NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » „GOSPODE, PROSVETI TAMU MOJU“ – SABRANE BESEDE

„GOSPODE, PROSVETI TAMU MOJU“ – SABRANE BESEDE

 

„GOSPODE, PROSVETI TAMU MOJU“
(SABRANE BESEDE)

 
61. Beseda
 
Izgovorena u 12. nedelju na Evanđelje po Luki,
Čija je tema čudesno isceljenje desetorice gubavih.
U njoj se govori i o miru sa Bogom, sa samima sobom i drugim ljudima.
 
1. Svi elementi starog zakona bili su simvoli, obracsi i senke. Zbog toga je taj zakon gubu smatrao grešnom, mrskom i odbojnom, a nečistima nazivao gubave, obolele od tečenja semena i, uopšte, sve koji su bili u dodiru sa njima ili u blizini svakog mrtvog tela (4. Mojs. 19; 11), zagonetno ukazujući na nečistotu onih koji greše pred Bogom, ali i onih koji im sadejstvuju ili opšte sa njima. Tako ovde gubavi nagoveštavaju varljive, lukave, razdražljive i zlopamtive ljude i kao što guba čini kožu tela hrapavom i pegavom tako i prevara, lukavstvo, gnev i jarost čine razumni deo duše nečistim i grubim. Na taj način je zakon pod „gubavima“ podrazumevao one strasti duše koje su daleko teže od gube, pod „obolelima od tečenja semena“ razvratnika, dok one koji se približavaju mrtvacu, odnosno zajedničare ili opšte sa grešnicima, ovaj Zakon naziva nečistima.
2. Kada se usled neizrecive pučine svog milosrđa Gospod javio na zemlji kao čovek da bi iscelio naše duševne bolesti i uklonio grehe sveta, iscelio je i one bolesti koje je Zakon nazivao nečistima i ako neko smatra da su ovo istinska nečistota i grešnost, neka prizna Boga koji je ljude od njih izbavio, a ako pak dobro shvati da su ovo simvoli istinske nečistote i grešnosti, onda će i na osnovu onoga što je izvršio Hristos u pogledu tih simvola u Njemu prepoznati onoga, Koji je sposoban da oprosti i očisti grehe sveta. Mogli bismo, kako ja to razumem, navesti i drugo, lepo i istinito, kako nam je Gospod i savetovao da tražimo duhovno (jer kaže: Ištiše najpre carstvo Božije i pravdu njegovu) i kada tražimo ono što je dušekorisno i spasonosno, On obećava da će nam dati i telesno govoreći: Ovo će vam se sve do-dati (Mt. 6; 33). Tako je On po Svom blagovoljenju savio nebesa i sišao među nas da bi očistio naše grehe, dodajući tome i darovanje isceljenja hromima, vraćanja vida slepima i očišćenja gubavima i uopšte je, kao bogat milosrđem, iscelio svaku našu telesnu bolest i slabost.
3. Kao što je danas pripovedao evanđelista Luka, kad On iđaše u Jerusalim… i kad ulažaše u jedno selo, sretoše Ga deset gubavih ljudi koji stadoše izdaleka (Lk. 17; 12). Evanđelista je izvanredno rekao „kad „ulažaše“ umesto „kada je ušao“, „sretoše Ga deset gubavih ljudi“, jer su gubavci kao nečisti bili isterani iz gradova i naselja i obitavali su u njihovoj okolini, ne mešajući se sa zdravima. Podigoše glas, tj. povikaše usled velikog rastojanja, govoreći: Isuse, Učitelju, pomiluj nas! Pogledaj na naše stradanje, pogledaj na našu sramotu, pogledaj na našu nakaznost, našu odvratnost i neprirodnu boju jer je takva guba. Pogledaj na izopačenost prirode, na odvraćanje ljudi od nas, na našu neutešnu usamljenost i, pokazavši milosrđe, podari nam isceljenje. Isuse, učitelju, pomiluj nas! Čini se da je vapaj gubavih bio dostojan sažaljenja, ali to nije bio glas istinski verujućeg i svesnog čoveka, jer Ga oni nazivaju Učiteljem, što nije bilo uobičajeno da se kaže onima koji samovlasno gospodare i vladaju.
S druge strane, moljenje ljudi koji su se odvažili da zatraže isceljenje bilo bi nerazumno ako Onaj, Koji je sposoban da ih očisti, i to sa takvog rastojanja, nije Bog.
4. Budući da onima što su okruživali Gospoda po Zakonu nije bilo dozvoljeno da opšte sa gubavima, Gospod im se (gubavima) smilovao i očistio ih od gube kako bi ih učenjem i čudima priveo veri i tako uklonio prepreku njihovom opštenju i saživotu sa ljudima kao i njihovom (moralnom) napredovanju. Rekavši im: Idite i pokažite se sveštenicima. I dogodi se, dok odlažahu, da se očistiše (Lk. 17; 14), Onaj Koji nad svim vlada silom Svoje reči zapovedio im je da poslušno odu i očistio ih je dok su se udaljavali. Kao što Gospodar zakona, radi nas čuvajući Zakon, nije pozvao gubavce da Mu priđu niti im je dopustio da Mu se približe, tako ih je, i nakon što se sažalio na njihove vapaje i podario im isceljenje, poslao sveštenicima, ponovo postupajući po Zakonu, jer je Zakon propisivao da onaj ko se očisti od gube ne svedoči sam o tome, nego da to potvrde i sveštenici kojima će predočiti svaki deo svog tela i od njih dobiti uverenje da se mogu smatrati očišćenima (3. Mojs. 13; 6).
5. S obzirom na to da guba nagoveštava greh, pokazivanje sveštenicima obavezno ukazuje na to da niko od onih što su sagrešili pred Bogom, čak i ukoliko su se udaljili od greha, čak i ukoliko su ih zamenili delima pokajanja, ne može od Njega dobiti oproštaj i biti pridružen nedužnima ako ne pristupi onome, kome je Bog dao vlast da otpušta grehe i ne pokaže mu kroz ispovest svoju gubavu dušu i dok mu on ne potvrdi da je oslobođen grehova. On je, dakle, izvršavajući radi nas i simvolične radnje Zakona, poslao gubavce kod sveštenika radi provere, ustrojivši istovremeno i nešto više, jer je to čudo bilo pogodno da i sveštenike oslobodi neverja. Tako je nekada i Mojsejeva sestra Marija obolela od gube, ali sada nije pogodno vreme da govorimo o razlogu zbog kojega se to dogodilo. Osećajući bol zbog toga, Mojsej se molio Bogu za isceljenje svoje sestre i bio uslišen, ali tek nakon sedam dana (B. 4. Mojc. 12; 15).
6. Obratite pažnju na to, o kolikom prevashodstvu Hristovom nad Mojsejem govori ovo čudo. Kada Mu je gubavac rekao: Gospode, ako hoćeš, možeš me očistiti, On odgovara: Hoću, očisti se (Mt. 8; 2-3). On ga je, dakle, istog časa oslobodio od gube. Ovde pak desetorici gubavih, koji su izdaleka molili za očišćenje, nije čak ništa ni rekao nego se samo saglasio sa njihovom molbom i iscelio ih. Zar svima razumnima nije otuda jasno da je upravo On Onaj Kojem se molio Mojsej i preklinjao Ga da, kao Bog, isceli Mariju? Oni gubavci su, nakon očišćenja od bolesti, bili upućeni sveštenicima kako bi i ovi iz tog čuda poznali silu Hristovu i naučili od gubavih da su po volji Onoga Koji ima takvu moć došli da ispune Zakon, da bi razumeli da su po volji Njegovoj primili Zakon koji je dat kroz Mojseja i tako poverovali u jedinog Boga Koji je i u Zakonu i u blagodati, a onda, videvši očišćene gubavce, i sami zadobili savršeniju veru u Njega. Trebalo je da On tako postupi čak i ako bi oni nerazumno učinili ono što je suprotno tome. Ako bi dakle i postupili nasuprot tome, Hristos ne bi izostavio ništa što bi ih moglo privesti spasenju, jer su Njegovo trpljenje i čovekoljublje neiscrpni i nesavladivi, jer Njegova velikodušnost nije mogla biti nadvladana njihovom zlobom.
7. U vreme dok su gubavi išli k sveštenicima i usput videli da su isceljeni, jedan od njih, videvši da je izlečen, vrati se slaveći Boga iz svega glasa. I pade ničice pred noge Njegove i zablagodari mu. I taj beše Samarjanin (Lk. 17; 165-16). Prekrasno je rekao Prorok-Psalmopojac o tadašnjem judejskom narodu: Nema nikoga razumnog, nema nikoga da traži Boga, svi su zašli, svi se pokvarili (v. Ps. 14; 2-3). Ako, dakle, devetorica, koji su od Hrista primili tako veliko dobročinstvo i videli tako veliko čudo kakvo se na njima izvršilo, nisu razumeli da je Isus Bog, niti su se vratili da bi ga