ГОСПОДЕ, ТИ СИ ЖИВОТ МОЈ!

ГОСПОДЕ, ТИ СИ ЖИВОТ МОЈ!
 

 
ЖИВОТОПИС
 
ЗАВЕШТАЊА СТАРЦА
 
Али молим све и преклињем:
непрестано се за мене молите…
 
Читајући житије и духовно-моралне поуке подвижника благочешћа Свете Апостолске Цркве, отац Сава је нашао у њима благочестиви савет да лица у поодмаклим годинама, као и слаби и болесни треба за случај смрти да оставе завештања. Пошто је био у дубокој старости (80 година) и осећао је телесну слабост, схиигуман Сава је за случај своје смрти оставио овакво завештање:
 
Завештање свима:
 
“Драга моја вољена духовна децо! Мој пут се ускоро завршава. Ускоро ће ме смрт раставити од вас. Остављам вам у наследство своје завештање, не заборавите моје речи.
Памтите увек главни циљ живота задобијање Светога Духа. Имајте страх Божји, чувајте чистоту душевну и телесну, са трепетом и смирењем поштујте величанство Божје. Бежите од нечасности и стремите благочешћу.
Будите увек у труду, посту, бдењу, непрестаној молитви. Бојте се испразности, трудите се да извршавате све заповести Божје
Ваше благочешће ће радовати мој дух. За мене нема веће радости од тога да знам да се моја духовна деца држе истине и благочешћа (побожности).
Спасавајте се, чеда моја љубљена! Будите добри и милосрдни, не чините никоме оно што сами себи не желите. Памтите: спасење своје задобијамо само онда када не нарушавамо срећу других. Најдрагоценије у човеку је душа, и мора се у човеку поштовати душа (слика Божја). Славити Бога значи не осућивати ближњег. Ако тражиш од Господа помоћ, онда сам помози ближњем; ако молиш за опроштај грехова сам опрости ближњем.
Имајте мир и љубав мећу собом да би се Христос уселио у срца ваша, али љубав мора да буде истинита, да тражи спасење ближњих, а не да буде лажна. У духу кротости и љубави помажите један другоме да се ослободите грехова, али чувајте се осуђивања и грубог разобличавања. Не будите сами груби и ласкави, него од других строгост, грубост и увреде подносите са радошћу, а ласкавост и човекоугађање одбацујте. Трпите безгранично, праштајте безброј пута. Носите трпељиво свако свој крст и слабости других, не падајте духом и не ропћите, и за све се захваљујте Богу. Добродушно подношење мука и болести и нежна брига према болеснима су изнад поста и молитве, и за све ово се добија награда од Господа.
Немојте да желите празну част и славу, заволите смирење и кротост. Смирење и љубав из душе и тела искорењују све греховне страсти и привлаче благодат Божју. У томе и јесте спасење.
Највише се бојте и сећајте се смртног часа и Другог Христовог доласка!
Када се нађете у муци или искушењима, читајте Слатком Исусу Христу канон с акатистом и молебни канон Богородици ” Многими содержим напастми”. Да бисте просветлили душу, да би вам се отвориле духовне очи са пажњом читајте 17. катизму.
Немојте да вам и један дан прође без испуњења Богородичиног правила – 150 молитви “Богородице Дјево, радуј се”. Не заборављајте да целивате свој крстић ујутру и увече да бисте осветили своје душе зрацима благодати.
Волите Јеванђеље, чешће га читајте, све што је написано у њему је слатко за срце и спасоносно за душу. Нарочито често читајте Беседу на гори Спаситеља (Матеј. 5,112), 15. главу Јеванђеља по Јовану о љубави и Посланицу апостола Павла Римљанима (гл. 13), где је показано како треба да живи хришћанин. Колико можете читајте молитве које сам вам делио. Изучавајте књиге које сам због вас написао. Оне ће разрешити све ваше недоумице.
Заволите једноставност, немојте да мудрујете лукаво. Унутрашња радост долази кроз простоту, а високоумље доводи до маловерја и неверја и одводи нас са пута спасења. Не будите лукави… Ако вас буду питали: “Да ли верујете?”, директно кажите: “Да, верујем!” Немојте да одбијате Господа, не скрећите у лукавство.
Још једном вас подсећам, драги моји: нема спасења за онога ко се није покајао у овом животу, а истинско покајање је у очишћењу срца од страсти и порока, у исправљању порочног живота. Механичко набрајање грехова на исповести не спасава душу, то је гадост пред Богом и хула на тајну Свете Православне Цркве. Чешће се причешћујте Светим Христовим Тајнама.
Памтите да ће ваша брига да задобијете Духа Светога, ваша љубав према Спаситељу, Богородици и светим небеским житељима, као и према ближњима и непријатељима, ваше смирење и покорност вољи Божјој да узвесели дух мој неизрецивом радошћу.
Последња реч коју вам упућујем је молба за молитву. Сећајте ме се и молите се да Господ упокоји моју душу у Својим обитељима, али молитва мора да одише надом, а без наде је молитва грешна.
Молим вас и преклињем, драги моји, не пропуштајте свој час за Псалтир који се непрестано чита и марљивије се молите једни за друге, за сроднике, за све које познајете и за сав свет, за све умрле који вапе за нашим молитвама, јер је то велика помоћ за њихове душе.
Дајте милостињу. Молите се за покој душе приснопамјатног протојереја Јована Сергијева, блажене Ксеније, мојих упокојених духовних отаца: епископа Венијамина, схиархимандрита Илариона, схиигумана Алексија, јереја Јована (који ме је крстио), мојих родитеља Михаила и Катарине и сродника: Вере, Јевдокије, Јулијаније, Лукије, Татјане, Григорија, војника Василија, војног капетана Петра с његовим војницима, Михаила, Ане, Јосифа, Агафије, Јована, Ане, девојке Параскеве, детета Родиона, детета Варваре, детета Теодоре, детета Наталије.
Памтите “Свакодневна правила хришћанског живота” и “За шта се треба захваљивати Богу”. Нека се све ово чува у срцима вашим, јер је све то храна и живот душе.
Живите мирно, трпите са радошћу муке и болести које вас снаћу и чувајте све оно што сте чули од мене. Поверавам вас, драга моја децо духовна, Оној Којој је одувек назначено да постане Мајка Жељеног Избавитеља људи из адског заробљеништва – Пресветој Владичици Дјеви Богородици. Она ће бити ваша Игуманија и Заштитница од свих стрела непријатељских, непријатеља видивих и невидивих”.
 
Духовно завештање братији:
 
“У име Оца и Сина и Светога Духа.
Дубока старост и болести ми наговештавају блиску смрт, моје пресељење из привременог живота у живот вечни. Не знам да ли сам предодређен за спасење или сам осуђен на вечне муке… Али не очајавам… Живео сам верујући у Бога, очекујући свеопште Васкрсење и Страшни Суд. Прелазим у други свет са надом у помиловање због заузимања Пресвете Богородице и свих светих. За највише служење за себе сам сматрао да будем роб свих православних хришћана. Разгоревајући се Христовом љубављу, желео бих да пригрлим сав род људски и да умрем у болестима и мукама за спасење свих.
Драги моји оци и браћо у Христу, заиста није било и нема у мом срцу љутње ни на кога од вас; ако је зла сила гонила некада некога од вас да учини, каже или помисли нешто лоше, онда са љубављу опраштам свима све; опростите и ви мени недостојном који вас искрено волим, али не умем да вам докажем своју љубав. Молим вас, учините ми љубав, не лишавајте ме последњег доброчинства – ваших светих молитви за мене Господу.
Ако задобијем код Господа смелост, онда се и ја надам да ћу се заузети за све вас пред Њим, а нарочито за оне који ме буду помињали у својим молитвама.
Непрестано читање у обитељи Псалтира које је уведено по благослову високопреосвећеног Јована, митрополита Псковског и Порховског, надам се да ће како за време мог живота, тако и после смрти бити настављено без промена. Господ ће наградити за ово благочестиво делање све усрдне, а покараће лење и немарне.
Молим вас да тело моје сахраните у Богосазданој пећини ма када и ма где да Господ благослови да одем из овог живота. Крстове, књиге, личну одећу и остало све завештам обитељи.
Молим вас да испуните моје завештање, и нека вам помогне у томе Господ, а Богородица и наши светитељи, преподобни Марк, Јона, мати Васа и преподобномученик Корнилије да измоле благослов Божји за све који живе у обитељи, и обитељ наша неће осиромашити.
 
Свјато-Успенски Псково-Печерски манастир.
Многогрешни схиигуман Сава који моли за ваше свете молитве”.