је најпре град Купиник на реци Сави у Срему, где су у цркви Св. апостола Луке биле смештене мошти њиховог оца Светог Стефана. Због честих напада Турака преко Саве, деспот Јован премести затим своју престоницу у град Беркасово, близу манастира Привине Главе.
Као деспот српски у Срему, праведни Јован је водио, с једне стране, витешку борбу против иноверних Турака, који су с југа нападали, а с друге стране борио се против покушаја римокатолика да његов православни народ поунијате. налазећи се под влашћу мађарског краља, Јован је њему помагао својом војском у борбама против Турака, и у томе показивао далеко веће успехе него Мађари и
Млетци, који су тих година ратовали са Турцима. Благоверни деспот српски Јован желео је да ослободи и све српске поробљене крајеве на југу, али је то превазилазило његове снаге. Јован се молио Богу да Бог заштити његов Српски народ и да му помогне да сачува своју веру и душу. Зато је он помагао многе православне манастире, молећи монахе да се у њима моле за спасење Српског народа и за спасење његово и његове породице. Са својом мајком Ангелином и братом максимом (а и сам са своје стране), Јован је помагао великим прилозима и светогорске манастире: Светог Павла, Хилендар и Есфигмен, а такође и манастир Крупу у Далмацији, као и многе манастире у Срему, Бачкој и Банату. По народном предању он је са својим братом максимом подигао или обновио манастире Привину Главу, Месић, Фенек, Дившу, Беочин, Шишатовац и друге.
Али, млади и праведни деспот српски Јован није дуго живео на земљи. Лета живота његовог била су малобројна, али су зато била испуњена многим добрим делима и богоугодним подвизима. Он се мирно упокојио у Господу 10. децембра 1502. године у својој престоници Беркасову и часно је погребен у цркви Светог Луке у Кушову, покрај свога светога оца. После три године, тело његово показало се цело и свето. Од тада га је православни народ почео поштовати као светитеља Божјег.
Када су Света мати његова Ангелина и брат му Максим подигли своју задужбину манастир Крушедол под Фрушком Гором, тело Св. Јована са телом његовог светог оца буде пренето и положено у манастир Крушедол. Тамо се оно показало чудотворним, јер је многе исцељивала благодатна сила његова, међу којима исцели и једног агарјанина (Турчина), коме се “живи бес у утроби ваљаше”, како кажу стари записи. Такође је и један младић, који је осам година лежао болестан, добио чудесно исцељење од моштију Светога Јована.
Тело Светог Јована остало је у манастиру Крушедолу све до 1716. године, када су Турци запалили манастир и у њему мошти светих Бранковића. После спаљивања манастира, ипак су пронађени делови светих моштију, међу којима и део стопала Светога Јована Деспота. Преостале свете мошти чувају се и данас у манастиру Крушедолу.

One Comment

  1. Blazena Stojna Monahinja Jefimija moli Gospoda Boga za nas.