Хари Потер

Питање:
Прочитао сам на вашем сајту изјаву да Хари Потер изводи децу на криви пут. Можете ли да ми објасните зашто је тако?
Никола


Одговор:
Драги брате Никола, О штетности књига и филмова о Хари Потеру писано је доста у часописима и на сајтовима Српске православне цркве. Ја бих Ти препоручио изванредан текст православног публицисте и врсног познаваоца окултистичких учења и појава у српском народу Г. Владимира Димитријевића. Он је написао: Хари Потер и лов на дечије душе Хари Потер је син чаробњака и вештице које је својевремено убио демонски маг Лорд Валдемор, и који је сам, као беба, преживео смрт. То јест, Лорд Валдермор је убио и Харија, али је Хари „васкрсао”, а на челу му је као знак изабраности, остао жиг. Сада га васпитавају Дарслијеви, његова тетка и теча, који су пуки „нормалци”, то јест глупа људска бића која не знају ништа о магији. Они и њихов син Дадли киње Харија. Хришћански образованом човеку је јасно да ово „пресликавање” бебе и пророчанство представљају богохулну карикатуру рођења Христовог и спасавања Богомладенца, Који је побегао у Египат од детеубице Ирода.
Школу коју ће Хари похађати основало је четворо вештица и чаробњака још у средњем веку, када су били гоњени. Управник школе је Албус Дамблдор, велики вештац. Професори су врхунски окултисти, међу којима има и „анимага”, чаробњака који се повремено претварају у животиње. Предмети који се уче су: магијско преображавање, заклињање, хербологији – (наука о окултним својствима биља) , историја магије, старање о магијским бићима, летење и чарање. У школи се налазе чаробњачки подруми, салон за врачање, соба тајни, итд.
За разлику од традиционалних бајки, у којима је подела на добро и зло јасна и недвосмислена, у књигама и филму о Харију Потеру није тако. Зла бића из традиционалних бајки у потеријади имају сасвим друге улоге: вештци и вештице су професори у Харијевој школи, а сам Хари је примио један део енергије од оличења зла… Нипошто се не сме заборавити да је једна од основних порука писца ових књига, Роулингове, бунт против родитељског ауторетета, против нормалних људи „млакоња”, који не знају шта је магија. Оно што највише узнемирава је то, да деца иду у школу где уче бацање чини и друге магијске предмете. Порука јесте да то није само за „маторце”, већ за клинце. А дете се лако опредељује да уђе у жељени свет и тамо испроба оно што је читало или гледало. Дете и не слути да се иза привида безазлености крије демонски свет огромних разорних моћи, са којим се никако не сме играти. Оно што је вековима било симбол зла, у делима о Харију Потеру је постало симбол добра. После књига и филмова, одлази се на сајтове Интернета који вас воде тамо где стручњаци излажу и праве чини.
На челу Харија Потера налази се муња. Муња је знак силе бога Тора, који је опет, рогати бог. То је бог моћи, а муња толико битна у рунској магији да је Хитлер, иначе велики окултиста, ставио на униформе својих СС-трупа. Деца се, на пример, труде да и она имају ожиљак на челу, као Хари, управо на оном месту на којем ће, једног дана, лажни пророк – антихрист, захтевати да сви људи носе знак звери, као симбол лојалности антихристу. Многе десетине милиона биће припремљени за овај и овакав захтев управо захваљујући причама о Харију Потеру. Без довољно знања и још недовољно развијене способности расуђивања деца су, у најмању руку, осуђена да помешају хришћанство са паганизмом, чиме се остварује циљ да се хришћанство разводни, како би потом, као једина брана од антихриста, нестало у вртлогу разних магија и чаробњаштва. То је још један од циљева који треба остварити, поред осталог и књигама и филмовима о Харију Потеру: привикнути људе на знаке, особине и изглед Сатане и његових демона, како би отпор његовом доласку био мањи.
Деца не знају, а одрасли заборављају, да је основно правило окултизма да Сатана не даје ништа забадава, нити задуго. Он можда и дозволи понеком од својих земаљских следбеника да осети поседовање неких од моћи којима и сам располаже, али убрзо тражи да овај то плати. Зна се чиме.
Све постаје још интересантније ако знамо да је аутор, госпођа Роулинг (рођена у Велсу, Велика Британија, 1965. г.) сада мултимилионерка и једна од најбогатијих жена на Острву, још до пре неку годину живела као самохрана мајка од државне (социјалне) помоћи, сасвим близу банкрота. Као признање, 2. марта 2001. г. принц Чарлс јој је дао орден Реда Британске империје, за „допринос дечијој књижевности”. Зато, бар за почетак, не дозволимо Сатани да ни на тако безначајан начин, и још безначајнијим поводом, „америчком филмском бајком”, пронађе „кључ за нашу брану”. Ако се опредељујемо да кршимо закон Божји, и ако не схватамо куда то води, кад-тад ћемо бити свесни последица. То јест, без знања о свом Небеском Оцу, наша деца неће поштовати ни земаљског оца и мајку. Ако не идемо за врховним Смислом, Христом, ни наша свакодневница неће имати смисла. Ако као мали буду имали погрешне представе о добру и злу, ако буду веровали у окултне моћи, хоћемо ли бити сигурни да, кад одрасту, неће ући у неку црномагијску секту? И заиста: ако човек верује у Бога и бесмртност душе, у то да је овај живот само припрема за вечност, онда је њему свеједно шта гледа, шта слуша, како живи и у шта верује. Свеједно му је и како васпитава своју децу, и ако ће се она сама васпитавати, „спонтано” и „слободно”? ! ? Али, ако човек зна да је Царство Божије наш прави дом, и да се светом управља из дечије собе, онда ће ово неколико речи бити озбиљно упозорење о томе шта доноси култура без Христа, подкултура коју нам нуди медијска машинерија „новог светског поретка”.
Ако останемо верни својој Цркви, њеном предању, њеном причешћу и њеном подвижништву, бићемо кадри да одолимо искушењу дана који долазе. А крајњи исход нас на првом месту, учи свеистинито Еванђеље, у коме Господ вели: „НЕ БОЈТЕ СЕ, ЈА ПОБЕДИХ СВЕТ”. Будимо, дакле, на страни Свепобедног Добра, које је Христос Бог наш.
Надам се, брате Никола да си задовољан овим одговором брата Владимира и да ће знати својој деци да објасниш сву штетност овакве литературе.
Христос посредје нас – Твој о. Душан

Comments are closed.