ГОСПОДЕ, ТИ СИ ЖИВОТ МОЈ!

ГОСПОДЕ, ТИ СИ ЖИВОТ МОЈ!
 

 
ИЗВОДИ ИЗ ДНЕВНИКА
 
О ПОМИСЛИМА
 
Господ нам неће судити само за оне грехе које смо стварно починили, већ и за грешне помисли које човек пожели да изврши, као што је речено у Светом Јеванђељу: “Сваки који погледа на жену са жељом за њом, већ је учинио прељубу са њом у срцу своме” (Матеј. 5,28). Исто као што ако се неко љути на некога, макар и да није своју љутњу показао на делу, биће осуђен за злу своју намеру, и не само за сваку злу мисао, већ чак и за сваку празну реч ће човек дати одговор на дан Суда Божјег (Матеј. 12, 36).
Као што ће за зле мисли човек да буде осуђен, тако ће и за добре да буде награћен. Ако се неко видећи човека у несрећи или сиромаха сажалио, али пошто ни сам нема, није могао да му помогне, Господ ће му урачунати и добру жељу као добро дело, или ако би неко хтео да иде у храм Божји на службу, али због болести или из неких других разлога није могао, ту његову жељу ће Господ прихватити као само дело.
Тако треба знати да зле, грешне помисли доноси човеку његов непријатељ ђаво, и ако их човек не прима, за то га Бог награђује.
Помисао којој не претходи тишина и смирење није од Бога. Не мисли зло ни о коме, јер ћеш у противном и сам постати зао.
Потребан је подвиг и потпуна будност да би се за време псалмопојања ум наш поклопио са срцем и устима, да се у молитви нашој тамјану не би придруживао смрад. Јер је Господу мрско срце са нечистим помислима.
Ако се не слажемо са злим помислима које нам ђаво убацује, добро поступамо. Нечисти дух има јак утицај само на страсне, а оне који су се очистили од страсти напада само са стране или споља.
Људи који се труде да воде духовни живот имају истанчану и најтежу борбу са помислима. Сваки тренутак у животу је духовни рат, у сваком тренутку треба примећивати помисли које улазе у душу и одбијати их. Овакви људи треба да увек имају срце које увек гори вером и смирењем, у противном случају ће у њему лако одјекнути лукавство ђаволско, а за њим маловерје, а онда и свако зло од кога се не можеш лако опрати сузама.
Моли се и јачај, срце своје укрепљуј.
Не дозволите да језик чита молитву, а да мисли лутају, увек их одгоните и молите се. Треба се трудити и Господа молити да нам помогне да изађемо на крај са помислима.
За време молитви, кућних и црквених, против лукавства ђаволског и расејаности мисли подсећај се на једноставност истине и кажи себи просто: ја верујем у све оно што молим у простоти срца и молим све просто, а твоје, непријатељу, и лукавство, твоје хуле, мрзовољу и маштање – одбацујем.
Памти две помисли и њих се плаши. Једна каже – ти си свет, а друга – нећеш се спасити. Обе помисли су од ђавола и у њима нема истине.
Без помисли нећеш проживети, исто као што без ђубрета не можеш жито да узгајиш. Оне мудроме плету венац.
Као што се јаја која се греју под крилом испиле, тако се и помисли које се не открију (духовном оцу) претварају у дела.
Немој много да копаш по себи и својим гресима, јер ћеш онда заборавити и на дела Божја, и непријатељ ће те слудети помислима. Речено је: одбацуј себе и не бави се собом као кокошка с јајетом, заборављајући на ближње.
Све помисли одгони Исусовом молитвом, а када ти оне много буду досађивале, ти онда да други не примете чак и пљуни на њих. Па када се хришћанин на крштењу сједињује са Христом он дуне на ђавола и на његова дела и пљуне улево – тако и ти чини. Одгони помисли од себе, буди оштар с њима.
Ђаво као дух, као просто биће, може да спотакне и рани душу једним моменталним покретом, помишљу лукавства, сумње, хуле, нетрпљења, раздражености, пакости, моменталним покретом страсти срца према нечем земаљском, погледом, помишљу прељубном и осталим страстима – може да варницу греха распири, са лукавством и злобом које су само њему својствене, у пламен који дивља са пакленом снагом унутар човека.
Треба сс држати и свом снагом се крепити у истини Божјој, одбацујући лаж, и маштање, и пакост у самој клици. Овде човек мора да се претвори сав у опрез – цео да буде око, чврст и несаломив као дијамант.
О слава, слава победи Твојој, Господе!