pronašli, da bi ga proslavili i zablagodarili, šta se onda može misliti o ostalima? Samarjanin, koji je poreklom Asirac jer oni otuda potiču, jedini je od one desetorice gubavih što, razumevši čudo i dobivši traženo dobročinstvo, poznaje u Isusu Hristu Boga i sazreva za veru. On se vratio da iskaže svoju zahvalnost i veru i sve je to propratio odgovarajućim postupcima, odnosno pred svima je pao pred noge svog Dobročinitelja i proslavio Ga kao istinitog Boga Koji mu je podario očišćenje. Gospod je, međutim, pred svima što su tu stajali, upitao: Zar se ne očistiše desetorica? A gde su devetorica? Ne nađe se nijedan da proslavi Boga (st. 17-18), iako ih je zato i iscelio, odnosno da bi dobili slobodu delanja i opštenja sa Njegovim sledbenicima, a zatim dostigli i isceljenje duše i proslavili Iscelitelja duša i tela. Oni, međutim, nisu došli da bi proslavili Boga.
8. Kakva nesreća! Iz ovoga možemo videti da i mi od toga stradamo. Hristos nas je očistio od onog prvog prokletstva koje je na nama ležalo kao guba, budući čak pogubnije i mrskije nego svaka guba, jer je bolest sa tela prešla i na dušu. Iako smo očišćeni Hristom, dobivši od Njega našu prirodu isto onako čistu kakva je bila i u početku, nismo Mu se prisajedinili proslavljajući Ga vrlinskim životom nego se opet, usled prokletih i bezakonih dela, udaljujemo od Njega, kao što kaže David: Bezbožnici neće izaći pred oči Tvoje (Ps. 5; 5). I kao što se nekada obratio Adamu kada se ovaj lišio božanstvene slave, upitavši: Adame, gde si (v. Post. 3; 9), Gospod je, gotovo oplakujući i žaleći što su takvi, kao što će kasnije žaliti i nas koji smo im slični, upitao: A gde su devetorica? Kako se ne nađe nijedan drugi da se vrati i dade slavu Bogu, nego samo ovaj inoplemenik (st. 18). Rekavši samo ovaj inoplemenik, On je pokazao njihovu nezahvalnost i okorelost srca judejskog naroda, i dok su neznabošci bili spremni za preobraćanje, Izrailjci su bili sasvim ravnodušni prema spasenju. Zbog toga Gospod ovom Samarjaninu daruje i duševno spasenje koje predizobražava spasenje neznabožaca kroz veru i kaže: Ustani i idi. Vera tvoja spasla te je (st. 19). Za one pak što se nisu vratili, budući prekoreni samim svojim ćutanjem, pokazao je da su izgubili spasenje duše.
9. Ova desetorica gubavaca podsećaju na vasceli ljudski rod. Svi smo mi oboleli od gube budući da smo se svi potčinili grehu, kao što kaže božanstveni Pavle: Svi sagrešiše i lišeni su slave Božije, a opravdavaju se darom, blagodaću Njegovom (Rim. 3; 23-24). Svi smo, dakle, na taj način oboleli od gube. Gospod je sišao s nebesa i, primivši našu prirodu, oslobodio je osude za greh. Judeji su se, međutim, pokazali nezahvalnima prema takvom dobročinstvu. Oni neznabošci, koji su se obratili od svog nerazumnog puta i zla na kakvo su navikli, proslavili su Boga ne samo ispovedajući spasenje i oglašavajući veliku milost Onoga Koji, usled Svog velikog čovekoljublja radi nas snishodi do nas (tj. do naše prirode), nego i pokoravajući se Njegovim zapovestima i živeći po njima, zbog čega hode u miru, tj. nalaze se u miru sa samima sobom, jedni sa drugima i sa Bogom. Budući, dakle, u miru sa Bogom i čineći što je Njemu ugodno, bićemo celomudreni, živeti u istini i tvoriti pravdu, jednodušni na molitvi i moljenju (D Ap. 1; 14), pevajući i pojući Gospodu u srcu svome (Ef. 5; 19), a ne samo ustima. Budući u miru sa samima sobom, pokoravaćemo telo duhu, po savesti odabirati način života i nositi unutar nas ustrojen i plemenit poredak pomisli, a budući u miru sa drugima, podnoseći jedan drugoga, i opraštajući jedan drugome ako ko ima tužbu na koga, kao što Hristos oprosti nama (Kol. 3; 13), pokazujući jedni prema drugima milosrđe koje proističe iz uzajamne ljubavi, kao što je i Hristos samo iz ljubavi prema nama nas pomilovao i nas radi sišao k nama.
10. Molim vas, braćo, da i mi imamo takav mir među sobom i da ga pokažemo delima, vrlinama i bogougodnim životom. Radi tog mira smo i mi došli među vas, u Crkvu Božiju, određeni da budemo služitelji Njegovog nasleđa i blagodati. Mi vam, pre svega, blagovestimo mir, saglasno zapovesti Samog Spasitelja koja nam je data kroz apostole (v. Jn. 14; 27 i Mk. 9; 50). Sabirajući tim mirom, mi jedni drugima sabiramo odsečene udove i izbacujemo iz vaše duše bolest i slabost koja se pojavila usled mržnje.
11. Mi sa vama sačinjavamo jednu celinu u Hristu i radi Hrista molim vas, onako kao što bi vas On kroz nas molio: pomirite se sa Bogom. Poznajte svoje uzajamno srodstvo, ne samo duševno nego i telesno, jer ćete na taj način postati sinovi i naslednici mira, odnosno Boga. On je uistinu naš mir koji je i jedne i druge sastavio u jedno, razrušio ogradu i na Krstu uništio neprijateljstvo, uselivši mir u naša srca (v. Ef. 2; 14-17). Celokupno delo Njegovog dolaska iskazuje se u pomirenju radi kojega je priklonio nebesa i sišao na zemlju, zbog čega je i David rekao: Procvetaće u dane njegove pravednik i svuda mir dokle teče meseid (Ps. 72; 7). U drugom psalmu David takođe govori o Njemu: On izriče mir narodu svojemu i svecima svojim, i onima koji se obraćaju srcem k Njemu (Ps. 85; 8). Pesma angela koja se začula u vreme Njegovog Roždestva takođe pokazuje da je sišao s nebesa kako bi nam doneo mir: Slava na visini Bogu i na zemlji mir, među ljudima dobra volja (Lk. 2; 14). Nakon što je izvršio spasonosni domostroj, On ostavlja mir kao nasleđe onima koji su Mu bliski i kaže: Mir vam ostavljam, mir Svoj dajem vam (Jn. 14; 27), kao i: Mir imajte među sobom (Mk. 9; 50) ili: Po tome će svi poznati da ste Moji učenici ako budete imali ljubav među sobom (Jn. 13; 35). Poslednja molitva koju nam je dao ushodeći ka Ocu utvrđuje nas u uzajamnoj ljubavi: Daj im, kaže, da svi jedno budu (Jn. 17; 21).
12. Ne otpadajmo, dakle, od Očinske molitve, ne lišavajmo se nasleđa nebeskog Oca, niti pečata i znamenja koje imamo u odnosu na Njega, kako ne bismo bili lišeni usinovljenja i blagoslova i prestali da budemo Njegovi učenici, kako ne bismo izgubili obećani večni život i bili odsečeni od duhovne bračne ložnice Mironačalnika Oca Koji je, ne želeći da se to dogodi, poslao mir Svojim učenicima, apostolima i vascelom svetu. Zbog toga su i oni u svojim besedama i spisima mir stavljali na prvo mesto, izgovarajući u obliku uvoda: Blagodat vam i mir od Boga. I mi, kao izvršitelji njihovog služenja, blagovestimo vama ovaj mir i zajedno sa Pavlom govorimo: Starajte se da imate mir sa svima i svetost, bez koje niko neće videti Gospoda (Jevr. 12; 14). Neka niko od nas ne otpadne od gledanja lica Gospodnjeg i slave koja se otuda izliva nego da svi, pomirivši se i sabravši u jedno zahvaljujući uzajamnom miru u Bogu, u ljubavi i jednodušno imamo među sobom, saglasno slatkom obećanju, Gospoda našeg Isusa Hrista Koji nam olakšava teret sadašnjeg života i Koji će nam u odgovarajuće vreme podariti večni život, slavu i Carstvo.
13. Neka se toga svi udostojimo blagodaću i čovekoljubljem Načalnika i Darovatelja mira, Boga i Oca našega i Gospoda Isusa Hrista, Kojemu dolikuje slava, sila, čast i poklonjenje, zajedno sa beznačalnim Ocem i životvornim Duhom, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Pingback: Sveti Grigorije Palama: U VREME POSTA I MOLITVE | Vidovdan

  2. Pingback: Sveti Grigorije Palama – O postu – Sveti Grigorije Palama

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *