NASLOVNA » Brak, deca, porodični odnosi, PITANJE PASTIRU » Hoću da postim, a roditelji se bune

Hoću da postim, a roditelji se bune

Pitanje:
Pomaže Bog, oče, blagoslovite. Imam pitanje vezano i za post i Liturgiju. U mojoj porodici roditelji nisu ljudi koji su privrženi veri, u smislu da žele malo više da znaju o tome i da sebe menjaju u tom smislu. Otac ne želi da budem „fanatik“ vere, pa da idem svake nedelje u crkvu ili da postim ceo post. Ja sam se da kažem, „izborila“ uz Božiju pomoć, jer sam se molila za njih, da im Gospod u tom smislu otvori oči, i uspela sam da sa njima postim prvu nedelju posta, oni na ulju uz blagoslov, ja na vodi, takođe po blagoslovu, ali sledeću nedelju su već počeli da prave problem, zašto moram svake nedelje da se pričešćujem (pošto oni ne žele uopšte), šta rade oni što se ne pričešćuju non-stop, itd. Bez obzira što govorim da je svako za sebe i da svako radi po svom nahođenju, to samo pogorša situaciju i onda dolazi do svađe, što izbegavam. Treću nedelju posta sam prekinula telesno, zarad njih, da ne bi dolazilo do svađe, a i zbog sebe, da ne izazivam onaj osećaj „e hoću da postim namerno jer mi branite“, a duhovno sam nastavila da se borim, s tim što i telesno ograničavam hranu i izbor hrane do neke mere, ali ne postim. I nemoguće je da svake nedelje idem u crkvu, jer je i to preterivanje za njih. Želim da Vas pitam, da li je ispravno to što radim ili šta bi trebalo u svemu ovome da promenim i ako može savet kako da se ponašam sa njima vezano za to? Hvala unapred, svako dobro od Gospoda.

Marija

 


 

Odgovor:

Draga Majo,

Ne, nije ispravno što ste prekinuli „telesni post“ (?) radi toga da se ne biste svađali sa roditeljima. Upali ste u zamku. Nije smirenje nego pad.

Da li se sećate onih reči Gospodnjih u Jevanđelju po Mateju (10, 37 – 38)?

Nekada se nađemo pred teškom odlukom kada moramo da se radi Gospoda odreknemo i najrođenijih. To ne znači da treba tako da činimo bukvalno, ali kada u borbi za njih to postaje naša duhovna šteta a ne korist onda da. I to se Vama dešava. Vi hoćete da ih primorate na stvari koje traže potpunu ontološku slobodu? Shvatate li to? Nemojte da ih na bilo šta primoravate. Smirenjem i ljubavlju ih učite, čekajte ih i molite se za njih. I oni će to videti i polako bliže i bliže prilaziti vama. Samo tako možete da ih zadobijete.

Jer sve drugo za njih biće „fanatizam“, što je taj lični mrak svakog duhovnog neznanja, a za one koji bi da ga postave na nekim ni njima dosežnim platformama akademskog, jer ni u tim izazovima i odgovornostima ne znaju za premudrost i dubinu bogoslovlja Crkve, barem u nekoj filosofskoj disciplini da ga izučavaju i u životu primenjuju. Kad ljudi ono što ne znaju apriori odbacuju samo potvrđuje tu tragediju neinformisanosti i svakog neznanja. Najgore je naučiti one koji misle da znaju.

Vi ne možete Vaše roditelje da primorate na to, što vi radite. Ni Vaš Tvorac Vas ne primorava na stvari koje pogrešno radite, a kada ponekad svojim odlukama svesno štetite sebi. Tako ni Vi ne možete svoje roditelje da primoravate, a čiji pogled na sve ovo jeste produkt jedne tragedije koju smo doživeli na našim prostorima, kada je politička religija – jugo-komunizam zamenila Pravoslavnu Crkvu.

Drugo je pitanje pričešća!

Ono je u svakoj vrsti teološkog muljanja odavno dosta težak liturgički problem i o njemu se odavno raspravlja – da li da se često ili retko pričešćujemo. Oba pojma ne postoje u suštinskom bogoslovlju. I zaista i ja Vas pitam: ispunjavate li sve kanonske norme da se svake nedelje pričešćujete? Da niste pali u sablazan da sv. pričešće volšebno doživljavate? U tom „jednostranom“ susretu sa Hristom kada On sve čini za Vas a da Vi ništa suštinski ne činite da budete sa Njim. Samo doktrinarno, „ideološki“ a ne i suštinski. A ne onako kako su nama govorili Sveti Oci što je jedini način za moguć susret i ostanak sa Hristom. Recimo postoji pravilo da ako ste zakasnili na Liturgiju Vi ne možete da se pričestite. A to je i odsustvo sa Večernje, Jutrenje i časova što javno „novi teolozi“ izbegavaju da kažu. Jer ako to činite Vi niste sobom ispunili Zajednicu, nego ste krnji i u njoj nepotpuni i tako imate „duhovnog“ posla da uklonite te prepreke. Te stvari treba da ispravite da biste mogli suštinski da zajedničarite.

Uprkos mnogim manipulacijama mi zaista moramo da se upravljamo ap. Pavlom: „Ali čovek neka ispituje sebe, i tako od hleba neka jede i od čaše neka pije. Jer koji nedostojno jede i pije, sud sebi jede i pije, ne razlikujući tijela Gospodnjega.“ (1 Kor. 11. 28 – 29).

Ovo dostojno i nedostojno uvek je bogoslovski legitiman problem.

Iskreno,

o. Ljuba

Jedan komentar

  1. Sveti starac Tadej Vitovnički je govorio : „Često puta, ni roditelji ne znaju , ali za nas , njihovu decu,oni su u pravu i mi ih moramo apsolutno slušati,pa će onda biti blagoslov na nama.na žalost, malo je onih koji roditelje poštuju kao svetinju.“Dakle, poslušaj svetog starca , pa ćeš procvetati!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *