NASLOVNA » Molitva i Bogosluženje, PITANJE PASTIRU » Hleb u molitvi Oče naš

Hleb u molitvi Oče naš

Pitanje:
Hristos među nama! Zanima me koji hleb mi ištemo u molitvi OČE NAŠ, suštni hleb, tvar, ili kako sama reč kaže „natsuštni“, duhovni, što po rečniku cr.sl. jezika znači ne u smislu: tek koliko nam treba da utolimo glad tela, nego u značenju duhovnom: „i za idući dan određeni“, jer je ova molitva kod ranih hrišćana bila „iskanje dolaska Carstva Božjeg“, a ne zemaljske hrane, kako oci danas uče. Hristos nas nije učio da ištemo ništa zemaljsko, kao što je i Petru rekao: Idi od mene Sotono, kad je ovaj predlagao da zidaju tri senice! Nego je govorio: Ištite prvo Carstvo Božje, a ostalo dodaće vam se. Otac nebeski zna šta vama treba…pa je i ova molitva isključivo duhovna, iskanje Carstva! Dakle, ona je maksimalistička, ištemo najveće što postoji, natsuštnu hranu (Reči, Premudrosti, Milosti, opraštanja gr. i Ljubavi Božje) . A ne tek krišku hleba… (Ako grešim, urazumite me)
N.N


Odgovor:
Radujsja, draga sestro! Lepo je videti da tako razmišljate o molitvama našim, jer je svaka reč blagorodna i blagodatorodna, i zato i treba da svakoj uđemo u suštinu! Dakle, Vaše shvatanje je veoma korektno, ali ne sme da isključi i drugo, da kažem, materijalno shavatanje. Uvek je neophodno da tražimo ono duhovno i uzvišenije u molitvama, ono što je večno i spasonosno, ali Bogu se obraćamo i za važne, osnovne ovozemaljske stvari: zdravlje, mir, zaštitu, itd. A među osnovnim stvarima je i glad. Čovek koji živi u bedi će najpre, gledajući gladnu decu, prvo misliti da se te reči Molitve Gospodnje odnose baš na tu krišku hleba. Tako, draga sestro, oba tumačenja su ispravna, ali ponavljam, jeste najvažnije ono duhovno, spasonosno, kao što ste Vi i rekli. Kod ove molitve, kao uopšte kod molitava, važno je da ih čitamo srcem i dušom dok se molimo, tako da budu pravi duhovni „razgovor“ sa Bogom, a ne samo neka vežba razuma. U Molitvi Gospodnjoj, ima jedna prozba koja je veoma jasna, a da kažem i opasna, (te mi je malo čudno što veoma mali broj ljudi obraća pažnju na nju) jer njome možemo sebe da dovedemo u osuđivanje ako je ne sprovedemo u delo kako treba, a to je, „…i ostavi nam dolgi našja, jakože i mi ostavljajem dolžnikom našim…“. U ovom strofu molitve, kao što ste pomenuli, tražimo oproštaj grehova; a vidimo da oproštaj nećemo dobiti ako li mi prvo ne praštamo drugima, bez obzira na to da li ištemo nasuščnij ili svakodnevni hleb. Dakle, treba da obratimo pažnju na svaku prozbu ili stih molitve, a ne van konteksta samu jednu, jer su suštinski međusobno povezane, do te mere da ne možemo da ispunimo jednu, ako već ne ispunjavamo i sve ostale. Prvo, kako možemo da Boga nazivamo Ocem ako nismo u Sinu usinovljenjem postali Njegovo dete živeći po Njegovom učenju i Njegovim vrlinama? A kada je naš Otac već na Nebesima, znači da je i naša „otadžbina“ takođe Nebo, i treba da težimo k njemu, a ne ovozemaljskom životu. Onda, da li živimo na taj način da se Njegovo ime sveti u nama, obasjavajući celokupno naše biće i život? Da li smo se duhovno očistili i osvetili tako da je Carstvo prisutno i delotvorno u nama, ili smo ga ugušili grehom? Da li vršimo Njegovu volju u trpljenju, veri i ljubavi, ili svojevoljno i samopouzdano svoju? Da li smo se trudili da pristojno i dostojno živimo da bismo mogli bez osude iskati Nasuščnij Hleb, i da li pošteno radimo da bismo zaradili i dobili i tu krišku hleba, ili čekamo da nam mana pada s neba? Da li smo srcem oprostili svim ljudima koji su nas možda, na bilo koji način vređali tako da bi mogao Bog i nama da oprosti, ili smo, budući okamenjenog srca, zlopamtivi i držimo im to za zlo, i time pretvorimo ovu prozbu u molbu da nas Bog osudi? Da li živio čistim, bezprekornim duhovnim životom tako da nas Bog može izbaviti od teških iskušenja i štititi od đavola, ili onako da smo đavolu i njegovim demonima širom otvorili vrata našeg srca? Dakle, moramo sve da istovremeno ispunjavamo kako bi molitva došla do potpunog spasonosnog izražaja u nama i našim delima. Dakle, draga sestro, čovek jeste duhovnotelesno biće, i treba kao takvo da se obrati Tvorcu; molimo Ga da nas vodi, štiti i pomaže da povratimo i održavamo prvobitnu ravnotežu našeg bića, da budemo onako kako nas je stvorio. Želim Vam svako dobro od Gospoda, da Vas i dalje vodi u radosti molitve srca i duše, vodeći Vas putem spasenja! Vaš u Hristu, o. Rade

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *