Гроб Господњи по први пут учињен доступним за археолошка испитивања
По први пут током векова, научници ће имати увид у оригиналну површину онога што се традиционално сматра гробом Исуса Христа. Он се налази у Цркви Светог гроба у Јерусалиму и покривен је мермерним плочама које датирају најкасније од 1555.године мада постоји вероватноћа да су постављене чак и неколико векова раније.
“Када смо уклонили мермерни покривач гробнице, били смо изненађени количином пуњења материјалом испод њега”, изјавио је Фредерик Хиберт, археолог – партнер у пројекту рестаурације. “Научне анализе ће сигурно потрајати, али ћемо коначно моћи да изучимо оригиналну камену површину на којој је, према традицији, тело Христово било положено. “
Гроб Господњи је окружен малом грађевином познатом као едикула (од латинске речи aedicule или “кућица”), која је последњи пут реконструисана у периоду од 1808-1810 године, након што је претходна уништена у пожару. Едикула и унутрашњост гробнице су тренутно у фази обнове којом руководи тим научника са Националног техничког универзитета у Атини, под руководством супервизора – професора Антоние Моропоулоу.
Директан приступ до надгробне плоче пружиће истраживачима јединствену прилику да проуче оригиналну површину онога што се сматра најсветијим местом у хришћанству. Анализа оригиналне стене омогућиће им да боље разумеју не само изворни облик одаје гробнице, већ и како се ово место развијало као средиште поштовања откако га је открила Јелена, мајка римског цара Константина – 326.године.
“Ми смо у критичном моменту за рехабилитацију едикуле”, изјавила је професор Моропоулоу. “Технике које користимо у изучавању овог јединственог споменика, омогућиће свима да проучавају наше налазе као да су и они сами били у гробу Христовом.”
Црква Светог гроба Господњег је тренутно под старањем шест хришћанских номинација. Три главне групе – Грчка православна црква, Римокатоличка црква и Јерменска православна црква – имају основну контролу овог светог места, док Копти, Етиопски хришћани и Сиријске заједнице имају само право присуства. Све обавезе и права око одржавања и коришћења заједничких делова цркве, уређују се ”статус кво” споразумом који захтева сагласност свих хришћанских предстојатеља.
Изван едикуле, Теофил III, грчки патријарх Јерусалима, посматра догађаје везане за откривање гробнице са смиреним осмехом. “Драго ми је да је атмосфера посебна, постоји нека скривена радост”, изјављује. “Овде смо Фрањевци, Јермени, Грци, муслимански стражари и јеврејски полицајци. Надамо се и молимо се да ће ово бити права порука да немогуће може да постане могуће. Свима нам је потребан мир и међусобно поштовање.”
Структура едикуле из 19. века није била нарушавана деценијама. Потом је трпела штету током 1927.године од земљотреса па су и британске власти биле приморане да обезбеде зграду 1947.године са не баш лепим спољним носачима који су остали до данас. Проблеми око договора између статус кво представника и мањак финансијских средстава дуго су ометали било какву поправку.
У 2015. години, Јерусалимска патријаршија, уз сагласност друге две главне верске заједнице, позвала је Национални технички универзитет Атине (који је претходно водио рестаурације пројеката атинског Акропоља и Аја-Софије) да проучи едикулу над Гробом Господњим. Верске заједнице око Цркве Светог гроба су се сложилe да радови буду завршени до пролећа 2017.године. Главни донатор пројекта је јордански краљ Абдулах II са 4 милиона долара а 1.3 милион долара је као поклон добијен од Светског фонда за очување споменика.
Уз благослов јерусалимског патријарха и дозволу осталих верских заједница, ексклузивни преглед пројекта рестаурације моћи ће да се погледа на National Geographic Channel у новембру ове године.
Са енглеског за Светосавље.орг превео: Љубомир Костић
Najvece svete relikvije koje postujem su: 1. Plastanica Hristova (svaka koja se iznosi na Veliku subotu kao uspomena i simbol one originalne), originalna i od najnovije naucne analize potvrdjena kao takava, a data od Gospoda onom tipu vernika koji je slicnog karaktera kao i ucenik Hristov Toma (racionalista) da moze i prstom (ispitivanjem) se uveriti, kako u Hristova stradanja tako i svetlost Hristovog vaskrsenja, a koja se danas cuva u crkvi u Torinu, 2. Grob Gospodnji u Jerusalimu – sveto mesto, jer na njemu, mestu tuge, zasija svevaskrsna radost bogonosnom rodu ljudskom, i 3. sve svetiteljske mosti (narocito Sv. Vasilija Ostroskog (doziveo isceljenje ociju) i Sv. Petke) koje svedoce o slavi i blagodati Bozjoj u smislu da je i telo osveceno jer je cinilo dobra dela jevandjelska i da zaista jeste istinita rec apostolske propovedi u Sv. Pismu – vasa tela su hram Duha Svetog i zivo kamenje koje se uzidjuje u Kuću duhovnu (kako kaze Sv. ap. Petar) tj. Telo Hristovo (objasnjava Sv. ap. Pavle).
У мени увек постоји нека сумња (ђаволом сигурно инспирисана) кад се ради о светим местима. Што ми даје мир и утеху је да постоје неке нерешиве тајне, које мој мозак и разум нису у стању да образложе. Једноставно ми то није дато, како је рекао Александар Исаијевич Шолзењицин.
Najvece svete relikvije koje postujem su: 1. Plastanica Hristova (svaka koja se iznosi na Veliku subotu kao uspomena i simbol one originalne), originalna i od najnovije naucne analize potvrdjena kao takava, a data od Gospoda onom tipu vernika koji je slicnog karaktera kao i ucenik Hristov Toma (racionalista) da moze i prstom (ispitivanjem) se uveriti, kako u Hristova stradanja tako i svetlost Hristovog vaskrsenja, a koja se danas cuva u crkvi u Torinu, 2. Grob Gospodnji u Jerusalimu – sveto mesto, jer na njemu, mestu tuge, zasija svevaskrsna radost bogonosnom rodu ljudskom, i 3. sve svetiteljske mosti (narocito Sv. Vasilija Ostroskog (doziveo isceljenje ociju) i Sv. Petke) koje svedoce o slavi i blagodati Bozjoj u smislu da je i telo osveceno jer je cinilo dobra dela jevandjelska i da zaista jeste istinita rec apostolske propovedi u Sv. Pismu – vasa tela su hram Duha Svetog i zivo kamenje koje se uzidjuje u Kuću duhovnu (kako kaze Sv. ap. Petar) tj. Telo Hristovo (objasnjava Sv. ap. Pavle).
У мени увек постоји нека сумња (ђаволом сигурно инспирисана) кад се ради о светим местима. Што ми даје мир и утеху је да постоје неке нерешиве тајне, које мој мозак и разум нису у стању да образложе. Једноставно ми то није дато, како је рекао Александар Исаијевич Шолзењицин.