Грех, епитимија, одрицање

Питање:
Помаже Господ Бог драги Оци, Пре свега бих волео да Вам се захвалим за овај сајт који сам по себи помаже многима а плус за то што сте на услузи свима нама. Бог Вас благословио! ! ! Пошто сам почетник у вери а немам начин да се просветим истинама које наша Црква приповеда, сем пар књига и интернета, а читање Светог Писма је понеки пут тешко за схватити молио бих вас да ми одговорите на пар питања: Шта је грех према себи? Шта је и како се одредјује епитимија и један пример? Да ли је грех одрицати се нп. хране или задовољстава, својевољно? И како обавити чин хаџилука када се дође у Јерусалим? Којој цркви се обратити и на који начин се најбоље припремити за то? Од Господа свако добро Вам желим
Никола


Одговор:
Бог ти помогао, Хвала на лепим речима као и на искреним благословима свима нама који се трудимо да припомогнемо свакоме ономе који то жели. (Сигурно је и нама потребно ваших благослова) . Греховове делимо на: грех према Господу; грех према себи и грех према ближњима. Грехе према себи могли би овако да рангирамо: гордост, себичност, гнев, неумереност, завист, лењост, чамотиња (депресија или очајање) и многи други. Епитимија је грчка реч и значи забрана. Та забрана односи углавном на удаљавање на неко време од светог Причешћа и налагање извесних молитава и подвига. Она се налаже као духовни лек да би грешник искоренио грех и исправио свој живот. (пример епитимије: ако човек пати од среброљубља, на њега се налаже чињење милостиње; ако је учинио неки тежак грех, одлучује се од светог Причешћа на неко извесно време (чедоморство или абортус; хула на Духа Светог итд.) Одрицање хране самовољно као вид поста није добро чинити без благослова и савета свештеника-духовника.Света Црква нам је установила време поста када свако од нас треба да се уздржава и од хране и од лоших дела. На „хаџилук“ то јесте на поклоничко путовање у Свету Земљу свако од нас би требао да поће бар једном у свом животу, али за то се треба и духовно и телесно спремити.Више информација можеш да добијеш од надлежног свештекика као и његов благослов. За поклоничко путовање можеш да се обратиш ДОБРОЧИНСТВУ (поклоничка агенција) која сваке године организује путовања. Адресу и број можеш да добијеш преко патријаршијске канцеларије у Београду. Свако добро ти жели о. Милан

2 Comments

  1. Pomaze Bog i srecan praznik. U jako sam losem duhovnom stanju.
    Postim do sad ovaj Bozicni post. Bio sam odlucio da sto bolje ispostujem, pogotovo duhovni aspekt. Necu ovde da stvaram ispovest, ali stvara mi se osecaj da nikako necu biti dostojan pricesca (u glavi, na osnovu kakav sam bio, naravno) Svega me je strah, a stalno padam u iskusenjima, u velikoj mislenoj borbi sam, otkako sam poceo da postim sve je jaca, i tako mi je cudno sve. Ako bih se pricescivao, planirao sam i da se ispovedim pre toga, sto bi mi bilo prvi put, i sram me je uzasno, narocito i zbog ove slabe borbe i sad.
    Dugo zamisljam da konacno udjem *ispravno* u veru, konacno, bez narodskih i kucnih pogresnih saveta i povlacenja nazad u sve staro, neugodno Gospodu. Imam 19 god. i mozda mozete da predpostavite kako je, recimo, do tih zabludnih godina u svetskom nastrojenju, ocajno i obmanuto!
    Kako pokusavam da pridjem Crkvi sve vise vidim koliko sam potonuo do sad i tesko isplivavam.
    Da li samo da se ispovedim i posavetujem sa duhovnicima ili i da se i pricescujem iako se osecam jadno i prljavo. Ili nista od svega? Posavetovacu se sa duhovnicima ako na izgubim hrabrost i zelju, ali molim za neko misljenje, savet, pomoci?!
    Glavno je osecaj bas nedostojnosti i srama za kompletne elemente posta, bez detalja iz zivota jos..

  2. Помоз бог. Ја сам пре две године приликом своје прве исповеди од свог духовника добила епитимију због тешког греха абортуса. Сваког понедељка током ове године ипо наложено ми је да читам акатист покајни за чедоморство, али нисам тада разумела да се та забрана односи и на удаљавање за то време од светог Причешћа. Од тада сам постила и приступала светој тајни причешћа три пута. ЈЕСАМ ЛИ САДА ПОЧИНИЛА ЈОШ ВЕЋИ ГРЕХ?