ГОСПОДЕ, ТИ СИ ЖИВОТ МОЈ!

ГОСПОДЕ, ТИ СИ ЖИВОТ МОЈ!
 

 
ИЗВОДИ ИЗ ДНЕВНИКА
 
О СУЈЕТИ
 
Бој се сујете, сујета је страшнија од гордости.
Бој се похвале; ћути и не одговарај у том тренутку, само знај сам у себи да те хвале више него што вредиш. А ако почнеш да противречиш родиће се лицемерје. Сујета је веома суптилно осећање: задовољство због похвале ипак постоји код свакога.
Шта то значи: “Њему је похвала не од људи, него од Бога!”
Коме похвала? Ономе који изнутра, у срцу ради за Бога, ко по савести сва своја дела чини и не брине се за мишљење људи и славу људску.
А ми тражимо похвалу од људи, а не од Бога који је Бог Славе. Ми тражимо земаљске награде и ордење.
Када дође у главу неразумна мисао – да избројиш некаква своја добра дела, одмах се исправи у овој грешци и брзо изброј своје грехе, своје непрекидне безбројне увреде Свеблагог и Праведног Владике, и схватићеш да их имаш као морског песка, а врлина као да и немаш у порећењу са греховима.
Пази да те не превари сујетна слава – то је замка за људе плитке памети.
Страшна је несрећа када се човек диви сам себи, поноси својим способностима, даровима и природним квалитетима. Господ их одузима у казну за гордост.
Сујета се припаја уз све врлине. То је ђаволски посао. Сујета је његово чадо. И због ње се одузима благодат.
Чак II сузе покајања могу бити сујетне; такве демонске сузе воле да се покажу, али не могу дуго да потрају, оне су тренутне, као што је и демон непостојан. Сујету одгоните и на њено место доведите смирена и скрушена осећања.
Хришћанин не сме да се душом везује за људску славу и да се навикава на незаслужену част, већ је дужан да исправља оне који му указују такву част или мисле о њему боље него што треба (Лука. 11,43).