NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » „GOSPODE, PROSVETI TAMU MOJU“ – SABRANE BESEDE

„GOSPODE, PROSVETI TAMU MOJU“ – SABRANE BESEDE

 

„GOSPODE, PROSVETI TAMU MOJU“
(SABRANE BESEDE)

 
50. Beseda
 
Na čitanje iz Evanđelja po Luki, u šestu nedelju, u kojem se kaže:
A kad Isus izađe na zemlju srete Ga neki čovek iz grada
u kome bijahu demoni dugo vremena… (Lk 8:27-39)
 
1. Onaj koji je od Boga reči Božije sluša (Jn. 8; 47), kaže Gospod, odnosno poslušan je zapovestima Božijim, reči sprovodi u dela, živi i dela po Hristu, tvori volju Oca Nebeskog i postaje naslednik Božiji i sanaslednik Hristov (v. Rim. 8;17). Onaj pak ko je neposlušan Bogu, tvori grehe i nepokajano im se predaje, rob je greha (v. Jn. 8; 34), nije od Boga (1. Jn. 3; 10) nego je od lukavoga (Mt. 5; 37) i, upodobljujući se ocu pogibelji, prirodu dobijenu od Boga preinačuje zlom željom. Zbog toga je Gospod i rekao Judejima: Vama je otac đavo i želje svog oca hoćete da činite (Jn. 8; 44).
2. Takvi su, međutim, nesrećniji od onih što su očigledno đavoimani, iako ih mnogi ne primećuju, jer đavoimani kidaju sopstveno telo i telesno povređuju one koje susretnu. Upodobljujući se kroz zle želje i dela našem neprijatelju, začetniku zla, uništavaju sopstvene duše, kao i (duše) onih neopreznih koji im se približe. Oni prvi (đavoimani) u smrtnom času zajedno sa telom zbacuju i demonsku pakost, dok nepokajani grešnici zadržavaju večnu i nepopravljivu štetu. One što ih demoni očigledno telesno muče svi sažaljevamo kada ih vidimo, dok ubicu, srebroljupca, gordeljivca, besramnika, nepokornog i sve njima slične ne samo da ne sažaljevamo nego i nenavidimo. Đavoimani su nevoljno dopali stradanja, dok greholjupci svojevoljno privlače zlo i ponekad u sebi skrivaju najpogubniju i najzloćudniju bolest.
3. Imajući u vidu da mnogi ljudi u napadima na dušu i u sadejstvovanju grehu ne mogu da zapaze đavolsku jarost, Bog je dopustio da postoje i telesno đavoimani, kako bismo otuda svi naučili koliko je strašno stanje duše koja je svojim grešnim delima postala njegovo obitavalište. Kada je jedinorodni Sin Božiji usled nepregledne pučine Svog čovekoljublja „priklonio nebesa“ (Ps. 143; 5), sišao je na zemlju da bi naše duše oslobodio od tiranije đavola i odagnao demone i od onih koji su očigledno bili đavoimani po telu, pa je i tim vidno izvršenim oslobađanjem i isceljenjem pokazao i potvrdio u tajnosti izvršeno oslobođenje i isceljenje duše. Kada je paralizovanom (oduzetom) podario i duševno isceljenje, oni koji su to videli ne samo da ga nisu proslavili nego su i hulili. On je iscelio telesno paralizovanog (oduzetog) da bi razumeli, kao što je rekao prisutnima, da vlast ima Sin Čovečiji na zemlji opraštati grehe (Mt. 2; 6).
4. On, dakle, udaljuje demone od đavoimanih prevashodno zato da bismo poznali da je to Onaj Koji ih udaljuje i od naših duša i daruje nam večnu slobodu. I zaista, prema danas pročitanom odlomku iz Evanđelja, kad izađe na zemlju, srete Ga neki čovek iz grada u kome bijahu demoni dugo vremena, i u haljine ne oblačaše se, i ne življaše u kući nego u grobovima (Lk. 8; 27). Kaže se da izađe, ali ne i da je došao na kopno, kako bi se pokazalo da je tu stigao nakon prelaska, tek što je zaustavio buru i vetrove i pretnjom umirio more. Kada je sa Svojim učenicima isplovio iz Galileje, rekao im je ono što prethodno navodi Evanđelista, tj. Pređimo na drugu stranu (Lk. 8; 22). To pokazuje da je On na osnovu predznanja i po Svom velikom milosrđu, iz sopstvene pobude došao u pomoć onome, koji je tako surovo i tokom dužeg vremena stradao od demona. Luka dakle kaže da taj čovek beše sam, ali da u njemu beše mnoštvo demona. Marko takođe kaže da čovek beše sam, ali sa duhom nečistim (Mk. 5; 2), dok Matej pominje dva čoveka, koja su živela zajedno i da su ih progonili mnogi demoni.
5. Razlog zbog kojega neki Evanđelisti govore o jednom a drugi o mnogima, i demonima i đavoimanima, otkrivaju Luka i Marko. Onaj jedan, kojega Marko imenuje kao nečistog duha, odgovarajući kasnije Gospodu, kaže: Legion mi je ime, jer nas je mnogo (Mk. 2; 9). Legion je savez i mnogobrojni zbor angela ili ljudi koji se združuju i pristupaju jedni drugima, stremeći i upućujući se ka jednom delu ili cilju. Zbog toga su i đavoimani, budući pokretani i upravljani ovim združenim mnoštvom, i u grobovima i u gorama neprestano živeli jedan pored drugog i ujedinjavali se, pa se i oni i zli duhovi koji ih muče čas pominju kao jedan, a čas kao mnoštvo.
6. Legion nečistih duhova u tom čoveku ne samo da je susreo Isusa, nego je i pao pred Njim i uzviknuo iz sveg glasa: Šta hoćeš od mene, Isuse, Sine Boga Višnjega? Molim Te, ne muči me! (Lk. 8; 28) jer, kaže, Gospod zapovedi duhu nečistome da izađe iz čoveka (Lk. 8; 29). Gospod je, po Svom milosrđu, namerno doplovio na onu obalu, gde je živeo đavoimani i zapovedio legionu nečistih duhova da iZađu iz čoveka, ali mu nije razjasnio kuda da ode. Obuzeto nedoumicom i plašeći se da će ih Gospod već sada predati budućoj kazni koja im je pripremljena u geeni ognjenoj gde će obitavati u potpunoj nepokretnosti budući da će se poništiti svako njihovo dejstvo, ono nečisto mnoštvo lukavih duhova je bilo prinuđeno da Mu pristupi i da se pokloni pred Njim, da upotrebi smirene i istinite reči, svedočeći da je On Sin Boga Svevišnjeg, a ujedno i lukavo pretpostavljajući da će tim svedočenjem, kao nekim laskanjem, promeniti mišljenje Gospoda svake tvari.
7. Gospod je dopustio ovo svedočenje radi usavršavanja onih što su se nalazili u lađi jer su oni, videvši čudesna dela na moru, u nedoumici govorili jedan drugome: Ko je Ovaj da i vetrovima i vodi zapoveda, i slušaju Ga (Lk. 8; 25). Sada su doznali ko je On, odnosno da je to Sin Boga Svevišnjeg, jer i demon sadejstvuje nameri Božijoj, iako to ne čini dragovoljno niti ima u vidu tu nameru. Zbog toga neko od bogonosnih ljudi i kaže da zlo sadejstvuje dobru, ali ne iz dobrih pobuda (sv. Jovan Zlatousti, Stagiriju). Želeći da prisutnima pokaže da taj prestrašeni demon nije sam, nego da ih je čitavo mnoštvo, Gospod ga je upitao: Kako ti je ime? On je na to odgovorio: Legion mi je ime, jer nas je mnogo (Mk. 5;9), odnosno, legion se sastoji od gotovo šest hiljada demona.
8. I moljahu Ga, kaže, da im ne zapovedi da idu u bezdan (Lk. 8; 31). Vidiš li da ih je, kao što smo prethodno rekli, strah primorao da pristupe, da Mu se poklone, i da u ponašanju i rečima pokažu istinitost i smirenje? Zapazi i svedržiteljsku vlast Gospoda Boga i Spasitelja našeg Isusa Hrista, jer je demon o njemu nevoljno posvedočio i kao o Gospodaru bezdana. A ko je taj što nadzire bezdan? Naravno, to je Onaj što sedi na visini, sve obuhvata i sve okružuje Svojom brigom.
9. Obrati pažnju i na to, da ovo mnoštvo demona nema moć da ode bilo kuda, ukoliko mu to nije dopušteno ili dozvoljeno. I zato su, kada im je Gospod naredio da izađu ne zapovedivši kuda da odu, užurbano potražili su utočište u krdu svinja koje je paslo na gori ne bi li u njega utekli. Ni nad njim, međutim, oni nisu sami po sebi imali vlast, a utoliko su je manje imali nad ljudima ili nad nekim drugim bićima, jer je rečeno: A onde pasijaše na Gori veliko krdo svinja, i moljahu Ga da im dopusti da u njih uđu. I dopusti im. A pošto izađoše demoni iz čoveka uđoše u svinje; i jurnu krdo sa strmeni u jezero, i utopi se (Lk. 8; 32-33). Demoni su, dakle, tražeći mesto kuda će uteći i imajući rđavu nameru, zamolili da im se dopusti da uđu u svinje, budući da ih je Spasitelj isterao iz ljudi, poznavši da ih on ne izgoni iz jednog ili dvojice, nego da se kroz jednoga oni izgone iz svakog čoveka. Gospod im je to dopustio kako bismo iz onoga što se desilo svinjama poznali da bi oni (demoni) poželeli da i čoveka predaju konačnoj propasti, ukoliko prethodno ne bi bili nevidljivo zadržani Njegovom silom.
10. A kad videše svinjari, kaže, šta se dogodilo, pobegoše i javiše po gradu i po selima (Lk. 8; 34). Sada pak imajte na umu bludnog sina, kojega spominje Evanđelje i koji se spasao bekstvom od svinja, kako biste shvatili ko su oni što napasaju te svinje ili, bolje rečeno, na koga oni liče. Način na koji žive svinje, usled svake nečistote, ukazuje na svaku rđavu strast. Svinje su u potpunosti oni što nose odeždu od telesne nečistote, a ispred njih, kao neki svinjari, stoje oni što se odlikuju sladostrašćem i što su brigu i staranje o telu pretvorili u udovoljavanje pohoti (B. Rim. 13; 14).
11. Kao što vidite, ni vreme ni žamor gomile ne dopuštaju nam da uđemo u iscrpno objašnjenje kakva je ta obnaženost duše do koje dolazi grehom, a na koju kazuje i ovaj đavoimani, zbog čega on živi po gorama i u grobovima (v. Mk. 5; 5), jer je rečeno: U haljine ne oblačaše se, i ne življaše u kući nego u grobovima, niti da razjasnimo kakve su to verige, okovi i lanci koje je on kidao i bežao.
12. Izbegavajmo i mi, posebno monasi, opštenje i saživot sa svinjama na poljima, jer „zli razgovori“, prema reči Solomonovoj, „kvare dobre običaje“ (to su zapravo reči apostola Pavla iz 1. Kor. 15; 33, prim. izd.) i najčešće je svako ili već sličan, ili se upodobljuje onima među kojima živi. Kakva je korist da se jednom udaljimo od sveta i da nađemo utočište u Bogu posvećenim manastirskim kelijama, ako ćemo svakodnevno iz njih izlaziti i opštiti sa svetom? Reci mi kako ćeš, ukoliko rado boraviš na trgovima, izbeći rasplamsavanje strasti koje dušu vodi u smrt i tako čoveka razlučuje od Boga? To je smrt što nam dolazi kroz one prozore u nama (Jer. 9; 21), odnosno kroz čula, zbog kojih su i praroditelji otpali od besmrtnosti.
13. Svi se, dakle, klonimo, neki da budemo počastvovani među zlobnima, čak i ako bi nam se učinilo da mnoge prevazilazimo poreklom, slavom, telesnom snagom i ovozemaljskim blagom, a neki upodobljavanja svinjama, imajući na umu buduće jezero neugasivog ognja u koje će, avaj, nepovratno upasti oni što su poslužili demonskim napadima. Gledajući provaliju u kakvu, nakon smrti, padaju oni što su se do kraja svog života upodobljavali svinjama i uistinu nepovratno izbegavajući zlosmradni život greha, mi ćemo smireno i kako dolikuje pristupiti istočniku čudotvornog mira koji nam je Bog blagodatno darovao i koji se, kao što vidite, izliva kroz kivot iz moštiju našeg saplemenika, mučenika Hristovog, a nakon što se, pomazani njime, osveštamo i ukrepimo, propovedaćemo po selima i gradovima, i ma gde da se zateknemo, o osvećenoj sili i dejstvu tog svetog mira. Ne mislim, međutim, da ćemo propovedati jezikom i rečima – jer ko još nije čuo svojim ušima za ovo čudotvorno izlivanje – nego tako što ćemo se promeniti na bolje, kako bi svi koji nas vide rekli: Ovo je izmena desnice Višnjega (Ps. 76; 11). U njoj je izobražen i veliki Dimitrije i njome se oni, koji mu pristupe, menjaju u pravcu sve većeg oboženja, i kao što on ima sažitelje na nebu, mi smo imali tu sreću da na zemlji budemo njegovi sugrađani.
14. Neka se njegovim zastuššštvom svi udostojimo obećanih nebeskih naselja i sažiteljstva u njima sa svima svetima, blagodaću i čovekoljubljem Gospoda našeg Isusa Hrista, Kojem dolikuje slava u vekove. Amin.

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Pingback: Sveti Grigorije Palama: U VREME POSTA I MOLITVE | Vidovdan

  2. Pingback: Sveti Grigorije Palama – O postu – Sveti Grigorije Palama

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *