Питање:
Часни оци, Пре пар година у више наврата починио сам блуд са девојком коју нисам много волео, тада нисам био упознат да је то смртни грех, а био сам још на студијама – имао сам 23 год. После тога када се та веза прекинула читао сам књиге Светог Владике Николаја и тада сазнао да сам починио велики грех. Искрено и кроз сузе сам се покајао због тога. После тога имао сам још две девојке са којима нисам хтео да полно општим иако су ми се много допадале и које су то очекивале од мене. Нажалост и једна и друга су ме оставиле… Задња ме је оставила пре два месеца, иако сам се максимално трудио око ње – да је испоштујем колико год могу и да је ничим не повредим. Много је волим и желео сам брак са њом, али сада је све пало у воду… Сада сам тренутно запао у депресију због свега тога, не видим излаз – како да окајем свој ранији грех? Да ли то има везе са овим што ми се издешавало? И пре сам био искрени верник, а сада сам почео интензивније да читам црквене књиге, да редовно идем у цркву, да се молим, ишао сам на поклоничко путовање.. Стварно ми је лоше…Имам 26 год. и нисам лош дечко, али немогу да нађем своју љубав..
Како да нађем излаз из ове кризе? Хвала
Н.Н
Одговор:
Помаже ти Бог.
Сваки грех је последица наше слободне воље, која може да чини оно што је добро али понекад изабере и оно што нам није на корист. Када спознамо свој грех, тада нам се отвара пут ка покајању. Светом Тајном Покајања (тј. искреном исповешћу и кајањем) Господ ће нам опростити исповеђене грехе. Добро је сећати се својих грехова да не би опет пали у њих. Није добро падати у очајање јер је и то грех. Зар ми који верујемо у Дародавца Свих Добара можемо да западнемо у чамотињу тј. депресију? Никако. „Господ је просвећење моје и спаситељ мој кога ћу се бојати? “ У свакој вези која постоји између нас и наших ближњих треба да постоји разумевање и искреност. Надам се да, ако си изабрао такав пут, и желиш везу која ће бити крунисана Св.Тајном Брака треба да о томе отворено разговараш са својом изабраницом. Неко ко је у вери, схватиће шта значи благословен брак и прихватити заједнички договор о узајамном уздржању. Нажалост веома је тешко у овим временима причати о уздржању од брачне постеље пре Св. Тајне Брака. То је последица „савременог живота“ и већ је постала тема за исмејавање, зато што је морал на веома ниском нивоу. Но, то не треба нас да обесхраби, већ напротив да тражимо изабраницу по мери наше вери и разумевања, јер није брак само међусобна заједница живљења већ превасходно заједница у узајамној љубави и узрастању у светости брака. Нека би и тебе Свевидећи Господ благословио вером, надом и љубављу да не очајаваш већ да се радуј сваком дану од Господа датом.
о.Милан.
