NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » „GOSPODE, PROSVETI TAMU MOJU“ – SABRANE BESEDE

„GOSPODE, PROSVETI TAMU MOJU“ – SABRANE BESEDE

 

„GOSPODE, PROSVETI TAMU MOJU“
(SABRANE BESEDE)

 
5. Beseda
 
Na Sretenje Gospoda i Boga i Spasitelja našeg Isusa Hrista,
u kojoj se govori i o celomudrenosti i o zlu koje joj je protivno
 
1. Pre dolaska Hristovog svi smo imali ono što je postojalo od Praroditelja – prokletstvo i opštu i jednaku osudu koju su svi dobili od jednog Praroditelja, predavanu kao od korena rodu i nasleđivanu zajedno sa (ljudskom) prirodom. Svako je za ono, što je lično učinio, dobijao od Boga osudu ili pohvalu, ali niko ništa nije mogao protiv onog opšteg prokletstva i osude, tog zlog nasleđa koje je mu je od početka bilo predato i koje je on prenosio svojim potomcima.
2. Međutim, došao je Hristos, Oslobodilac prirode, Koji je opšte prokletstvo pretvorio u opšti blagoslov, primivši od Prečiste Djeve našu pravedno osuđenu prirodu, da bi je u Samome Sebi pokazao u novom liku i nepričasnu starom semenu, tj. kao nevinu i opravdanu, kako bi oni koji su potom od Njega u Duhu rođeni ostali izvan tog praroditeljskog prokletstva i osude. Zar dakle postoji nešto, što ne bi svakom čoveku dopustilo da učestvuje u Njegovoj blagodati? Ima li nekoga ko od Njega ne dobija oproštaj za svoje prestupe? Ne, tako nešto ne može biti, jer On od nas nije primio samo našu ipostas (naš lik, naše lice) nego (vascelu) našu prirodu koju je obnovio, sjedinivši se s njom u Svojoj Ipostasi. Želeći da se svi spasu, On je zaista „savio“ nebesa, sišao (na zemlju) radi svih, kroz dela i reči i Stradanja pokazao čitav put spasenja i uzašao na nebesa, pozivajući tamo one koji su poverovali u Njega. On nije samo prirodi, koju je po neraskidivom sjedinjenju prihvatio od nas, nego je i svakome ko veruje u Njega podario potpuno iskupljenje, koje je uistinu satvorio i ne prestaje da ga tvori, mireći sa Ocem kroz Samog Sebe, vraćajući silom (sopstvene) poslušnosti svakoga od nas i isceljujući našu neposlušnost.
3. On je radi toga zaveštao božansko krštenje, ostavio spasonosne zakone, svima propovedao pokajanje i predao Svoje Telo i Krv, jer ni krštenje, ni život prema božanskim zapovestima, ni pričasnost obogotvorujućem Hlebu i Čaši ne prihvata priroda kao takva, nego upravo ipostas (ličnost) svakog verujućeg. Posredstvom svega toga Hristos nas opravdava kao posebne ličnosti (grč. šoatstkgos;) i vraća u poslušnost Nebeskom Ocu. Samu prirodu, koju je primio od nas, On je obnovio i pokazao kao osveštanu, opravdanu i u svemu poslušnu Ocu, zbog čega se i On Sam po ipostasi (ipostasno, grč. šoatsgakgos;) sjedinio s njom i, u skladu s njom je delovao i stradao, što se odnosi i na događaj koji danas praznujemo, tj. na Njegovo ushođenje u onaj stari hram ili na predstavljanje radi očišćenja, na Simeonovo bogonadahnuto Sretenje i ispovedanje (proročice) Ane, koja celog života nije napuštala hram.
4. Posle Spasiteljevog Rođenja od Djeve, i posle Obrezanja, koje se po zakonu savršava osmoga dana, kada se, kako kaže evanđelista Luka, navršiše dani za očišćenje njihovo po zakonu Mojsejevu, doneše Ga u Jerusalim da Ga stave pred Gospoda, kao što je napisano u zakonu Gospodnjem (Lk. 2; 22). On prima Obrezanje po zakonu, privodi se po zakonu, biva predstavljen kako je napisano u zakonu i, saglasno onome što je rečeno u zakonu Gospodnjem, prinosi se i žrtva.
5. Vidite li kako je Tvorac i Gospodar Zakona u svemu bio poslušan Zakonu? Šta je time savršio? Našu prirodu je u svemu učinio poslušnom Ocu i tako iscelio našu neposlušnost, preobrazivši prokletstvo u blagoslov. Kao što je u Adamu bila sva naša priroda, tako je i u Hristu; i kao što smo se kroz Adama, koji je nastao iz zemlje, svi mi koji smo od njega postali, vratili u zemlju i bili poslati u ad, tako smo kroz Adama Koji je sa Nebesa, prema rečima apostola, svi iznova pozvani na nebo i udostojeni tamošnje slave i blagodati, iako je to sada prekriveno tajnom, jer se kaže: Vaš je život sakriven sa Hristom u Bogu. A kad se javi Hristos, život naš, onda ćete se i vi svi s Njime javiti u slavi (Kol. 3; 4). Koji to „svi“? Reč je o onima koji su usinovljeni Hristu u Duhu, i koji su na delu pokazali da su Njegova čeda.
6. A kad se navršiše dani za očišćenje njihovo, doneše Ga da Ga stave pred Gospoda. O kome je tu reč? Zakon kaže da su dužni da se očiste kako novorođeni, tako i oni koji su ih rodili u zajednici braka. Zbog toga Psalmopojac kaže: U bezakonjima se začeh i u gresima rodi me mati moja (Ps. 50; 7). Pošto se tu ne radi o roditeljima, nego o jednoj Koja je rodila, i pošto je Ona Djeva, pošto je u pitanju rođenje Deteta Koje je besemeno začeto, onda tu, naravno, nije bilo ni potrebe za očišćenjem, nego je i ono predstavljalo delo poslušnosti koje vraća neposlušnu prirodu, delo ispravljanja krivice za neposlušnost. Kada se, dakle, navršiše dani za očišćenje njihovo, doneše Ga da Ga stave pred Gospoda, da Ga posvete, da Ga predstave kao prvenca, saglasno onome što je napisano u Zakonu Gospodnjem: Svako muško koje otvori utrobu majke svoje, svetim će se Bogu nazvati (Posveti Mi svakog prvenca, što god otvori matericu u sinova Izrailjevih: jer je Moje – 2. Mojs. 13; 2).
7. I zaista, On je bio jedini Koji je Svojim začećem otvorio utrobu i bez bračnog sjedinjenja bio nošen u njoj silom jedne reči i znamenja Božijeg, kao što je Angeo i saopštio Djevi. Zašto Zakon kaže: svako muško koje otvori utrobu majke? Slično kao što su se mnogi nazivali prorocima i hristosima (pomazanicima) – kako i Bog govori kroz Psalmopojca: Ne dotičite se pomazanika Mojih, i prorocima Mojim ne činite zla (Ps. 104; 15) – a samo je jedan zaista bio Hristos (pomazanik) i jedan Prorok, tako i ovde, mada se kaže „svaki prvenac“, svako muško koje otvori utrobu majke, utrobu je uistinu otvorio samo On, jedini Svetac Izrailjev. Doneše Ga – kaže – da prinesu žrtvu kao što je rečeno u Zakonu Gospodnjem: dve grlice ili dva golubića.
8. Prinošenje para grlica predstavljalo je celomudrenost roditelja, onih koji žive po zakonu braka; a dva golubića, koji ne poznaju brak, jasno su nagoveštavala Djevu i od ove Djeve rođenoga, Koji je do kraja Devstvenik. Obrati pažnju na strogu tačnost Zakona: govorio je o paru grlica, budući da grlice označavaju one koji su sjedinjeni brakom; kada je pak reč o ptićima, na njih ovo ne može da se primeni, jer ni Ona Koja je rodila ni Onaj Koji je rođen nisu znali za jaram (braka). Nagoveštavajući još u starini devstveno rođenje, Zakon ga predskazuje ovim praslikama (predizobraženjima). Nakon što se na čudesan način rodio, On je sada bio donesen u hram, dok je Duh Sveti pripremio druge, dostojnije grlice i golubiće. Koga to? Simeona i Anu, jer bi oni zbog svog mladenaštva (detinjeg uzrasta) kada je u pitanju greh opravdano mogli da budu nazvani golubićima ili pak grlicama, s obzirom na njihovu krajnju celomudrenost.
9. Izložimo sažeto evanđelske reči. Budući uistinu pravedan i bogobojažljiv, Simeon je predstavljao oruđe Duha Svetog i sada je, Njime pokrenut, došao u hram, požurio im u susret i primio u naručje ovog Nebeskog i ujedno Zemaljskog Mladenca, prinoseći Mu, kao Bogu, himnu i prozbu, moleći da se u miru razluči od svog tela, objavljujući svima i tvrdeći da je On (Mladenac) Spasonosna Svetlost, Koja će da obori nevernike i da podigne one koji veruju u Njega.
10. Zatim je i Djevi, Materi Mladenca, predskazao bol koji će da oseti kraj Sinovljevog Krsta i koji će pokazati da je Ona po prirodi Majka ovog Bogočoveka-Mladenca, kao i da će se kolebljive pomisli, koje će se otkriti, izbrisati iz srdaca. Simeon je, naime, prekrasno dokazao da će tuga koju će Joj doneti stradanja Sina i duboka patnja i sastradanje sa Njim pokazati da je Ona istinska Majka ovog čudesnog Sina.
11. Proročica Ana, kći Fanuilova, udovica od osamdeset četiri godine, revnosna u postovima i molitvama, koja nikada nije odlazila iz hrama, tada je posebno bila obuzeta božanskim Duhom, zablagodarila je Bogu i objavila da je nastupilo izbavljenje za sve koji ga čekaju, a to je ovaj Mladenac.
12. Takve slovesne grlice poslao je Duh Sveti radi Sretenja Hrista Koji je ushodio u hram, i pokazao nam kakvi treba da budu oni što u sebe primaju Hrista. Osim toga, pokazao nam je i kakve treba da budu žene koje, izgubivši muža, ostaju bez sredstava za život, kao i muževi koji izgube svoje supruge. Ova Ana, kći fanuilova, bila je udovica, ali i proročica. Zašto? Zato što je ostavila svetovne i žitejske brige i nije odlazila iz hrama, zato što je živela neporočno, provodeći i dan i noć u postovima i bdenjima, u molitvama i psalmopojanju. Prirodno je stoga što je prepoznala Gospoda, Kojem je služila svim svojim delima, onda kada je On došao (u hram), kao što Mu i Psalmopojac-Prorok kaže: Pevaću i razumeću na putu neporočnom: kada ćeš doći k meni (Ps. 100; 2).
13. Takvi treba da budu oni koji su iz braka, posredstvom čestitog udovištva, pristupili devstveničkom životu da bi tako živeli. Dakle, ako na drugi brak u potpunosti gledaš s visine kao na manje vredan, onda se čvrsto drži svoje namere i idi za onima koji su od početka do kraja bili bezbračni. Mada je apostol Petar imao taštu, nije zaostao za Jovanom Devstvenikom koji je potrčao ka živototvornom Grobu, pa ga je čak i pretekao. Zato ga je zajednički Gospodar postavio da bude predvodnik predvodnika. Na takvu visinu uzvodi bogočežnjivost, prenoseći od tela ka duhu!
14. Pazi da odricanjem od prvog (tj. braka) kao od manje vrednog i posezanjem za drugim (tj. za devstvenošću) koje ne možeš da dosegneš ne skreneš sa puta i na posrneš, ne postupajući više po zakonu ili iznad zakona, nego protiv zakona. Ako i one koji žive u udovištvu smatramo dostojnima osude ukoliko ne žive celomudreno, pa čak i ako su se na zakonit način svezali u drugi brak, ne smatramo ih potpuno besprekornim (pošto su, kako kaže Pavle, odbacili prvobitnu veru), koliko su veće osude dostojni oni koji zakonitom braku pretpostavljaju nezakonito uživanje i oni koji se, iako žive sa (zakonitim) ženama, ne klone razvrata?! Potop koji je zadesio čitav svet nastupio je usled bludničenja onih što su se od starine nazivali „sinovima Božijim“; zbog bludničenja je na Sodomu sišao oganj s neba; nesreće su stigle i Izrailjce koji su sagrešili sa Moavkama. Uzrok ondašnjeg istrebljenja velikog broja ljudi bio je blud, a mislim da on i danas za nas predstavlja uzrok poraza koje trpimo od inoplemenika i raznih unutrašnjih i spoljašnjih zala i nesreća.
15. Pismo je „sinovima Božijim“ najpre nazvalo one što potiču od Enosa, a on je bio prvi koji je polagao nadu u prizivanje imena Gospodnjeg. Enos je bio sin Sita, čiji se rod razlikovao od roda prokletog Kaina i živeo je celomudreno. Radi njih je tada još opstajao svet, sve dok nisu, kako je pisano, videli kćeri ljudske, tj. devojke iz roda Kainovog. One su bile lepe, zbog čega su oni, opčinjeni njihovom raskalašnom lepotom, počeli da ih uzimaju za žene, koju god su hteli, dok se nisu naučili njihovim delima i dok se nije umnožilo zlo na zemlji. Tada je nastupio Potop i sve ih uništio. Da se tada na zemlji nije našao Noje i Nojevi sinovi koji su živeli celomudreno – a da su živeli celomudreno vidi se iz toga što je svaki imao po jednu ženu sa kojom je i ušao u Kovčeg – ne bi ostalo nikakvog korena ni osnova iz kojeg bi postao drugi svet.
16. Vidite li kako je u starini zbog bluda mogao da propadne ovaj svet, da se nije sačuvao blagodareći celomudrenima? Neće li oni koji su nedostojni ovog sveta pošto ga dovode u nered, biti odbačeni i u budućem veku i predati ognju paklenom, jer se nikako nisu suprotstavljali ognju telesnih naslada, osim ako ne požure da ga kroz pokajanje ugase i da suzama ovde speru nečistotu iz prošlosti?! Neka znaju da će, ako ne požure da se kroz pokajanje suprotstave strasti a povremeno i sramnoj strasti koja je po prirodi još gora od one što joj je prethodila i koja je porod razvratne požude, još ovde privući pakleni oganj koji će ugrabiti raskalašne i predati ih večnim mukama.
17. Ko ne zna za Sodomljane i za njihovo raspaljivanje protivprirodnim bludom, za kojim je usledila ognjena kiša i njihova propast? Često je i ceo grad stradao zbog jednog razvratnika, kao što se žiteljima Sihema dogodilo da ih potpuno istrebe Jakovljevi sinovi zato što je Sihem ugrabio Dinu, Jakovljevu kćer. Ostavimo sada ono što je bilo pre (Mojsejevog) Zakona i upitajmo: zar i sam Zakon ne zapoveda da se nevesta koja nije sačuvala devstvenost ubije kamenjem? Da se kći sveštenika koja je pala u telesni greh sažeže ognjem? Ne zabranjuje li da se plata bludnice daje kao prinos u hram? Zar nije zbog Izrailjaca koji su bludničili sa Moavkama u jednom danu bilo pobijeno dvadeset i tri hiljade njihovih muškaraca? Zato nam i veliki Pavle kaže: Niti da bludničimo, kao što neki od njih bludničiše, i pade ih u jedan dan dvadeset i tri hiljade (1. Kor. 10; 8). Ovako je pre Mojsejevog Zakona, u vreme Zakona i posle njega kažnjavan blud.
18. Šta onda reći za nas, koji imamo zapovest da raspnemo telo sa njegovim strastima i pohotama, a ipak ponovo padamo u ono za šta dolazi gnev Božiji na sinove protivljenja? Upozoreni smo na to da treba da umrtvimo svoje udove na zemlji, i blud, i nečistotu, i zlu strast, i pohotu, ali ne obraćamo pažnju na upozorenja. Zar se ne plašimo, ako ničeg drugog, a ono makar gneva Božijeg, koji nam preti i sa neba i sa zemlje, kako ovdašnjim tako i večnim mukama? Ne osećamo li pobožni strah pred javljanjem u telu Sunca Pravde, Hrista, i zar nikako nećemo da dolično hodimo, kao po danu? Ne zadrhtimo li pred apostolskim pretnjama, sudovima i savetima, u kojima se kaže: Ne znate li da ste hram Božiji i da Duh Božiji obitava u vama? Ako neko razara hram Božiji, razoriće njega Bog (1. Kor. 3; 16-17), poznata su dela tela, koja su: preljuba, blud, nečistota, besramnost… zavisti, ubistva, pijanstva, raskalašnosti, i slično ovima za koja vam unapred kazujem, kao što sam i ranije govorio, da oni koji tako nešto čine neće naslediti Carstva Božijega (Gal. 5; 19-21), ]er znajte ovo, da nijedan bludnik, ili nečist, ili lakomac, kojije idolopoklonik, nema nasleđa u Carstvu Hrista i Boga (Ef. 5; 5) i jer ovo je volja Božija: svetost vaša (u grčkom tekstu: „naša“), da se čuvate od bluda, i svaki od vas da zna držati svoje telo u svetosti i u časti, a ne u strasnoj želji, kao i neznabošci koji ne poznaju Boga… Jer nas ne prizva Bog na nečistotu, nego u svetost. Koji, dakle, odbacuje, ne odbacuje čoveka nego Boga, koji je i dao Svetoga Duha Svojega vama (1. Sol. 4; 3-8).
19. Da li bi iko mogao nabrojati sve izreke apostola i proroka koje se odnose na ovo? A evo šta apostol preporučuje celomudrenima, onima koji su postali udovi Hristovi: Pisah vam u poslanici da se ne mešate sa bludnicima (1. Kor. 5; 9). Ako se oni sami ne odvrate od bluda, apostol savetuje druge da se odvrate od njih i da ih tako postide, govoreći: Da se ne mešate s nekim koji se brat zove, ako je bludnik… s takvim zajedno i da ne jedete (1. Kor. 5; 11). Vidiš li da onaj ko se valja u bludu predstavlja zajedničku sramotu za Crkvu i da zato takvoga svi treba da se klone i da ga izgone? I sam Pavle je satani predao bludnika iz Korinta, ne pokazavši niti ljubav prema njemu niti ga prihvativši nazad sve dotle dok ovaj na odgovarajući način nije pokazao svoje pokajanje.
20. O, čoveče, svim silama spasavaj svoju dušu od takvih zala, sadašnjih i budućih, i to dvostrukih: i u budućem i u ovom veku. Isavov rod je odbačen zbog toga što je on bio bludnik i oskvrnitelj, a Rovoam je bio lišen većeg dela carstva zato što je bio ljubitelj žena. Njegov roditelj, Solomon, koji je voleo žene kao niko drugi, otišao je iz ovoga života ne doživevši takvu nesreću, i to zbog Davida koji je jednom počinio težak prestup, ali ga je očistio potocima suza i drugim delima pokajanja.
21. Bežite od bluda, braćo – zapoveda opet Apostol. Da je i Samson bežao od bluda, ne bi pao u Daliline ruke, niti bi zajedno sa kosom izgubio snagu i oči, niti bi pak neslavno okončao život među inoplemenicima. Da su oni koje je Mojsej predvodio kao vojskovođa i zakonodavac bežali od bluda, ne bi prineli žrtvu Velfegoru i ne bi jeli žrtve za mrtve, ne bi pali u onoj meri u kojoj su pali. Da je od bluda bežao Solomon, ne bi odstupio od Boga Koji mu je dao carstvo i mudrost, i ne bi podigao hram idolima.
22. Vidite li kako bludna strast vodi čoveka čak i u bezbožnost? Ni lepota Suzane koja je opčinila starce-sudije u Vavilonu ne bi ih potom savladala i ne bi bili pobijeni kamenjem da su od samog početka bežali od te gnusne strasti, i da je (Suzanu) prethodno nisu svakoga dana razvratno posmatrali. Ni Olofernu ne bi bila odsečena glava da najpre Juditine sandale, kako je zapisano, nisu privukle njegov pogled i da njena lepota nije zarobila njegovu dušu. Zato Jov kaže: Zavet položih očima svojim da ne pomišljam na devojku (Jov. 31; 1). Zar se ovo utoliko pre ne odnosi na ženu nedoličnog ponašanja, razvedenu ili udatu?
23. Prema tome, bogoljupče, podvizavaj se ili u bezbračnosti ili u bogodarovanom braku! Pij vodu iz svojih bunara, ili, tačnije rečeno, iz tvog jedinog bunara, pa i to čini celomudreno. U potpunosti se uzdržavaj od nezakonitog pijenja, jer je to onda voda Stiksa koja se uliva u (adsku reku) Aheront, voda koja je ispunjena smrtonosnim otrovom i ima moć da te otruje, jer one koji je piju odvlači pred adska vrata ili, bolje rečeno, u same dubine pakla. Beži od meda sa razvratnih usana, jer se zna da one lukavo uzrokuju smrt razvratnika, koja se ogleda u udaljavanju od Boga. David o tome kaže: Gle, koji sebe udaljuju od Tebe propašće, pogubio si svakog preljubnika (Ps. 72; 27).
24. Nužno je, dakle da onaj čije je telo posredstvom Svetog Duha postalo hram Božiji i u kome obitava Duh Božiji, bude čist ili da se bar očišćuje, da stalno bude neoskrnavljen i da se uzdržava od prepuštanja nasladama, da se trudi da zadobije neporočnost i celomudrenost i da beži od svakog bluda i nečistote, da bismo svi mi u radosti večno obitavali uz nepropadljivog Ženika u neporočnim ložnicama, molitvama One Koja Ga je radi našeg spasenja devstveno rodila, Njegove prisnodevstvene, preneporočne i preslavne Majke, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Pingback: Sveti Grigorije Palama: U VREME POSTA I MOLITVE | Vidovdan

  2. Pingback: Sveti Grigorije Palama – O postu – Sveti Grigorije Palama

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *