NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » „GOSPODE, PROSVETI TAMU MOJU“ – SABRANE BESEDE

„GOSPODE, PROSVETI TAMU MOJU“ – SABRANE BESEDE

 

„GOSPODE, PROSVETI TAMU MOJU“
(SABRANE BESEDE)

 
57. Beseda
 
Izgovorena na Nedelju Praotaca, gde se govori o rodoslovu po telu
Gospoda našeg Isusa Hrista i o Prisnodjevi Bogorodici,
Koja Ga je u devstvenosti rodila
 
1. David je ukazao da naš Gospod Isus Hristos nema rodoslov po božanstvu. To isto kaže i Isaija, a posle njih i apostoli. Kako bi uopšte i mogao da ima rodoslov Onaj Koji od početka jeste, Koji je u Boga, Koji je Bog i Logos i Sin Božiji, nemajući oca koji bi pre Njega postojao, a imajući, zajedno sa Ocem, Ime koje je iznad svakog imena i reči? Rodoslov vodi kroz glavne u rodu (plemenu) i kroz različita lična imena. Ne postoji, međutim, ništa starije od Imena Božijeg, i to se može reći i za Oca, i za Sina, i za Duha Svetoga Koji su jedno i ni po čemu se ne razlikuju.
2. Neizreciv je, dakle, Hristov rodoslov po božanstvu, ali se zato Njegov rodoslov može pratiti po Njegovoj ljudskoj prirodi, jer nas je Sin Božiji udostojio da, radi čovekovog spasenja, prihvati poreklo od ljudi i da postane Sin Čovečiji. Taj Njegov rodoslov izložila su istovremeno dvojica evanđelista, Matej i Luka. Matej, međutim, saglasno današnjem čitanju iz njegovog Evanđelja, počinje od predaka, ali ne pominje nikoga pre Avraama a zatim, počevši od njega, dolazi do Josifa. Prema Božijem domostroju, Njegova zaručnica postala je Bogorodica Djeva Koja je poticala iz njegovog plemena. Na taj način, njeno poreklo ni po čemu nije zaostajalo za njegovim. Luka pak ne počinje od predaka nego od najbližih (srodnika) i, idući u prošlost, ne zaustaalja se kod Avraama, nego, nabrajajući dalje, ne zastaje čak ni kod Adama, tako da je i Boga ubrojao među Hristove praroditelje po ljudskoj prirodi. Mislim da je time želeo da pokaže kako čovek nije bio samo tvorevina Božija, nego i Njegov sin po duhu kojega je tada (na početku, prilikom stvaranja), kroz životonačalno udah-nuće Bog dao čoveku zajedno sa dušom. Duh je čoveku dat kao zalog: ako ga se bude pridržavao i očuvao zapovesti, mogao bi da bude pričasnik i savršenijeg jedinstva sa Bogom, zbog čega bi večno živeo sa Bogom i zadobio besmrtnost.
3. Sledeći zlobni savet prestušška, čovek je prekršio Božiju zapovest i pokazao se nedostojnim toga. Bio je lišen zaloga i osujetio je Božiji cilj. Međutim, kako je blagodat Božija nepromenljiva a namera istinita, vrši se izbor među onima što su potekli od Adama, da bi posle dugog vremena bio pronađen odgovarajući sasud za ovo božansko usinovljenje i blagodat, koji će u potpunosti služiti Božijoj volji. Pojavio se sasud dostojan da se u njemu ipostasno sjedini božanska i ljudska priroda, koji nije samo visoko postavio našu ljudsku prirodu, nego je i popravio čitav ljudski rod. Kao takav sveti sasud pokazala se Bogootrokovica i Bogomajka Djeva, zbog čega ju je arhangeo i na zvao „blagodatnom“ kao uistinu izabranu među izabranima, kao neporočni i besprekorni sasud, dostojan da u sebe smesti bogočovečansku ipostas i da joj sadejstvuje. Bog ju je, dakle, prevečno predodredio za Sebe i od veka je odabrao, udostojivši je prevashodne blagodati i učinivši je i pre Njenog čudesnog rađanja najsvetijom među svetima. Zato je i blagovoleo da Ona obitava u Svetinji nad svetinjama, kako bi od samog svog detinjstva i Ona obitavala uz Njega. Nije ju jednostavno izabrao među mnogima, nego među svim od veka izabranima, slavnima i znamenitima po svom blagočašću, razboritosti, bogoljubivosti, opštekorisnim osobinama, rečima i delima.
4. Obratite pažnju na to odakle potiče ovaj izbor. Među Adamovom decom, Bog je izabrao čudesnog Sita koji je po svojoj prekrasnoj naravi, uzdržanosti čula i krasotom vrlina predstavljao oživljeno (o-duševljeno) nebo. Bog ga je zbog toga izabrao i od tog izabranja trebalo je da potekne ova Djeva, istinsko Nebo i bogodolična Kočija nadnebeskog Boga, da prizove ljude ka besmrtnom usinovljenju. Usled toga se čitav rod Sitov naziva „sinovima Božijim“. Osim toga, ime „Sit“ označava ustajanje ili, bolje rečeno, vaskrsenje, koje je, u pravom smislu, Gospod, jer onima što veruju u Njega obećava i daruje besmrtni život.
5. Pogledajte kako praobrazi odgovaraju jedan drugom: Sit je Evi, kako ona kaže, bio umesto Avelja, kojeg ubi Kain zbog zavisti (1. Mojs. 4; 25). Tako je i Sin Djeve, Hristos, za vasceli ljudski rod bio umesto Adama, kojega je zbog zavisti umrtvio začetnik i roditelj zla. Sit, naravno, nije vaskrsao Adama, pošto je on bio samo praobraz vaskrsenja. Naš Gospod, Isus Hristos, vaskrsao je i Adama, jer je On istinski život i vaskrsenje ljudi, Čijom su se silom svi koji su potekli od Sita zbog nade udostojili božanskog usinovljenja, pa su i nazvani „sinovima Božijim“. Da su oni upravo na osnovu te nade bili nazvani sinovima Božijim jasno se vidi i na osnovu prvog koji je bio tako nazvan i koji je nasledio to izabranje. Bio je to Sitov sin Enos koji je, prema Mojseju, prvi sa nadom prizivao ime Božije (1. Mojs. 4; 26).
6. Da li jasno uviđate da je on na osnovu nade dobio božanstveno imenovanje? Ako se u Septuaginti kaže da je ovaj „prvi s nadom prizivao ime Gospodnje“, to se ni po čemu ne razlikuje od drugih (prevoda Starog Zaveta). Enos je živeo bogougodnije nego bilo ko drugi u to vreme, prvi posle Sita i zato je primio ovu nadu od Boga, sa njom Ga je prizivao i po njoj je bio nazvan. Među Adamovom decom, Bog je izabrao Sita i zato Luka vodi do njega rodoslov čitavog plemena iz kojega je Hristos potekao po telu. Kao što smo rekli, među Sitovom decom izabranjem je dato prvenstvo Enosu koji je pokazao da vrlina ne ostaje nenagrađena i da ovaj svet, podložan smrti, nije dostojno obitavalište za one što su ugodili Bogu. Pošto je on (Enos) ugodio Bogu, bio je premešten sa zemlje. I opet, među onima što su potekli od njega, izabranja se udostojio Lameh čiji je sin, ali već posle Potopa, otac vascelog ljudskog roda. Bio je to Noje, koji se takođe udostojio da bude izabran, jer se pronašlo da jedino on, zajedno sa svojim domom, živi celomudreno u vreme kad su sinovi Božiji uzimali za žene kćeri ljudske, kako pripoveda Mojsej. Ti sinovi Božiji poticali su od Sita, ali su kao nedostojni bili odbačeni i s prezirom proterani iz onog plemena ove Majke-Djeve. Oni u potpunosti behu lišeni Duha Božijeg, Koji će kasnije sići na Djevu, saglasno rečima arhangela-blagovesnika: Duh Sveti doći će na tebe i sila Višnjega oseniće Te (Lk. 1; 35), Koji je predustrojio i ono što joj je prethodilo, sa nebesa odabirajući i očišćujući rodovski (plemenski) niz, prihvatajući one dostojne ili one koji će biti očevi znamenitih sinova, a one nedostojne potpuno odbacujući.
7. Zbog toga je Bog i rekao o onima koji su odbačeni u ta vremena: Neće Duh Moj obitavati u ovim ljudima, jer su telo (1. Mojs. 6; 9). Iako Djeva potiče od Adamovog tela i semena, a od Nje po telu potiče Hristos, to pleme je na mnogo načina Duh Sveti pročišćavao sa nebesa, kada se u njemu (rodu, plemenu) savršavalo izabranje po dostojanstvu. Zbog toga je i Noje, koji beše pravedan i savršen u svom rodu, kako o njemu govori Pismo, bio udostojen ovog izabranja.
8. Razmotrite koliko Duh Sveti svima koji imaju um jasno pokazuje da je vascelo bogonadahnuto Pismo bilo napisano radi Bogorodice Djeve. Započevši njen plemenski niz od Adama i provodeći ga kroz Sita, Noja i Avraama, a zatim kroz Davida i Zorovavelja i precizno pominjući one koji su živeli u njihovo vreme i posle njih, dovodi pleme do onog vremena kada se pojavila Bogorodica Djeva. Rodoslove drugih plemena ili uopšte ne započinje, ili pak, ako ih i započinje, ubrzo ih prekida i prepušta pučini zaborava, pominjući uglavnom Bogorodičine pretke i one koji su ili sami po sebi ili svojim delima predizobražavali Hrista Koji će poteći od Djeve.
9. Vidite li da je ovaj Noje jasan praobraz Onoga Koji će se u budućnosti roditi od Djeve, i radi Kojega je i savršeno ovo izabranje? I Noje je bio spasitelj plemena, ali ne vascelog ljudskog roda, nego samo svoje porodice, koja se u celini spasla zbog njega. Tako je i Hristos Spasitelj ljudskog roda, ali ne vascelog uopšte, nego vascelog Njegovog doma, odnosno Crkve, ali ne i onih nepokornih. Nojevo ime, kada se prevede, znači „počinak.“ Ko je, međutim, istinski Počinak, ako ne Od Djeve Rođeni, Koji kaže: Hodite k Meni putem pokajanja svi koji ste umorni i natovareni, i naći ćete pokoj dušama vašim (Mt. 11; 28), jer vam darujem slobodu, počinak i život večni.
10. Kada je Lameh svog sina nazvao Noje, kao da je u njemu video Hrista, Koji će se kasnije roditi iz njegovog plemena i Koji je postao Počinak za sve blagočestive od pamtiveka. To ime jasno prorokuje o Hristu, jer je rečeno: I dade mu ime Noje, govoreći: Ovaj će nas odmoriti od dela naših i od tegobe ruku naših, i od zemlje koju prokle Gospod Bog naš (1. Mojs. 5; 29). Te reči se nisu odnosile na Potop koji će se desiti, jer je Lamehova smrt prethodila Potopu. Međutim, kako Lameh kaže: Ovaj će nas odmoriti, on i samoga sebe čini učesnikom prorečenog počinka. U to vreme, pomisli ljudskih srca još nisu bile svagda zle (v. 1. Mojs. 6; 5), zbog čega je došlo do sveopšte propasti na zemlji i svih koji su na zemlji živeli. Na koga su se onda odnosile reči: Ovaj će nas odmoriti? On, međutim, dodaje i ovo: Od zemlje koju prokle Gospod Bog naš. Ko nas je odmorio od ove zemlje? Zar to nije Onaj Koji je otvorio nebesa i tamo uzneo našu prirodu, pokazavši nam i rečju i delom uzlazni put ka nebu i prizvavši nas da njime koračamo? Ako je i Potop bio praobraz počinka, onda je on značio uništenje i presecanje greha, a ne olakšanje i počinak za grešnike.
11. Na taj način i iz tog razloga došlo je do Nojevog izabranja. Među njegovom decom i za Bogorodičino pleme izabran je Sim. Iako je i Jafet bio ugodan ocu, samo je Sim od oca začuo: Neka je blagosloven Bog Simov (1. Mojs. 9; 26), jer će iz njegovog plemena poteći Bog. Od njega je potekao Avraam, koji je preimenovan i izabran među svim potomcima Sitovim da se iz njegovog plemena rodi Majka i Djeva. Bog ga je izabrao i dao mu ono veliko obećanje da će se u njemu blagosloviti sva plemena na zemlji (1. Mojs. 12; 3). Kako kaže Pavle, Hristos Bog Koji se rodio od Djeve je njegovo seme po telu. Šta da kažemo o Avraamovim bogoviđenjima, o božanskim znamenjima i božanskim obećanjima koja su predizobrazila i predobjavila ono što se odnosi na Prisnodjevu-Bogorodicu i na neizrecivo Rođenje? Da bismo ukratko pomenuli i ostale – jer nam vreme ne dopušta da odugovlačimo, ređi ćemo da je među onima, rođenim od Avraama, bio izabran Isaak, a među njegovim sinovima Jakov. Među Jakovljevim sinovima izabrano je Judino pleme, odakle je potekao Jesejev koren. Iz tog korena ponikao je David, psalmopojac, prorok i car, o kojem Bog kaže: Seme njegovo ostaće do veka i presto njegov kao sunce preda Mnom, i kao mesec uređen do veka, i Svedok je veran na neby (Pc. 88; 37-38).
12. Ko je taj svedok? Svakako, Onaj Koji sedi na nebeskom prestolu i o Kojem, opet, Psalmopojac na drugom mestu kaže: Neka bude ime Njegovo blagosloveno u vekove, pre sunca prebivaće ime Njegovo, i blagosloviće se u Njemu sva plemena zemaljska (Ps. 71; 17). Ovde se projavljuje dvostruki rodoslovni niz blaženog plemena Bogorodičinog i Josifovog, koji je bio Njen zaručnik, jer su oboje, i on i Ona, saglasno zakonu, poticali iz istog plemena i otadžbine. Počevši odavde, rodoslovni niz se udvostručuje, i u njemu se prepliću kako rođena (prirodna, telesna), tako i deca po zakonu, i niz se često spaja u jedno. Često se, međutim, ovaj niz deli na dvoje, pa na čudesan način jedno isto dete ima dva oca koji su pri tom braća: to znači da je jedan od njih otac po zakonu koji ga nije prirodno rodio, dok je drugi otac po prirodi, budući da je dete od njega rođeno, ali ga je ustupio bezdetnom bratu, da kroz njega i on dobije potomstvo. Na taj način, dete koje je rođeno kroz oba oca vodi poreklo od Davida. Neko bi mogao da zapazi da je ovo pleme dvojako: carsko pleme se često povezivalo sa svešteničkim. Tako je, na primer, Zorovavelj, koji pripada božanstvenom nizu Bogorodičinog plemena, kroz Natanovo pokoljenje pribrojan sveštenicima, a posredstvom onih rođenih od Solomona, koji je posle Davida nasledio carstvo, vodi svoje poreklo od Davida. Iz tog razloga se kod evanđelista razlikuju rodoslovi Gospoda Isusa Hrista po telu: jedan od njih prati poreklo od prirodnih, a drugi od otaca po zakonu i dovodi ga do praotaca. Jedan od njih (Matej) pominje samo one koji su pripadali carskom plemenu, dok drugi (Luka) pominje i one iz levitskog.
13. Budući da je bio izabran da bude među praocima Bogomajke, i Zorovavelj je bio praobraz Hristov, udostojivši se velikih proroštava i dela. Rođen je u zarobljeništvu, ali je zbog svojih vrlina i učenosti izazvao divljenje miđanskog i persijskog cara Kira. I Jevreje i neznabošce poučavao je sili Istine, oslobodio je svoj narod iz ropstva i obnovio hram Božiji, kao što je kasnije učinio Hristos. Gospod, međutim, nije obnovio neživi, nego živi i slovesni hram, tj. našu prirodu, izbavivši je ne od vidljivog i nedavnog, nego od duhovnog i drevnog ropstva. Osim toga, On svoje sledbenike nije preveo u drugu zemlju, nego ih je sa zemlje preveo na nebo. Ovaj Zorovavelj je praotac kako Presvete Djeve, tako i zaručnika Josifa. Međutim, on je praotac Djeve samo po rođenju, dok je Josifu praotac i po rođenju i po zakonu, jer je Josif imao dva oca: Ilija (prema Luki) i Jakova (prema Mateju). Ilije i Jakov bili su braća i poticali su od Zorovavelja. Kada je Ilije umro ne ostavivši potomstvo, onda je ovaj Jakov, prema zakonu, ostavio Iliju potomstvo sa Ilijevom suprugom, tj. Josifa.
14. Sve su to bile praslike i praobrazi velikih tajni, jer je bilo neophodno da se carsko pleme na mnogo načina poveže sa svešteničkim i sastavi Hristov rodoslov po telu, jer je Hristos na mnogo načina večni Car i Arhijerej. Sa tim je saglasno i ono što zakon propisuje da usinovljena deca budu u istom položaju kao i sinovi i da ih očevi vole podjednako kao rođene sinove, ako ne i više od njih. Na osnovu ovoga, zakon uređuje i druge rodbinske odnose. Bilo je to predizobraženje i jasan praobraz Hristovog usinovljenja (nas) po duhu i zakonu blagodati, kao i uspostavljanja rodbinskih veza, jer On Sam kaže u Evanđelju: Ko izvrši volju Oca Mojega Koji je na nebesima, taj je brat Moj, i sestra, i mati (Mt. 12; 50).
15. Vidite li da se poreklo Hristovo i srodstvo sa Njim ne uspostavlja po zakonu prirode, nego po blagodati i zakonu koji se na njoj zasniva? On je neuporedivo bolji od Mojsejevog zakona, jer sinovi, koji su prizvani ovim (Mojsejevim) zakonom, nisu rođeni od Boga niti su prevazišli prirodu. Međutim, sinovi koji su zadobijeni posredstvom zakona blagodati rodili su se od Boga, uzvisili su se nad prirodom, usinio ih je Avraam i postali su bliskiji od onih što se nazivaju prirodnim (krvnim) sinovima. Kako kaže Pavle, svi koji su u Hrista krstili, u Hrista su se obukli (Galat. 3; 27). Oni koji su po prirodi deca drugih roditelja natprirodno se rađaju od Hrista Koji je utoliko prevazišao prirodu, ukoliko se i On Sam besemeno ovaplotio od Duha Svetoga i Prisnodjeve Marije, a onima što u Njega veruju dao silu i vlast da budu čeda Božija, koja se ne rodiše od krvi, ni od želje telesne, ni od želje muževljeve, nego od Boga (Jn. 1; 13).
16. Zašto, kažu, onima što su se rodili od Boga nije dao da budu čeda Božija, nego im je dao silu i vlast da to postanu? Zato što, gledajući prema kraju i prema onom vaspostavljanju, tj. savršenstvu budućeg veka, isti evanđelista kaže u svojoj poslanici: Još se ne otkri šta ćemo biti.., a kada se otkrije, bićemo slični Njemu (1. Jn. 3; 2). Tada ćemo i mi biti čeda Božija koja vide i osećaju blistanje Božije, ozareni sjajem slave Hristove i blistajući zajedno s Njim, kakvi su bili Mojsej i Ilija kada su zajedno s Njim u slavi zablistali na Tavorskoj gori jer će, kaže, pravednici tada zasijati kao sunce u carstvu Oca svoga (Mt. 13; 43). Sada nam je kroz blagodat svetog krštenja data sila i vlast za to. Kao što je novorođenče od roditelja dobilo silu da postane odrastao čovek i naslednik kuće i imetka, ali to nasledstvo još ne poseduje zbog svog maloletstva i neće ga ni posedovati ukoliko ga smrt ugrabi pre ovog vremena, tako će i onaj koji je silom krštavanja u Hrista preporođen u Duhu, primio silu da postane sin Božiji i sanaslednik Hristov, sigurno i neminovno zadobiti božansko i besmrtno usinovljenje i nasledstvo u budućem veku, ukoliko ga ne bude lišen zbog duhovne smrti, odnosno greha. Telesna smrt će u budućem veku biti poništena, dok će duhovna smrt imati vlast nad onima što su je još ovde priveli sebi.
17. Prema tome, trebalo bi da svaki kršteni, ukoliko želi da dobije očekivano večno blaženstvo i spasenje, živi izvan svakog greha. To otkrivaju Petar i Pavle, najuzvišeniji u uzvišenom zboru svetih apostola. Tako je Pavle o Hristu rekao: Što je umro, grehu je umro jednom za svagda, a što živi, Bogu živi (Rimlj. 6; 10) a zatim dodao: Tako i mi treba da budemo mrtvi grehu a živi Bo1u (st. 11). Petar, opet, kaže: Kada, dakle, Hristos postrada za nas telom, i vi se tom misli naoružajte, jer ko postrada telom prestao je da greši. Da ostalo vreme života u telu ne živi više po željama čovečijim, nego po volji Božijoj (1. Petr. 4; 1). Ako je Gospod zbog nas živeo na zemlji i taj život nam ostavio kao primer – a živeo je bezgrešno – onda je nužno da i mi, podražavajući Njega, živimo bezgrešno. Ako je Avraamovoj deci po telu rekao: Da ste deca Avraamova, činili bistedela Avraamova (Jn. 8; 39), onda će utoliko pre reći nama, koji po telu nismo u srodstvu sa Njim: „Da ste Moja deca, zar ne biste činili moja dela?“ Prema tome, onaj koji posle božanstvenog krštenja, posle sporazuma koji je u sebi sklopio sa Bogom i božanstvene blagodati koja otuda proističe, ne sledi Hristov način života, nego čini prestupe i vređa Dobročinitelja, mora u potpunosti biti lišen božanskog usinovljenja i večnog nasledstva.
18. Ko će, o, Hriste Care, dostojno proslaviti veličinu Tvog čovekoljublja? Ono što Tebi nije bilo potrebno i ono što Ti nisi savršio – a ja mislim na pokajanje, koje nije potrebno Onom što je bezgrešan – podario si nama kao posrednika, kada sagrešimo i posle blagodati. Ono znači da se, zažalivši zbog sagrešenja, opet obraćamo Njemu i načinu života kakav je po Njegovoj volji. Ako počiniš čak i smrtni greh, ali se dušom odvratiš od njega i odrekneš ga se, obrati se Gospodu delima i istinom, budi odvažan i imaj veliku nadu, jer On te neće lišiti večnog života i spasenja. I zaista, ako dete po telu umre, njegovi roditelji ga neće vaskrsnuti. Međutim, onaj koji je rođen u Hristu, čak i ako padne u smrtne grehove, neka pritekne Njemu, svome Ocu Koji i mrtve vaskrsava, i ponovo će oživeti i zadobiti božansko usinovljenje, i neće biti lišen saživota sa pravednicima.
19. Neka to nasledstvo svi mi zadobijemo u slavu Njegovu i bespočetnog Oca i živototvornog Duha, sada i uvek i u beskonačne vekove. Amin.

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Pingback: Sveti Grigorije Palama: U VREME POSTA I MOLITVE | Vidovdan

  2. Pingback: Sveti Grigorije Palama – O postu – Sveti Grigorije Palama

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *