NASLOVNA » Društvo, Pomesne Crkve, TRAGOVI U VREMENU » Grupa turskih arheologa tvrdi da se mošti sv.Nikole zapravo nalaze u Demreu kod Antalije
Grupa turskih arheologa tvrdi da se mošti sv.Nikole zapravo nalaze u Demreu kod Antalije

Grupa turskih arheologa tvrdi da se mošti sv.Nikole zapravo nalaze u Demreu kod Antalije

Turski i svetski mediji ovih dana su objavili „senzaciju“. Grupa arheologa navodno je u gradu Demre (provinciji Antalija), čije je antičko ime Mira Likijska, za vreme restauracionih radova u tamošnjoj crkvi Svetog Nikole navodno je otkrila pravu grobnicu jednog od najpoznatijih hrišćanskih svetitelja – Nikolaja Čudotvorca.

Saopšteno je da se u toj grobnici nalaze i njegove mošti. „Saopšteno“ zato što o otkriću nisu objavili sami arheolozi, već turski lokalni funkcioneri.

Šef službe za zaštitu spomenika te provincije Džemil Karabajram izjavio je:

„Prema starim dokumentima, koje smo proučili, hram je bio razoren, pa potpuno prepravljen. Trgovci iz Barija su uzeli mošti za vreme rekonstrukcije. Međutim, postoje svedočanstva da ti posmrtni ostaci nisu od Svetog Nikole nego od jednog sveštenika. Sa ovim je saglasna i akademik Jildiz Otuken, profesor na katedri istorije umetnosti Univerziteta Hasetepe“.

Ovo nije prvi put da se u Turskoj pokreće pitanje sudbine moštiju Nikole Čudotvorca koje su, po zvaničnoj verziji, bile odvezene u italijanski grad Bari 1087. godine zbog naleta pljačkaša-Turaka koji su izvodili upade u Vizantiju.

Turski arheolozi su 1993. godine – u vreme iskopavanja na ostrvu Gemile – lansirali teoriju da je tu bio sahranjen čiji posmrtne ostaci su u 7. veku bili premešteni u grad Mira u Likiji zato što su Mediteranom `špartali` arapski brodovi.

Crkva Sv. Nikolaja – Demre,Turska

           Da sve još čudnije, turski arheolozi so 2009-te zatražili od Vlade Italije da „vrati mošti Svetog Nikolaja“, ali je Rim to odbio.

Ovo znači da su turski arheolozi 2009-t bili uvereni da se svetiteljeve mošti nalaze u Bariju.

Povodom najnovijeg turskog „otkrića“,  katolički centar Svetog Nikole objavio je da će smatrati da se mošti arhiepiskopa grada Mira nalaze u crkvi Svetog Nikole u Bariu – sve dok eventualno ne bude dokazalo da nije tako.

Taj centar je vesti o „otkriću“ u mestu Demre u Turskoj nazvao „preuranjenim spekulacijama“.

Vlasti turske provincije Antalija odbacuju tvrdnje da se radi o „preuranjenim spekulacijama“. Zašto?

Turski list Hurriyet Daily News citira priznanje pomenutog Karabajrama: „Ako dokažemo da su mošti kod nas – turizam Antalije će se podići na novi nivo“.

Sarkofag u kojem je sahranjen

          Namera da se „prisvoje“ mošti najvećeg svetitelja u istoriji hrišćanstva radi privlačenja turista može turskim vlastima doneti negativne efekte.

Šef turske države – Redžep Tajip Erdogan – bio je poželeo da se u Hramu Svete Sofije kao musliman pomoli na Veliki Petak koji je posvećen sećanju na osudu Hrista na smrt, njegovo stradanje na krstu, smrt i sahranjivanje, ali je morao da odustane.

U septembru su gradske vlasti Istanbula objavile plan preuređenja Prinčevskih ostrva koja su u vreme Vizantije bila jedinstven religiozni centar sa mnoštvom manastira od kojih su neki bili letnje rezidencije imperatora. Na ostrvima danas žive Jermeni-hrišćani, pravoslavci, katolici i sefardski Jevreji.

Urbanizacija koja se planira dovešće u opasnost i manastire i sinagoge, kao i pravoslavnu bogosloviju na ostrvu Halki koju su turske vlasti zatvorile 1971. godine.

Na udaru će se naći stare drvene zgrade čiji vlasnici su hrišćani i Jevreji, a na tom prostoru bi bile izgrađene stambene višespratnice.

Skulptura svetitelja pored zida crkve

          Ostrva je posećivalo mnoštvo turista iz celog sveta, pa bi urbanizacija bila udar i na turski turizam.

Zašto bi mošti Nikole Čudotvora u Demreu bile bumerang za Erdoganovu islamističku Tursku?

Što vlast u Ankari više udara na hrišćanstvo  i govori o pretvaranju Aja-Sofije u džamiju – to se više potencira osvajačko prisustvo Turaka u Maloj Aziji. U takvoj situaciji bi objava moštiju Setog Nikole pored Antalije hrišćanima dalo još jedan povod da govore o istinskim vlasnicima zemalja kojima danas vlada Turska Republika.

Jermenska crkva je još u aprilu 2015-te kanonizovala milion i po žrtava turskog genocida nad Jermenima čija krv je bukvalno zalila svu Istočnu Anadoliju.

S obzirom na sve ovo, gde će se u Turskoj naći mesto za islam?

 

Izvor: Fakti

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *