NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » GOSPODE, TI SI ŽIVOT MOJ!

GOSPODE, TI SI ŽIVOT MOJ!

 

GOSPODE, TI SI ŽIVOT MOJ!
 

 
IZVODI IZ DNEVNIKA
 
DEVSTVENOST I CELOMUDRENOST
 
Drugi osnovni zavet monaštva je devstvenost i celomudrenost.
Shvatanje devstvenosti kao života po obrazu Isusa Hrista, „jer sam vam dao primer“ (Jn. 13,15), savremeni svet, čak i hrišćanski, je toliko malo prihvatio, da ne prestaju iskrivljena tumačenja monaške celomudrenosti, pa čak i protivljenja njoj kao pojavi, tobože patološki protivprirodnoj.
To iskrivljeno tumačenje potpuno je neosnovano, jer je hiljadugodišnji opit Crkve, sa neospornom verodostojnošću pokazao da očuvanje devstvenosti ne samo da ne povlači za sobom štetu, nego da pravilno prolaženje kroz taj podvig pojačava fizičku izdržljivost i dugovremenost života, i psihičko zdravlje i duhovni razvoj.
Sveti Varsonufije Veliki govori da poslušnost „uzvodi na nebo, a one koji ga zadobiju čini sličnim Sinu Božijem“. Isto se može reći i o devstvenosti i o celomudrenosti.
Utroba svete devstvenosti nosila je Gospoda našeg Isusa Hrista, a telo u koje se obukao, Gospod naš je primio od Svete Deve.
Poznajte u tome veličinu i slavu devstvenosti.
Prorok i Krstitelj Gospodnji Jovan i drugi Jovan, ljubljeni učenik Gospoda, koji se nasloni na prsa Njegova – bili su sveti devstvenici. Zatim idu Pavle, Varnava, Timotej i drugi, čija su imena zapisana u Knjizi Života.
Devstvenost je radost Majke – Crkve.
Ako je brak sveta Tajna, to je i devstvenost takođe tajinstvo Crkve.
Devstvenost i celomudrenost bliski su po suštini, ali to nije jedno te isto.
Pri postrigu, lica koja se primaju u monaštvo posle braka ili nezakonite veze, daju zavet celomudrenosti, to jest daljeg potpunog uzdržavanja, a devstvenici – zavet devstvenosti.
Celomudrenost, kako pokazuje sama reč shvata se kao celovitost ili punota mudrosti. Celomudrenost nije samo obuzdavanje plotskog nagona, to je i čistota uma i srca.
Istinsku devstvenost Sveti Oci određuju kao stanje natprirodno.
U svojoj savršenoj formi ono se poima kao neprekidno prebivanje u Božanskoj ljubavi, kao ostvarenje zapovesti Hrista“ljubite Boga svim srcem, svim umom, svom dušom, svom snagom“.
Svako odstupanje uma i srca od ljubavi Božije smatra se kao duhovno „preljubočinstvo“, to jest prestup protiv ljubavi.
Devstvenost nije naivno neznanje, što se vidi iz života Prisnodeve Marije, koja je na blagovest Anđela o rođenju Njenog Sina odgovorila pitanjem: „Kako će to biti kad ja ne znam za muža?“ I time je pokazala Svoje zdravoumlje (celomudrenost) (Lk. 1,34).
Naravstvenost po ploti još nije devstvenost. Jedan od najvećih svetitelja naše Pravoslavne Crkve Vasilije Veliki, sa gorčinom je govorio o sebi: „I ako žene ne poznah, ja nisam devstvenik“, to jest u savršenijem smislu te reči.
Po Crkvenom shvatanju tri su stepena duhovnog stanja čoveka: nadprirodno, prirodno i najzad, niže, ili protivprirodno.
Kod Svetih Otaca je rečeno: „Ne poseži za natprirodnim da ne bi zapao u protivprirodno“.
Otuda pravilo: nikoga ne treba uvoditi u monaštvo bez prethodnog ispitivanja.
Monah koji ne čuva celomudrenost, u delu spasenja stoji mnogo niže od blagočestivog braka koji se u Pravoslavnoj Crkvi poštuje kao spasonosni put.
Onaj koji je primio zavet monaštva lišava se prava na osveštani crkveni brak, a svako narušavanje celomudrenosti od strane monaha smatra se kao pad, i to pad u podprirodno.
Normalan neizopačeni brak očuvava čoveka i fizički i moralno, dok, međutim, svaka izopačenost, pa čak i maštanje o grehu, dovodi do rastrojstva sveg čoveka, delujućn i na psihu i na telesno zdravlje.
To rušilačko dejstvo naročito se pojačava kada sablazni podleže monah, samim tim narušavajući pred Bogom dani zavet, što povlači za sobom gubitak blagodati, a mučna griža savesti može ga dovesti i do sumračnog očajanja.
Podvig devstvenosti je kao neka umetnost i sila Božanskog života koja poučava one koji žive u ploti da se upodobe besplotnom jestavstvu (prirodi).
Najbitniji momenatu tom „umeću“ jeste „čuvanje uma“. Najvažnije pravilo u ovom podvigu je ne izdati um. Bez toga nikakvi telesni podvizp ne postižu cilj. Asketski vaspitan um može da sačuva ne samo svoju čistotu i slobodu, nego i spokojstvo tela, čak i u takvim uslovima pri kojima bi se drugima to delo učinilo nemogućim. „Ne mogu svi primiti tu reč“ (Mt. 19,11).
Sveti Pimen Veliki rekao je: „Mi nismo teloubice nego strastoubice (ubice strasti), jer od Boga nas ne udaljava telo, pozvano da bude sasud ili hram Duha Svetog koji živi u nama, već sladostrašće, to jest strasti sa njihovim slastima.
Veliki Jovan Lestvičnik govori: „Ko je, bivajući u ploti, stekao i ovde pobedničku počast, taj je umro i vaskrsao i već ovde poznao početak buduće neraspadljivosti“.
Radi dostizanja savršene čistote ne privezuj se, čak ni duhovno, ni za čoveka, ni za stvar, ljubi svakog ljubavlju savršenom, kao samoga sebe, no bez pristrašća, to jest ne poželi prisustvo voljenog čoveka ili predstavu o njemu i ne naslađuj se mišlju o njemu.
Čisto supružništvo je pohvalno, ali iznad supružništva je nepokvarenost (neoskrnavljenost). Supružništvo je ustupak nemoći, a čistota je svetlost života!
Koliko je devstvenost poželjnija od supružništva, toliko neporočni brak valja pretpostaviti sumnjivoj devstvenosti.
Stoga i ti, revnitelju savršenstva, ili sasvim zavoli čistu devstvenost, ako za to imaš i snage i raspoloženja, ili izaberi supružništvo.

Jedan komentar

  1. Markovic Radosav

    Mogu li molim.Vas da narucim knjigu Gospode Ti Si Zivot Moj…ne mogu nigde da pronadjem da je.kupim.Hvala.
    061 222 74 22
    [email protected]

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *