NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » „GOSPODE, PROSVETI TAMU MOJU“ – SABRANE BESEDE

„GOSPODE, PROSVETI TAMU MOJU“ – SABRANE BESEDE

 

„GOSPODE, PROSVETI TAMU MOJU“
(SABRANE BESEDE)

 
7. Beseda
 
O postu
 
1. Očima je ugodno da posmatraju mirno more kako se blista i sija jasnom svetlošću, dok njegova glatka površina odražava blesak svetlosti. Međutim, mnogo je prijatnije ne samo videti Crkvu, nego i govoriti u njoj, sabranoj u Bogu, oslobođenoj pometnje, tajanstveno ozarenoj božanskom svetlošću i ustremljenoj ka tom Blistanju i rukama i očima, i svim osećanjima i mislima. Pošto mi je blagodat Duha danas podarila da ugledam taj prekrasni prizor, kao i vas koji ste danonoćno prisutni u hramu Božijem, starajući se da mu pristupite bez ikakvog nedostatka, mogao bih da vas uporedim sa izdancima nadzemaljskog stabla, zasađenog kraj izvora vode Duha. I ja ću, koliko mogu, potpomoći tom orošavanju. Kao što vi jutarnjim dodajete i dnevne molitve, tako ću i ja, ukoliko mi to vreme dozvoli, jutarnjoj dodati i večernju pouku, jasno vam ukazujući na one zamke pomoću kojih neprijatelj našeg spasenja na razne načine nastoji da beskorisnim učini ne samo post, nego i našu molitvu.
2. Postoje, braćo, i druge vrste rđavog prejedanja i opijanja, ali one ne dolaze niti od jela i pića, niti od naslada koje od njih potiču, nego od gneva na bližnjeg, od mržnje i zlopamćenja, kao i od svakog onog zla koje oni rađaju, o čemu i Mojsej govori u pesmi: Vino je njihovo otrov zmajevski i neizlečivi jed aspidin (5. Mojs. 32; 33). Zato prorok Isaija kaže: Teško onima što su bez vina pijani (Isa. 28; 1) i savetuje, govoreći: Nemojte postiti budući u svađi (Isa. 58; 4). Onima koji u takvom stanju poste, on kao da govori u ime Gospodnje: To li nazivaš postom ugodnim Bogu – kad poviješ vrat svoj kao srp? Zato odvraćam oči svoje od vas kad širite ruke svoje k Meni, i kada umnožavate molitve svoje, Ja ne slušam (Isa. 58; 5,1; 15).
3. Prema tome, pijanstvo takve vrste, koje potiče od mržnje i koje je, više nego bilo šta drugo, razlog da se Bog odvrati od nas, đavo nastoji da izazove kod onih što se mole i poste. On ih podseća na sagrešenja drugih ljudi prema njima, podstiče ih na zlopamćenje i oštri im jezik za klevete. On pri tom čini da se upodobe onom čoveku kojega David opisuje kako se moli preispunjen zlobom: Smišljaš bezakonje po ceo dan, nepravdu je smislio jezik tvoj, kao brijač oštar učinio si prevaru (Ps. 51; 3-4). David moli Boga da ga izbavi od takvih ljudi, govoreći: Izbavi me, Gospode, od čoveka zloga, i od muža nepravednog oslobodi me… izoštriše jezik svoj kao u zmije, otrov aspidin je pod usnama njihovim (Ps. 139; 1,3)-
4. Molim vas, braćo, da mi, u vreme posta i molitve, od srca oprostimo ako smo nekad uistinu imali ili mislili da imamo nešto protiv nekoga i da svi prebivamo u ljubavi. Osim toga, mislimo bolje jedan o drugome, podstičući se uzajamno na ljubav i dobra dela. Govorimo dobro jedni o drugima i u samima sebi rasuđujmo i razmišljajmo o onome što je dobro pred Bogom i pred ljudima, da bismo postili pohvalnim i besprekornim postom i da bi molitve koje uputimo tokom posta bile Bogu ugodne, kako bismo Ga po blagodati na doličan način nazivali Ocem i mogli odvažno da Mu kažemo: Oče, oprosti nam dugove naše kao što i mi opraštamo dužnicima svojim (Mt. 6; 12).
5. Postoji, opet, i druga nedolična stvar koju zlonamernik tokom posta i molitve polaže u naše duše. To je preuznošenje, koje je u sebi nosio i onaj farisej: premda je postio i molio se, vratio se (sa molitve) bez ploda (dosl. prazan). Mi pak, znajući da je nečist svaki koji je nadmenog srca i da ga Bog ne prihvata, i znajući da smo dužnici Bogu u mnogim i velikim stvarima i da vraćamo tek najmanji deo duga, zanemarićemo ono što je iza nas kao sasvim ništavno i stremićemo onom što je ispred nas, posteći i moleći se skrušenog srca, uz samoprekorevanje i smirenje, da bi i naš post bio čist i bogougodan, i da bi u hramu Božijem vladali pažnja i budnost.
6. Drugi način delovanja lukavoga, koji čini da naš trud posta i molitve bude beskoristan, sastoji se u tome da nas ubedi da to činimo (tj. da postimo i da se molimo) iz slavoljublja i licemerja. Zato Gospod u Evanđelju savetuje, govoreći: Uđi u sobu svoju i, zatvorivši vraša svoja, iomoli se Ocu svome Koji je u tajnosti; i Otac tvoj koji vidi tajno, uzvratiće tebi javno (Mt. 6,6).
7. On to ne govori zato što nam zapoveda da se otuđimo od sabiranja u hramu, od (zajedničke) molitve i psalmopojanja. U tom slučaju ne bi Mu Psalmopojac – prorok govorio: Usred Crkve hvaliću Te (Ps. 21; 23), Ispovedaću Te i hvaliti među narodima, Gospode, psalmopevaću Ti među neznabošidma (Ps. 56; 10) i Zavete moje ispuniću pred onima koji Ga se boje (Ps. 21; 26), a nama: Ucrkvama blagosiljajte Boga (Ps. 67; 27) i Hodite, poklonimo se i pripadnimo Njemu i plačimo pred Gospodom Stvoriteljem našim (Ps. 94; 6). Vreme nam ne dozvoljava da sada navedemo i druge, još uzvišenije primere. Gospod, dakle, poučava da se molimo u samoći, u svojim kućama, pa čak i na svojoj postelji. podstiče nas da se molimo Bogu i u crkvi, kao što molitva koja se tvori „iznutra“, tj. umom, podstiče da se molimo i usnama. Onaj pak koji hoće da se pomoli samo onda kada uđe u hram Božiji, ali ni kod kuće, ni na putu, ni na trgovima ne mari za molitvu, neće se istinski moliti ni onda kad se nađe u hramu Božijem.
8. To pokazuje onaj što posle reči: Gotovo je (pripravno je) srce moje, Gospode, dodaje: Pevaću i psalmopojaću u slavu Tvoju (Ps. 56; 8) a na drugom mestu kaže: Kada bih Te spominjao na postelji mojoj, u jutrima bih razmišljao o Tebi (Ps. 63; 7). Rečeno je, međutim, i sledeće: A kada postite, kaže Hristos, ne budite sumorni kao licemeri; jer oni natmure lica svoja da se pokažu ljudima kako poste. Zaista vam kažem: primili su platu svoju. A ti kada postiš, namaži glavu svoju, i lice svoje umij, da te ne vide ljudi gde postiš, nego Otac tvoj Koji je u tajnosti; i Otac tvoj, Koji vidi tajno, uzvratiće tebi javno (Mt. 6; 16-18).
9. O, kakvo neuporedivo čovekoljublje! Gospod nam je ovim rečima sada objavio presudu i odluku koja će se projaviti na budućem sudu, da bismo još ovde zadobijali bolju presudu i bolji udeo. Onima koji žive slavoljubivo, a ne prema Njegovim zapovestima Gospod će izgovoriti reči koje su saglasne s onim što sad govori: „Primili ste svoju nagradu tokom svoga života“ kao što je i Avraam, prema evanđelskoj paraboli, rekao onom bogatašu u plamenu: Primio si dobra svoja u živošu svome (Lk. 16; 25). Onima pak koji se podvizavaju u vrlini imajući samo Njega u vidu, On kaže da će im uzvratiti javno, tj. da će im pred onim opštesvetskim saborom (dosl. prizorom) uzvratiti blagoslovom, nasledstvom, radošću i neporočnim i večnim naslađivanjem. Onaj Koji želi da se svi spasu i da dođu u poznanje istine, ne želi da neko bude lišen ovoga nasledstva, zbog čega, kao što sam rekao, sada objavljuje Svoju nepristrasnu i nepromenljivu presudu, pokazujući da su sinovi Božiji samo oni što su prezreli ljudsku slavu.
10. Zbog toga On kazuje o ovome i o drugome, govoreći: Otac tvoj, Koji vidi tajno, uzvratiće tebijavno, da bi one što su prezreli praznu i ljudsku slavu učinio Svojim sinovima i sanaslednicima i da bi ih pokazao kao takve. One druge će, međutim, ukoliko se ne pokaju, lišiti usinovljenja. Gospod ovo govori zato da naša molitva i post ne bi bili vidljivi za ljudske oči, usled čega od njih ne bi bilo nikakve koristi: dogodilo bi se da odvažno istrajavamo u trudu molitve i posta, a da se lišavamo nagrade za to! Govori nam da namažemo glavu uljem i da umijemo lice, tj. da se ne trudimo da budemo bledi, prljavi i suve glave, kao da smo izmučeni. postom i kao da preziremo telo, zbog čega bismo dobili pohvalu od ljudi. Tako su usled slavoljublja postupali fariseji, zbog čega su pravedno otuđeni od Hristove Crkve, i Gospod strogo zabranjuje da ih podražavamo.
11. Ako neko uzvišeno kaže da se ovde misli na glavu duše, odnosno na um kao na njen vladajući deo i da lice ovde označava maštoviti deo duše (uobrazilju) u kojem se nalazi postojano središte onih utisaka (dosl. dejstava) koja potiču od čula, onda je dobro ako, dok postimo, pomazujemo glavu uljem, tj. ako svoj um učinimo milosrdnim, i ako umijemo svoje lice, tj. svoju uobrazilju, od sramnih i nečistih pomisli, od gneva i svakog lukavstva. Takav post, koji se savršava na takav način, ne proteruje i ne posramljuje samo sve rđave strasti a zajedno sa njima i podstrekače i tvorce ovih strasti, odnosno demone, nego i posnike pridružuje dobrim angelima i preobražava ih u angele, čini da angeli budu njihovi čuvari i pobuđuje ih (angele) da im pomažu i da budu njihovi satrudnici.
12. U starini se, kod one trojice mladića u Vavilonu, ukrašenih istim takvim uzdržanjem i postom, pokazalo da je zajedno s njima u plamenu i četvrti, koji ih je sačuvao nepovređenima i čudesno ih orošavao. Na sličan način je pred Danila, koji je upražnjavao višednevni post, stao angeo, umudrujući ga i predskazujući mu buduće događaje. Drugom prilikom, kada je on (Danilo) molitvom i postom zatvorio usta lavovima, angeo je sa velikog rastojanja preneo kroz vazduh proroka, koji mu je doneo hranu. Tako će i u nama, koji zajedno upražnjavamo telesni i duhovni post i molimo se, uz sadejstvo dobrih angela biti pogašen oganj telesnih želja, gnev će biti ukroćen kao oni lavovi, i bićemo pričasni proročkoj hrani sa nadom u buduća dobra, verom i umnim sozercanjem, biće nam dato da gazimo zmiju i škorpiju i svu silu đavolsku.
13. Post koji nije takav i koji se ne savršava na takav način srodan je zlim angelima: njima je svojstveno gladovanje (dosl. neuzimanje hrane, grč. agrshrš) povezano sa gnevom i mržnjom, sa gordošću i protivljenjem Bogu. Zbog toga ćemo im se suprotstaviti, budući da smo mi poslušnici i služitelji Dobra, jer ne ratujemo protiv krvi i tela, kaže apostol, nego protiv poglavarstva, i vlasti, i gospodara tame ovoga sveta, protiv duhova zlobe u podnebesju (Ef. 6; 12). Mi ne možemo da im se usprotivimo isključivo postom, nego ćemo, za svoju zaštitu, koristiti i oklop pravednosti, šlem spasonosne milostinje, štit vere kao i mač Duha, najmoćniji u odbrani, a to je nama upućena, spasonosna reč Božija. Na taj način, treba da vodimo dobru bitku, da sačuvamo čvrstu veru i da pogasimo strele lukavoga i da, pokazavši se u svemu kao pobednici, zadobijemo nebeske i neuvele vence, radujući se zajedno sa angelima u Samom Hristu našem Gospodu.
14. Njemu priliči svaka slava, vlast, čast i poklonjenje sa bespočetnim Njegovim Ocem i svesvetim, blagim i živototvornim Duhom, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Pingback: Sveti Grigorije Palama: U VREME POSTA I MOLITVE | Vidovdan

  2. Pingback: Sveti Grigorije Palama – O postu – Sveti Grigorije Palama

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *