Хлеб у молитви Оче наш

Питање:
Христос међу нама! Занима ме који хлеб ми иштемо у молитви ОЧЕ НАШ, суштни хлеб, твар, или како сама реч каже “натсуштни”, духовни, што по речнику цр.сл. језика значи не у смислу: тек колико нам треба да утолимо глад тела, него у значењу духовном: “и за идући дан одређени”, јер је ова молитва код раних хришћана била “искање доласка Царства Божјег”, а не земаљске хране, како оци данас уче. Христос нас није учио да иштемо ништа земаљско, као што је и Петру рекао: Иди од мене Сотоно, кад је овај предлагао да зидају три сенице! Него је говорио: Иштите прво Царство Божје, а остало додаће вам се. Отац небески зна шта вама треба…па је и ова молитва искључиво духовна, искање Царства! Дакле, она је максималистичка, иштемо највеће што постоји, натсуштну храну (Речи, Премудрости, Милости, опраштања гр. и Љубави Божје) . А не тек кришку хлеба… (Ако грешим, уразумите ме)
Н.Н


Одговор:
Радујсја, драга сестро! Лепо је видети да тако размишљате о молитвама нашим, јер је свака реч благородна и благодатородна, и зато и треба да свакој уђемо у суштину! Дакле, Ваше схватање је веома коректно, али не сме да искључи и друго, да кажем, материјално схаватање. Увек је неопходно да тражимо оно духовно и узвишеније у молитвама, оно што је вечно и спасоносно, али Богу се обраћамо и за важне, основне овоземаљске ствари: здравље, мир, заштиту, итд. А међу основним стварима је и глад. Човек који живи у беди ће најпре, гледајући гладну децу, прво мислити да се те речи Молитве Господње односе баш на ту кришку хлеба. Тако, драга сестро, оба тумачења су исправна, али понављам, јесте најважније оно духовно, спасоносно, као што сте Ви и рекли. Код ове молитве, као уопште код молитава, важно је да их читамо срцем и душом док се молимо, тако да буду прави духовни “разговор” са Богом, а не само нека вежба разума. У Молитви Господњој, има једна прозба која је веома јасна, а да кажем и опасна, (те ми је мало чудно што веома мали број људи обраћа пажњу на њу) јер њоме можемо себе да доведемо у осуђивање ако је не спроведемо у дело како треба, а то је, “…и остави нам долги нашја, јакоже и ми остављајем должником нашим…”. У овом строфу молитве, као што сте поменули, тражимо опроштај грехова; а видимо да опроштај нећемо добити ако ли ми прво не праштамо другима, без обзира на то да ли иштемо насушчниј или свакодневни хлеб. Дакле, треба да обратимо пажњу на сваку прозбу или стих молитве, а не ван контекста саму једну, јер су суштински међусобно повезане, до те мере да не можемо да испунимо једну, ако већ не испуњавамо и све остале. Прво, како можемо да Бога називамо Оцем ако нисмо у Сину усиновљењем постали Његово дете живећи по Његовом учењу и Његовим врлинама? А када је наш Отац већ на Небесима, значи да је и наша “отаџбина” такође Небо, и треба да тежимо к њему, а не овоземаљском животу. Онда, да ли живимо на тај начин да се Његово име свети у нама, обасјавајући целокупно наше биће и живот? Да ли смо се духовно очистили и осветили тако да је Царство присутно и делотворно у нама, или смо га угушили грехом? Да ли вршимо Његову вољу у трпљењу, вери и љубави, или својевољно и самопоуздано своју? Да ли смо се трудили да пристојно и достојно живимо да бисмо могли без осуде искати Насушчниј Хлеб, и да ли поштено радимо да бисмо зарадили и добили и ту кришку хлеба, или чекамо да нам мана пада с неба? Да ли смо срцем опростили свим људима који су нас можда, на било који начин вређали тако да би могао Бог и нама да опрости, или смо, будући окамењеног срца, злопамтиви и држимо им то за зло, и тиме претворимо ову прозбу у молбу да нас Бог осуди? Да ли живио чистим, безпрекорним духовним животом тако да нас Бог може избавити од тешких искушења и штитити од ђавола, или онако да смо ђаволу и његовим демонима широм отворили врата нашег срца? Дакле, морамо све да истовремено испуњавамо како би молитва дошла до потпуног спасоносног изражаја у нама и нашим делима. Дакле, драга сестро, човек јесте духовнотелесно биће, и треба као такво да се обрати Творцу; молимо Га да нас води, штити и помаже да повратимо и одржавамо првобитну равнотежу нашег бића, да будемо онако како нас је створио. Желим Вам свако добро од Господа, да Вас и даље води у радости молитве срца и душе, водећи Вас путем спасења! Ваш у Христу, о. Раде

Comments are closed.