NASLOVNA » PITANJE PASTIRU, Svete tajne (krštenje, venčanje, pričešće, ispovest ...) » Greške pri krštenju

Greške pri krštenju

Pitanje:
Imam par pitanja Na jednom krštenju na kojem sam bio kum sveštenik koji je krstio (inače sveštenik u penziji 85 god sada već preminuo) naravno krstio je uz dozvolu sveštenika koji je starešina te crkve.Prilikom krštenja desilo se nešto sto me je sablaznilo, naime Sveštenik je upitao; Da li se odričeš „Isusa Hrista“? ! A zatim ponovio „Kaži odričem se“? ! Još je pravio greške govoreći Krštava se sin Božiji? ! Kada sam to rekao starešini hrama on se nasmejao i pripisao to njegovim godinama. Molim Vas da prokomentarišete ovo i da me uputite kome mogu da se žalim? Puno pozdrava
Marko


Odgovor:
Dragi brate Marko, Veoma mi je žao što si se sablaznio na krštenju, koje je izvršio sveštenik u 85. godini života. I mlađima se može desiti „lapsus“, da nehotice izgovore ono što ne žele ili da im jezik ide brže od misli. Stari, iskusni sveštenik, koji je krstio sigurno na stotine, ako ne i hiljade dece i odraslih, prevideo je u Trebniku pitanja o odricanju i pitanja o sjedinjenju i umesto odricanja od satane, zatražio od kandidata za krštenje ili njegovog kuma, odricanje od Hrista. Pošto pitanja o odricanju od satane i sjedinjenja sa Hristom, kao i vere u Hrista postavlja tri puta, ne verujem da se sva tri puta zabunio i pogrešio. Pa i ako je u prvom pitanju pogrešio i tražio da kandidat ponovi „Odričem se“! , u sledećim pitanjima o sjedinjenju sa Hristom i vere u Hrista, kao i čitanjem Simvola vere, na neki način, popravio je svoju nenamernu grešku.
A što je krštavanog nazvao sinom Božjim, zar misliš da je pogrešio? Zar mi nismo deca Božija? Ako nam to nije jasno, poslušajmo šta kaže Sveti apostol Pavle: I budući da ste sinovi, posla Bog Duha Sina svog u srca vaša, koji viče: Ava Oče! Tako već nisi rob, nego sin; a ako si sin, i naslednik si Božji kroz Isusa Hrista. (Gal. 4, 6-7) Slovenska reč „rab“, zavisno od prevoda sa grčkog, može imati značenje sluga, rob, služitelj, ali i sin ili mladić. Dakle ni sa jezičkog ni sa teološkog aspekta ne može biti pogrešno nazvati novokršenog „sinom Božjim“. U srpskom jeziku ima lep izraz „čedo“, pa bi i formula krštenja mogla glasiti: „Krštava se „čedo“ Božije Lazar u ime Oca i Sina i Svetoga Duha“.
Nadam se, dragi brate Marko, da nećeš imati razloga da se bilo kome žališ na grešku sada već upokojenog sveštenika i da je krštenje ipak pravilno izvršeno, izuzimajući jednu nenamernu grešku, koju će i Gospod oprostiti, Onaj Koji znade šta ćemo Ga moliti, dok još nijednu reč nismo izgovorili, koji čita pomisli naše.
Mir Ti od Gospoda, a pozdrav od o. Dušana

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *