NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » „GOSPODE, PROSVETI TAMU MOJU“ – SABRANE BESEDE

„GOSPODE, PROSVETI TAMU MOJU“ – SABRANE BESEDE

 

„GOSPODE, PROSVETI TAMU MOJU“
(SABRANE BESEDE)

 
63. Beseda
 
U kojoj se govori o onima koji jadikuju zbog nevolja što nam se dešavaju
 
1. Zlo po prirodi, odnosno greh, potiče od nas samih, dok se zlu koje je vezano za naša čuvstva a to su nesreće i bolesti, može dogoditi da njime upravlja sam Bog kao Iscelitelj, Koji njegovim posredstvom zaustavlja i isceljuje istinsko zlo, svestrano brinući da grešni budu uistinu isceljeni. Kada je, međutim, bolest u njima neizlečiva, On ih lišava i samoga života radi spasenja drugih ljudi. Ukoliko, dakle, tako stoje stvari i ako smo, učinivši sebe dostojnima osude, mi sami uzročnici svojih nesreća, On se i na taj način pojavljuje kao naš Dobročinitelj i Spasitelj i kao Uništitelj stvarnog zla. Dešava se ponekad da On pred odvažne postavi podvig da bi se izložili zlu, ali ne zlu koje je takvo po svojoj prirodi. Bog, međutim, nije stvorio bolest, iako biće koje je On stvorio može biti izloženo bolesti. Ni greh nije potekao od Boga, iako se razumna duša koju je On sazdao sama po sebi priklonila grehu. Ona je bila počastvovana darom slobodne volje (samovlasnošću) i životom kakav sama izabere jer bi uzalud bila razumna kada pri tom ne bi bila time počastvovana. Imajući, dakle, slobodnu volju, neuslovljenu bilo kakvom nužnošću, ona bi, da se nalazila uz Boga i bila sjedinjena sa njim u ljubavi, sačuvala svoj blaženi život, kakav joj je svojstven po prirodi. Kako se, međutim, priklonila niskim telesnim nasladama, kao da je prezasićena sveštenom bliskošću sa Bogom, lišila dobra po prirodi i postala bolesna od zla po prirodi tj. bolesna od greha, sama je sebi stvorila smrt svojim dobrovoljnim otpadanjem od života.
2. Budući, dakle, da smo gotovo svi mi takvi i da nam je potrebna opštekorisna pouka i savet, mi ćemo vam se, prevashodno na osnovu reči Božije, sada obratiti besedom kako bismo, poznavši da je greh uzrok vaseljenske navale zla, odbacili svoju sopstvenu greholjubivu volju i okrenuli se svemu onome što je ugodno Bogu i umilostivili ga vrlinskim delima, a Njegov gnev protiv nas preobrazili u milosrđe. On Sam nam svedoči i govori kroz Mojseja: Ako dobro uzaslušaš glas Gospoda Boga svojega, i učiniš šta je pravo u očima Njegovim, i ako prigneš uho k zapovedima Njegovim… nijedne bolesti koju sam pustio na Misir neću pustiti na tebe, jer sam ja Gospod, lekar tvoj (2. Mojs. 15; 26).
3. Ako uživite po mojim uredbama i zapovesti moje uzdržite i učinite, pristupiće vam svako dobro jer ću dati mir zemlji, te ćete spavati i neće biti nikoga da vas plaši, učiniću te će nestati zle zveri iz zemlje, i mač neće prelaziti preko vaše zemlje. Nego ćete terati neprijatelje svoje, i padaće pred vama od mača. Vas će petorica terati stotinu, a vas stotina teraće deset tisuća, i padaće neprijatelji vaši pred vama od mača… i ješćete žito staro, od mnogo godina, i izasipaćete staro kada dođe novo… I hodiću među vama, i biću vam Bog, i vi ćete biti moj narod, jer Ja sam Gospod Bog vaš Koji ovo obećava. Ako li Me ne uzaslušate, i ne učinite sve ove zapovesti, ako povrgnete uredbe Moje i duši vašoj omrznu zakoni Moji da ne tvorite sve zapovesti Moje, i raskinete zavet Moj, i Ja ću vama učiniti ovo: pustiću na vas strah, suhu bolest i vrućicu, koja će vam oči iskvariti i dušu ucveliti, i zaludu ćete sejati seme svoje, jer će pojesti neprijatelji vaši. I okrenuću lice Svoje nasuprot vama, i seći će vas neprijatelji vaši, i koji mrze na vas biće vam gospodari, i bežaćete kad vas niko ne tera. Ako Me ni tada ne stanete slušati, karaću vas još sedam puta više za grehe vaše. Potrću ponos sile vaše, i učiniću da nebo nad vama bude kao gvožđe i zemlja vaša kao mjed (bakar). Snaga će se vaša trošiti uzalud, jer zemlja vaša neće rađati roda svojega, i drveta po zemlji neće rađati roda svojega. Ako Mi uzidete nasuprot i ne htedete slušati Me, dodaću vam sedam puta više muka prema gresima vašim. Pustiću na vas zveri poljske koje će vam decu izjesti i stoku potrti i vas umaliti, i opusteće putovi vaši. Ako se ni od toga ne popravite… pustiću na vas mač koji će osvetiti Moj zavet; a kad se sležete u gradove svoje tada ću pustiti pomor među vas i bićete predani u ruke neprijatelju… i ješćete i nećete se nasititi. Ako Me ni tako ne stanete slušati nego Mi uzidete nasuprot, i Ja ću s gnevom ići vama nasuprot, i sedam puta većma karaću vas za grehe vaše. I ješćete meso od sinova svojih i meso od kćeri svojih ješćete… i obratiću gradove vaše u pustoš, i razoriću svetinje vaše, i neću više mirisati mirisa vašega. I opustiću zemlju da će joj se čuditi neprijatelji vaši koji će živeti u njoj. A vas ću rasejati po narodima (neznabošcima), i učiniću da vas gone golim mačem… A koji ostanu metnuću strah u srca njihova u zemljama neprijatelja njihovih, te će ih šniti list kad šušne zaljuljavši se, i oni će bežati kao ispred mača, i padaće i niko ih neće terati… i izginućete među narodima (neznabošcima), i proždreće vas zemlja neprijatelja vaših (4. Mojc. 26; 3-38).
4. Vidiš li dokle se rasprostire gnev Gospodnji, iako je On milostiv i žalostiv, spor na gnev i obilan milosrđem (Joil 2; 13. i Jona 4; 2). To se, međutim, odnosi na pokajane i one što su se odvratili od svog lukavstva, jer Gospod kaže: Vratite se k Meni i Ja ću se vratiti vama (Zah. 1; 3). Ako se obratiš ka Gospodu Bogu svom i poslušaš glas Njegov, Gospod je Bog tvoj milostiv Bog , neće te ostaviti ni istrebiti, i naći ćeš Gospoda Boga, svog Pomoćnika, ako Ga potražiš svim svim srcem svojim i svom dušom svojom kada budeš u nevolji (5. Mojs. 4; 29-30), ako se u nevolji pokoriš Njegovim odlukama. Ti, međutim, ne stradaš samo zbog toga nego i zato što si zapovesti Gospodnje prezreo i naredbe Njegova nisi sačuvao, zbog čega si i prepušten neizlečivim nedaćama. I u žalosti svojoj zaista preklinji za izbavljenje od zla, obećavajući da ćeš očuvati zapovesti i pokaži da si obećanje ispunio na delu da bi i sam kao odgovor dobio delatnu pomoć Božiju. Kakve su, međutim, zapovesti Božije? To su nepokolebiva pobožnost i ljubav prema Njemu, očuvanje našeg tela u neporočnosti i celomudrenosti, uzajamna ljubav i odsustvo želje za onim što pripada bližnjem, nečinjenje zla nego, naprotiv, činjenje dobrih dela koliko god se može i da se, jednostavno, čini bližnjima ono, što bismo želeli da vidimo da drugi čine nama.
5. Obrati, međutim, ako želiš, pažnju i na izreku o onima što prestupaju zapovesti Gospodnje: Oni Me razdražiše na revnost onim što nije Bog… i Ja ću njih razdražiti na revnost onim koji nije narod, narodom ludim razljutiću ih (Zakon pon. 32; 21) Ja sam Gospod Bog tvoj, Bog revnitelj, Koji na sinovima i na sinovima sinova pohodim bezakonja otaca njihovih do trećega i do četvrtoga kolena onih koji mrze na Mene (Zakon pon. 5; 9), Ko opsuje oca svojega ili mater svoju da se pogubi (3. Mojs. 20; 9), a isto se odnosi i na sina koji s pravom protivureči ocu, jer ko bi imao sina samovoljna i nepokorna, koji ne sluša oca svojega ni matere svoje… neka ga dovedu k starešinama Grada svojega… i kažu: Ovaj sin naš samovoljan je i nepokoran, ne sluša nas, izjelica je i pijanica. Tada svi ljudi onoga mesta neka ga zaspu kamenjem da pogine, i tako izvadi zlo iz ce6e (5. Mojc. 21; 1 8-21).
6. A šta reći o onima što prestupaju zapovesti vezane za celomudrenost? Zar nisu bili kažnjavani smrću? Da ne bude bludnice između kćeri Izrailjevih, niti bludnika među sinovima Izrailjevim (5. Mojs. 23; 17). Oskrnaviše se, kaže, ljudi bludom… i izgibe ih od te pogibije dvadeset četiri tisuće (4. Mojs. 25; 9) i da Fines, sin Eleazarov, nije tada revnovao po Bogu i jednim udarcem koplja pogubio bludnika i onu što je s njim bludničila, svi bi tada izginuli, nedužni isto kao i krivi, jer se nisu osvetili za bezakonje i ustali u odbranu zakona Božijeg.
Zbog toga Bog i govori Mojseju: Fines odvrati gnev moj od sinova Izraljevih otvorivši revnost za Me među njima (st. 11). Ako se blud zabranjuje i ako se toliko strogo prekoreva, šta će onda pretrpeti preljubnici? Oni, naravno, neće biti oslobođeni kazne. Zbog toga i božanski Zakon kaže: Ako se ko uhvati gde leži sa ženom udatom, neka se pogube oboje… Tako izvadi zlo iz Izrailja (5. Mojc. 22; 22).
7. To se, reći ćeš, odnosi na drevni Zakon, i kakve veze ima sa nama, ljudima Novog zaveta? Ti onda nisi slušao reči Zakonodavca i Vladike Hrista, Koji kaže: Ne mislite da sam došao da ukinem Zakon ili Proroke; nisam došao da ukinem nego da ispunim (Mt. 5; 17). Ako je već tako, onda će biti pogubljen i prepušten neprijateljima onaj što je sramno pobeđen i sve će strahote pretrpeti onaj koji je usled smrtnog greha izložen smrtnoj presudi i drugim kaznama koje mu prete. Postoji jedinstven lek, koji je stvorila mudrost i blagodat jedinorodnog Sina Božijeg i Spasitelja Hrista, a sastoji se u tome što ćemo putem pokajanja umrtviti sebe za greh i na taj način vratiti dug presudama zapisanim u Zakonu, što ćemo se putem vrlina obući u novoga čoveka u Hristu i tako se osloboditi presuda Zakona, živeći u Hristu Koji je Sebe predao kao iskupljenje za nas. Uostalom, kada Novi zavet ne bi uistinu zabranjivao greh, onda bi se, budući optužen onim presudama koje sa sobom donose smrt, ti mogao pozvati na njega, želeći da opravdaš sebe. Novi zavet, međutim, nije zabranio samo grešno delo nego i ono što je daleko manje od greha, a to su začeci samoga greha, a one koje im se prepuštaju osuđuje na večnu smrt kao i one koji su uistinu počinili greh. Tako Hristos kaže: Čuli ste kako je kazano starima: ne ubij, jer ko ubije, biće kriv sudu. A ja vam kažem da će svaki koji se gnevi na brata svoga ni za što, biti kriv sudu (Mt. 5; 21-22).
8. Vidiš li da je On i nepravedan gnev izjednačio sa ubistvom, izloživši i jedno i drugoj podjednakoj osudi? Onaj ko u toj meri uvredi svoga brata da ga nazove budalom, biće kriv „paklu ognjenome“ (st. 22), a zatim dodaje: Čuli ste kako je kazano starima: ne čini preljubu. A Ja vam kažem da svaki koji pogleda ženu sa željom za njom, već je počinio preljubu sa njom u srcu svome (st. 27-28). Vidiš li da je i ovde izjednačio blud sa preljubom, jer nije svaka žena udata. I ne samo blud, nego i onoga što je samo pomišlju i strasnim pogledom podstakao strast naziva preljubnikom i kaže da je izvršio preljubu, jer je On sudija želja i pomisli srca i poznaje duh (um) koji je u nama, budući da ga je sazdao kao svojstvenog Njemu Samom, da bude sličan nekom duhovnom mesecu i manjem svetilu, sposobnom da u sebe smesti duhovnu luču božanstvene i najuzvišenije Svetlosti.
9 Kakvo još bezumlje nisu počinili oni koji pretvaraju sasud božanske svetlosti u obitavalište sramne i uistinu mračne naslade, zbog čega bogostvoreni Božiji hram, usled potčinjavanja strasti, postaje obitavalište i hram demonski? Kako da se to ne nazove najsramnijim od svih grehova, odnosno preljubom? Ako smo svi obručeni jedinome Mužu, jedinom Ženiku-Hristu, kako kaže Pavle (2. Kor. 11; 2) i ako smo postali jednoga duha sa Njim, sjedinivši se razumom duše (sa razumnim, umnim delom duše) sa Njegovim Božanstvom i postavši udovi Njegovi koji su nevidljivo srasli sa Njim, zar ti se onda ne čini da je preljubnik i da zaslužuje takav naziv onaj ko je pristajanjem na blud oskrnavio to sjedinjenje, bolje rečeno, zar nije i gori od preljubnika onaj ko je razorio bestrasno božansko sjedinjenje sa Bogom? A šta nam je zapovedio u pogledu zakletve? Zar nam On to nije zabranio kao da je krivokletstvo i zar nije jasno nagovestio da je zaklinjanje delo lukavoga?
10. Zbog čega, međutim, pojedinačno govorim o svemu tome, kada sve mogu obuhvatiti jednom izrekom? Ako ne bude pravda vaša veća nego pravda književnika i fariseja (tj. onih što su ispunjavali stari zakon), nećete ući u Carstvo nebesko (Mt. 5; 20). Mi pak, od kojih se traži više nego od njih, u pogledu dela ne samo da se ne možemo uporediti sa njima nego im nismo čak ni bliski. Tako smo naučeni da se uzdržavamo čak i u pogledu supružnika, jer je, kaže, ostalo malo vremena, i od sada i oni koji imaju žene da budu kao da ih nemaju… jer prolazi obličje ovoga sveta (1. Kor. 7; 29). Iako smo to čuli i poverovali, ne samo da se ne uzdržavamo od sopstvenih žena nego čeznemo i za tuđim ženama. Imajući zapovest da se ne kunemo ni u jednu jedinu vlas kose (Ni glavom svojom ne kuni se, jer ne možeš ni dlaku jednu učiniti crnom ili belom, Mt. 5; 36), mi se i nezadrhtavši kunemo Najuzvišenijom glavom svake tvari, Samim Bogom i Božijim svetinjama, ali je naša neizmerna drskost, avaj, dotle došla da se kunemo i najvećim znamenjem spasonosnog stradanja, božanstvenom krvlju Boga nad bogovima koja je jednom u vekovima izlivena za život sveta (avaj, sunce, kako ne zađeš zbog nas, kao što si zašlo zbog onih bogoubica?), potpisujući se njome umesto mastilom na papiru kako bi potvrdili zakletvu, a sve je to Istinski Vladika nazvao delima lukavoga i otuda proizilazi da, avaj, postupamo kao satrudnici lukavoga koji bi da zaustavi Njegovu moć.
11. Ako smo takvi u pogledu Božanstva, kako ćemo onda postupati jedni prema drugima? Zar se nećemo ponašati kao prema inoplemenicima i neprijateljima? Avaj meni, šta da činim? Kako da prikažem tu svenarodnu i sveopštu nesreću? Može se reći da se ničim drugim ne možemo pohvaliti nego time da istrebljujemo jedne druge i što silni nanose štetu slabima. Beskorisno je o tome govoriti! Može se reći da je čitav svet postao bojno polje za bitku jednih protiv drugih, pa čak iako bismo uskoro objavili primirje, opet bismo mi, koji imamo moć, još više tlačili uboge i nametali još veće poreze onima koji žive od svog rada. Koji se vojnik zadovoljava svojom platom? Koji od kneževa ne poseže za tuđom imovinom? Čuvari pasa i svinjari, kao divlji veprovi i krvožedni psi na deliće kidaju imetak nezaštićenih. Zbog toga ubogi vapiju pred svima vama: pred onima koji su na vlasti, pred onima neposredno iza njih, pred onima u vojnoj službi, pred njihovom poslugom, ne podnoseći nemilosrdne i čovekonenavisne skupljače poreza i neprestano ugnjetavanje i nepravdu od strane najjačih na vašoj zemlji. Sada je dotle došlo da je i do monaha dotekla nepravda koja sve preplavljuje.
12. Posle toga se čudimo zašto nas je Bog napustio? Kako to da smo postali predmet neprijateljskog izrugivanja? Kako to da su nas nadvladali svi narodi i da nas napadaju da bi nas nemilosrdno pljačkali? Trebalo bi se, međutim, čuditi preobilju milosrđa Božijeg. Kako to da na nas nije poslao oganj sa nebesa, kao što se desilo Koreju i onima sa njim? Kako to da nas nije žive poslao u ad, rastvorivši zbog nas zemlju i otkrivši bezdan i provaliju, kao što se desilo Datanu i Avironu i čitavom onom skupu? Kako to da nas nije u potpunosti predao sveopštoj pogibelji, kao što se dešavalo neznabožačkim narodima? Mi smo, zaista, bili neznatno kažnjavani za naše grehe.
13. Ukoliko nas On, dakle, milostivo kažnjava, očekujući naše obraćanje, zar se sada, nakon što smo tako postradali, nećemo i sami urazumiti i obratiti k Njemu? Odbacivši dela tame, svim silama postanimo pričasni delima Svetlosti. Ljubimo jedni druge i delima pokažimo da je naša ljubav nelicemerna, kako bi i ljubav Božija prebivala u vama, proslavljana delima među svim narodima koji su naši neprijatelji. Ako niko od nas ne poželi imovinu bližnjeg, udaljićemo se od svake nepravde i zadobiti Božiju pravdu koja će nam pomoći da bezbožnike bacimo pod naše noge i prisvojimo njihove posede. Uzdržimo se od najstrašnijih zakletvi kojima mislimo da utvrdimo svoja dela, jer time zapostavljamo Božiju zapovest, zbog čega neprestano trpimo nedaće i sami od sebe udaljujemo Božiju zaštitu. Ako budemo obuzdali sklonost ka zaklinjanju, onda će Sam Bog biti među nama ukrepivši svaki naš poduhvat. Promenimo način svog života i učinimo ga pobožnim i celomudrenim da bi nas Otac neporočnosti, Bog, ljubio kao Svoja čeda i uzdigao nas iznad svakog beščašća i truležnosti, u svemu nam pomažući i vojujući sa neprijateljima našim. Uskladimo svako svoje delo, reč i misao sa ugađanjem Bogu i tako ćemo se očišćeni prikloniti i zaplakati pred Gospodom Bogom našim, preklinjući za oproštaj grehova.
14. Tada će nas On, obrativši se k nama, očistiti od svakog greha, ubeleće nas da budemo belji od snega (v. Ps. 51; 7), učiniti nas blistavijima od zlata i proslaviće nas sa Sobom u beskonačne vekove. On nam je na mnoge načine pokazao Svoje čovekoljublje: kroz parabolu o bludnom sinu (Lk. 15; 12), kroz sažaljenje prema smirenom cariniku (Lk. 19; 1), kroz brigu o zabludeloj ovci kakvi smo i mi sami (Mt. 18; 12). Delima je pokazao neopisivost Svog sastradanja (samilosti), kao što je učinio na primeru razbojnika koji je sa Njim raspet, ali se sa Njim i zacario (Lk. 23; 43), na primeru cara Manasije koji je živeo kao najveći bezakonik, ali se u poslednjem trenutku pokajao i bio uslišen (1. Car. 21), na primeru onih milosti koje je pokazao prema Ninevljanima, oprostivši im zbog trodnevnog pokajanja mnoštvo grehova koje se sakupilo tokom mnogih godina. On Sam je (kakve li milosti!), zbog nas priklonio nebesa, sišao i zbog nas postao propovednik pokajanja, pokazavši nam delima i rečima kako bismo se i sami toga pridržavali, a onima koji žele da poslušno tome slede nije obećao samo oslobađanje od svakog zla, nego i nebesko i večno Carstvo.
15. Neka se svi udostojimo tog Carstva izvršavajući dela pokajanja uz pomoć Ustrojitelja pokajanja, Hrista, Kojemu dolikuje slava u vekove vekova. Amin.

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Pingback: Sveti Grigorije Palama: U VREME POSTA I MOLITVE | Vidovdan

  2. Pingback: Sveti Grigorije Palama – O postu – Sveti Grigorije Palama

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *