NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » „GOSPODE, PROSVETI TAMU MOJU“ – SABRANE BESEDE

„GOSPODE, PROSVETI TAMU MOJU“ – SABRANE BESEDE

 

„GOSPODE, PROSVETI TAMU MOJU“
(SABRANE BESEDE)

 
47. Beseda
 
Na četvrto nedeljno iz Evanđelja po Luki, u kojem se kaže:
Izađe sejač da seje seme svoje (Lk. 8:5);
U njoj se govori i o dobrim delima koja treba da satvorimo pre sejanja
 
1. Naš Gospod Isus Hristos nije Svoje učenike odabrao ni među mudracima, ni među onima plemenitog roda, ni među bogatima i slavnima, nego među ribarima i izrađivačima šatora, siromašnim i neobrazovanim, i tako svima nama pokazao da ni siromaštvo, ni neobrazovanje, ni neznatno poreklo, ni bilo šta drugo nije prepreka za zadobijanje vrlina, za poznanje božanskih reči (učenja) i tajni Duha. Naprotiv, ako i najsiromašniji i najneznatniji čovek pokaže želju i nepokolebljivo se okrene ka dobru, u stanju je ne samo da pozna božanska učenja, nego da, blagodaću Božijom, i sam postane učitelj. Ono što postavlja prepreke našem poznanju i razumevanju (poimanju) duhovnog učenja jeste naša lenjost i svesrdna privezanost za privremene i žitejske stvari, zbog kojih ne nalazimo ni vremena ni mesta za slušanje, razmišljanje i podsećanje na ono što smo čuli (u crkvi), niti pak za brigu o budućem i večnom.
2. To se najjasnije pokazuje u odlomku iz Evanđelja koji smo danas pročitali. Pošto je Gospod narodu besedio kroz priče (parabole), ostavši nasamo sa Njim učenici su Mu prišli i zatražili da ih pouči kakav je cilj i smisao priče koju je tada izgovorio. Pored toga, upitali su Ga zašto narodu besedi u pričama, koje se ne mogu lako razumeti. Gospod im je na to rekao: Vama je dano da znate tajne Carstva Božijega, a ostalima biva u pričama, da gledajući ne vide i slušajući ne razumeju (Lk. 8; 10).
3. Neko bi odvažno mogao da Mu kaže: „Šta to znači, Vladiko? Ti si jedini svima Predvodnik, jedini Gospodar i Promislitelj o svima, jedini zajednički Otac, jedini zajednički Spasitelj, svetlost onih što se nalaze u tami neznanja, svetlost koja obasjava svakoga čoveka koji dolazi na svet (Jn. 1; 9), a evo, sada obasjavaš samo Svoje izabrane učenike dok ostalima govoriš nejasno, da ne bi razumeli i da se ne bi prosvetlili?“ „Da“, kaže On, „samo sam po Mojoj sopstvenoj želji stvorio u svetu živog čoveka. U ovaj svet nisam došao zato da bih uništio delo Svojih ruku koje se iskvarilo, nego da bih ga spasao (vaspostavio). Međutim, Ja nikoga na to ne prisiljavam i uistinu dostojnima prosvetljenja smatram samo one koji po svojoj slobodnoj volji i želji traže da zadobiju spasonosno znanje, jer svaki koji ište dobija, i svaki koji traži nalazi, i svaki koji kuca otvara mu se (Lk. 11; 10). I pored toga, usled svog bezmernog čovekoljublja Ja govorim i onima koji nisu takvi, premda ne jasno, da bih i njih pokrenuo i obratio da zadobijaju, da uče i da na delu ostvare ono što su tražili. Tako će se i njima dati da poznaju tajne Carstva Božijeg. Vama je, međutim“ kaže, „koji Me nasamo pitate s velikom usrdnošću, dato da ih poznate, da biste poznanje pretvorili u delo. Znanje nije dobro samo po sebi, nego znanje pretvoreno u delo i delo zasnovano na znanju. Nisu pravedni pred Bogom oni koji slušaju zakon, nego će se opravdati oni koji ispunjavaju zakon (Rimlj. 2; 13).
4. Vidite, dakle, braćo, da se usled našeg nerada i nemara događa da ne možemo lako niti da prihvatimo, niti da razumemo svešteno znanje. To sada vašoj ljubavi govorim ja, koji sam po samo Bogu poznatim odlukama postavljen za vašeg učitelja. Ukoliko neko nije u stanju da u potpunosti pojmi ono čemu vas poučavam u crkvi, neka dođe i neka me nasamo pita. Dobiće jasnije objašnjenje, i ono što bude čuo sprovešće u delo, u čemu će mu sadejstvovati Sam Bog Koji mi je zbog njegovog usrdnog traženja dao reč kada otvorim usta svoja (Ef. 6; 19).
5. Razmotrimo sada ovu priču od samog početka. Izađe sejač da seje seme svoje. Blagodat Duha je prekrasno ustrojila da se sada u crkvi pred svima pročita ova priča, jer je upravo sada vreme setve i većina vas se brine kako da u zemlju zaseje ona semena koja su iz zemlje i iznikla. Onaj što u zemlju seje godišnje plodove (tj. semena) – seje ono što je truležno (propadljivo), jer da nije istrulelo (propalo), ne bi ni moglo da donese plodove. On će truležno (propadljivo) i požnjeti i sabrati kao plodove, a ovi će privremeno podržati telo, koje će se i samo uskoro raspasti. Naučimo se iz ove priče kakva su to duhovna i nepropadljiva semena, kada je vreme za njihovo sejanje, ko je Onaj što ih seje i kakva je to njiva koja može da ih primi, da bismo se potrudili ne samo sa nadom u žetvu koja će nas privremeno nahraniti, nego i da bismo sve učinili sa nadom u žetvu koja će nam dati večni život. Izađe, kaže, sejač da seje seme svoje. Ko je sejač? To je Sam Gospod, Koji je kroz Psalmopojca predskazao o Samome Sebi: Otvoriću u pričama usta Svoja (Ps. 77; 2). Odakle je izašao Onaj Koji je svuda prisutan? Kuda je došao Onaj Koji nigde nije odsutan? On opet govori za Samoga Sebe: Iziđoh od Oca i došao sam na svet (Jn. 16; 28). Izašao je od Oca a da se pri tom nije razdelio od Očinskog naručja, i bio je u svetu Onaj kroz Kojega je svet postao (v. Jn. 1; 9). Sišao je sa neba na zemlju Onaj Koji ispunjava i nebo i zemlju, jer „ishođenje“ (izlazak) Sina Božijeg i Njegovo snishođenje sa nebesa ne označavaju ništa drugo do Njegovo javljanje u telu i Njegovo samoumanjenje („kenozis“) sa neizrecive visine božanstva do granica ljudske prirode.
6. Izađe, dakle, sejač da seje seme svoje. Reč učenja, reči večnog života, pouke besmrtnosti, obećanje preporoda, Evanđelje Carstva nebeskog. To i jesu Njegova semena, jer je On za Samoga Sebe rekao: Reči koje vam Ja govorim duh su i život su (Jn. 6; 63), dok je Petar za Njega rekao: Ti imaš reči života večnoga (Jn. 6; 68). Jedino Njemu pripada to seme i jedino je On Taj Koji ga neprestano seje. Time pokazuje da je On Bog Koji je iznad svega. Svaki učitelj, blagovesnik i propovednik blagočašća i blagočestivog života i sam seje reči života, reč evanđelskog i nebeskog učenja. Međutim, nakon što su po volji Božijoj poslužili u svom veku, ovi učitelji odlaze kao da nisu ni postojali. Reč spasenja kojoj su poučavali nije njihova sopstvena, nego pripada Bogu Koji im je i sadejstvovao „kada otvore usta svoja.“
7. Kao istiniti Bog, Gospod Isus Hristos ima ovo seme večnog života koje Mu pripada i On ga svagda seje, posredstvom prirodnog zakona koji je položen u tvorevinu, posredstvom zakona koji je dao Izrailjcima, posredstvom proročkih reči i, kasnije, posredstvom Evanđelja blagodati. Vreme za ovu setvu je čitav život svakog čoveka, a to se posebno odnosi na vreme od dolaska Hristovog do svršetka sveta. Vreme za setvu pripada očekivanom Drugom dolasku i javljanju Gospodnjem. Zbog toga i apostol kaže: Koji ore, treba u nadi da ore (1. Kor. 9; 10) i: Ko seje duh, od Duha će požnjeti život večni (Galat. 6; 8). I Prorok-Psalmopojac govori: Koji su sejali u suzama, požnjeće u radosti (Ps. 125; 5).
8. Gospod je, dakle, izašao da seje seme Svoje. Gde? U ljudska srca, jer su to njive koje primaju duhovna semena. Neka od njih su, međutim, slična putevima, pošto ih gaze i guše lukave pomisli i strasti, odnosno njihovi rukovoditelji, najlukaviji demoni. Druga su slična kamenitoj zemlji, jer zbog malodušnosti (bojažljivosti) i grubosti ne mogu do kraja da uzgaje semena učenja i da kroz njih donesu plodove za večni život. Neka su, opet, slična trnovitoj zemlji, jer pažnju obraćaju na imovinu, bogatstvo i na privremene naslade, kao i na sve što odatle nastaje.
9. Budući da se u pogledu ljudskih srca primećuju velike razlike, On kaže: Iziđe sejač da seje seme svoje, i kad sejaše, jedno pade kraj puta i pogazi se, i ptice nebeske pozobaše ga. Kaže, dakle, da jedno pade pokraj puta, odnosno, u srca koja su izvan pravog puta Gospodnjeg. Zbog toga su ga i pogazili lukavi demoni koji hodaju po bespućima ili pored njihovih rđavih puteva, zato su ga i pozobale i istrebile ptice nebeske, tj. lukavi vazdušni demoni. Na taj način, ovi ljudi kao da uopšte nisu ni čuli reč Božiju jer, kako kaže, koje je kraj puta to su oni koji slušaju, ali potom dolazi đavo i uzima reč iz srca njihovoga, da ne veruju i da se ne spasu (Lk. 8; 12). Drugo, kaže, pade na kamen, ili, prema rečima evanđeliste Mateja, na kamenita mesta (Mt. 13; 5), tj. u otvrdlo i skamenjeno srce, koje ne može da primi reč, da je čvrsto zadrži u sebi i na neki način ukoreni. Gospod zato i kaže: Iznikavši osuši se, jer nemaše vlage; ono je tokom kratkog vremena živelo pa čak i cvetalo (dosl. odavalo slavu), a zatim je, kad su se pojavila neka iskušenja propalo, jer usled slabosti volje nije imalo snage da sazri. A koje je na kamenu, govori On, to su oni koji kada čuju s radošću primaju reč; i ovi korena nemaju, te za neko vreme veruju a u vreme iskušenja otpadnu (st. 13). A drugo pade usred trnja, tj. u srca koja su potpuno privržena telesnom, privremenom i žitejskom, koja su pogružena u brige koje su s tim vezane i u naslade koje odatle proističu. Ona su srasla sa tim trnjem koje guši reč i ne dopušta joj da sazri. A koje u trnje pade, kaže Gospod, to su oni koji čuše i, živeći u brigama i bogatstvu i slastima ovoga života, budu ugušeni i ne donesu ploda (st. 14).
10. Gospod najpre isključuje i odbacuje one što ne obraćaju pažnju na učenje božanstvenog Duha, a to su oni što su pored puta. Osim njih, to su i oni što, premda obrate pažnju, učine to na kratko vreme i slični su kamenitom mestu, kao i oni što, iako prime reč i zadrže je u mislima, usled bogatstva, slave i naslade učine da ona propadne (to su oni što se upodobljuju trnju). On zatim kroz priču uvodi i predstavlja one što zaslužuju da budu proslavljeni, govoreći: A drugo pade na zemlju dobru, i iznikavši donese stostruki rod (st. 8), odnosno u dušu koja ima dobru i blagu volju, koja revnosno prima a zatim i zadržava u sebi reč učenja, ne dopuštajući da se stvori prolaz kojim bi pristupili neprijatelji njenog spasenja. Ona ga postojano čuva u trpljenju, pridržavajući se onoga što je čula radi odvažnog podnošenja iskušenja, usavršava ga i kloni se koristoljubivog, sladostrasnog i nepostojanog načina života, donoseći plod, kako kaže božanstveni Marko, po trideset i po šezdeset i po sto (Mk. 4; 8).
11. Ovo bi moglo da se uporedi sa položajem sluge, najamnika i sina. I zaista, onaj što uistinu pristupa Bogu, zbog svoje pređašnje nepokornosti i neposlušnosti u početku biva kao odgovorni sluga. Kada neko vreme provede u položaju sluge, on dobija platu a zatim, kada uznapreduje u ljubavi, postaje kao sin kojem je vrlina postala druga priroda i koji, može se reći, bez prinude iskazuje poslušnost nebeskom Ocu. Nastojaćemo, braćo, da se domognemo božanskog usinovljenja kroz ljubav prema Bogu i odsecanje svega zemaljskog, kroz neprestanu molitvu, psalmopojanje i nepomućenu usredsređenost. Isto tako, možemo da budemo pribrojani i najamnicima Božijim, dostigavši to tako što ćemo se kroz podvige od svega uzdržavati ili ćemo pak time, što oplakujemo svoja ranija sagrešenja, biti pridruženi slugama Božijim. Onaj koji ne pripada nijednom od ovo troje, nalazi se izvan zbora onih što se spasavaju.
12. Onda, kaže, ovo govoreći povika: Ko ima uši da čuje, neka čuje (st. 15). To ne znači da nemaju svi ljudi uši, nego da ih nemaju svi za slušanje reči spasenja. Budući da, prema Pitagorinoj izreci, „um vidi i um sluša“, oni koji slušaju umom i savešću imaju uši koje će čuti. Ako je dobro razumevanje svima koji ga tvore (Ps. 110; 10) i ako se reč prepoznaje po delu, onda uši da čuju imaju oni koji ne samo da jednostavno slušaju, nego i bivaju poslušni i sprovode u delo ono što su čuli.
13. Molim vas, braćo da i mi, kao prvo, savesno saslušamo šta Gospod nije rekao: On nije rekao da je izašao da ore slovesnu njivu, niti da je dva-tri puta preseče plugom, niti da iščupa korenje divljeg bilja, niti pak da poravna tle, odnosno da nije izašao zato da bi obradio naša srca i umove, nego kaže da je neposredno izašao da seje. Zašto? Zato što je pre ovog sejanja potrebno da mi obradimo svoje duše. Zbog toga je najpre Preteča Evanđelja blagodati gromkim glasom savetovao: Pripremite put Gospodnji, poravnite staze Njegove (Mt. 3; 3) i: Pokajte se, jer se približilo Carstvo nebesko (Mt. 3; 2). Priprema i početak pokajanja jeste samoprekorevanje, ispovedanje i uzdržavanje od zla. Osim toga, on preti onima što se nisu pripremili tako da donesu plodove dostojne pokajanje, govoreći: A već i sekira kod korena drveću stoji; svako, dakle, drvo koje ne rađa dobra roda seče se i u oganj baca (Mt. 3; 10). Odsecanje je Božija odluka za one što greše bez pokajanja, prema kojoj će ovi biti odlučeni kako u ovom, tako i u budućem životu i predati, avaj, u neugasivu ognjenu geenu.
14. Pokajmo se, dakle, braćo, i pokažimo plodove dostojne pokajanja: razlučimo se svaki od svog zla, naučimo se da govorimo i činimo dobro, pripremimo se da prihvatimo nebeska semena, tj. reči života. Uzdržimo svoj jezik od zla. Od kakvog zla? Od praznoslovlja, od vređanja i osuđivanja, a svoja usta od zakletvi, laži i praznih razgovora. Možda su upravo to one zle ptice nebeske koje Gospod pominje u ovoj priči i koje proždiru i istrebljuju dobro seme. Svaka reč je, na neki način, ono što leti po vazduhu. Rđava reč, koju usta iznose iz rđave riznice srca kao iz nekog gnezda, lišava dušu osvećenja. Zbog toga Gospod na drugom mestu kaže: Ne pogani čoveka što ulazi u usta, nego što izlazi iz usta ono pogani čoveka (Mt. 15; 11). Neka, dakle, iz tvojih usta ne izađe poročna reč, nego ona koja je sposobna da pouči slušaoca.
15. Neka niko od vas ne bude toliko privezan za žitejske stvari da se zbog njih na neki način okameni i ne bude u stanju da otvori uši i srce za rosu reči učenja Duha. Zašto se događa da zemlja, kada primi kišu, postaje meka, vlažna i plodna, dok glina ostaje podjednako tvrda, suva i zbijena? Zar ne zato što se zemlja zagreva sunčevim zracima ali je oni ne spaljuju, zbog čega i ima pukotine (pore) otvorene za primanje kiše; glina, međutim, usled snažnog dodira sa sunčevom toplotom u dubini ima pukotine (pore) koje su čvrsto zbijene i zatvorene tako da ne mogu da prihvate kišu, makar ona bila i najsitnija. Tako se i svakome, koji je u vlasti telesnih, zemnih i žitejskih stvari, okameni srce i odumre um, usled čega i pre nego što i sam postane zemlja, ostaje neosetljiv za učenje Božije. Onaj pak koji, saglasno apostolskom savetu, ovaj svet upotrebljava kao da ga ne upotrebljava (1. Kor. 7; 31), biva spreman i da traga za nebeskim i da savesno sluša o njemu, kao i da revnosno i usrdno dela njega radi. Takav čovek neće biti spreman samo da sluša, nego i da sačuva u sebi učenje koje je čuo i da ga pretvori u delo. On će se time upodobiti vernom i razboritom slugi i blaženim će ga nazvati Gospod Koji kaže: Svakoga, dakle, koji sluša ove reči Moje i izvršuje ih uporediću sa čovekom mudrim (Mt. 7; 24).
16. Neka svaki koji je otupeo usled stomakougađanja i preteranog pića, naslađivanja i opijanja, prestane da to čini. U protivnom, uzaludno će primati nebesko seme, reč učenja, jer neće moći da se pokaže kao zemlja plodna za Boga. Svi znate da onda kada je mnogo vlage na zasejanim njivama, one ne mogu da donesu plodove. Kako onda može da donese nebeski plod ono srce koje je natopljeno nasladama i opijanjem? Neka se onaj, koji je pao u bilo kakvu bludnu nečistoću, odvrati i udalji od nje i neka se očisti pokajanjem. Zar onaj koji padne ne ustaje? Zar se onaj što je zašao (zabludeo) ne vraća (Jer. 8; 4)? Ako se neko valja po tom blatu, kako može da u sebi sačuva neoskrnavljeno božanstveno miro i skupoceni biser, odnosno spasonosnu reč? Biser se ne daje svinjama i niko, ko je zdravog razuma, ne meša miro sa blatom. Ako bi ga neko izlio i pomešao sa blatom ili ga pak usuo u nečistu posudu, učinio bi da to miro bude beskorisno i uništeno. I mada božansko miro nije podložno promenama, ono će se, postavši neupotrebljivo, oštetiti, a zbog toga će postradati onaj što ga nije pravilno upotrebio i udaljio se od greha. Neka se koristoljubac odrekne svog koristoljublja i neka od onoga što ima pruži onima što nemaju. Ukoliko to ne učini, neće izbeći gnev Božiji. Ako pak ne izbegne Božiji gnev, kako će primiti božanstveno seme? Onima koji su pitali kako da izbegnemo gnev, Jovan, Preteča Gospodnji, odgovorio je sledeće: Koji ima dve haljine neka dade onome koji nema, i koji ima hrane neka čini isto tako (Lk. 3; 11).
17. Neka svaki od vas odbaci trnje i korov greha koje je uzgajio u sebi usled ostrašćenog i slastoljubivog života i neka iz korena iščupa greh. Na taj način će obraditi samoga sebe i pripremiti se da primi spasonosno seme i da, kada ga primi, učini da ono uzraste i donese plodove večnog života. Zbog tog života trebalo bi da žrtvujemo ne samo svoje telesne požude, nego, ako to bude potrebno, i svoje sopstvene duše. Tako ćemo slediti tragove Gospodnje i bićemo pričasnici slave u Hristu i Carstva, u vekove obitavajući uz Njega i saproslavljajući se s Njim.
18. Istiniti svedok svega ovoga jeste i vrhovni među mučenicima, čudotvorni i mirotočivi Dimitrije, čijoj ikoni pripadaju i carevi i sveštenici i s radošću posećuju njegov grob, jer je tokom života i rečima i stradanjima sledio stope Gospodnje. U prazniku koji predstoji on neće prihvatiti svakoga koji ga bude hvalio u učestvovao u slavlju, nego samo onoga koji se (za praznik) pripremio pokajanjem. Kako će onaj, koji se udaljio od svakog veštastvenog pristrašća i, prema rečima apostola Pavla, vascelo se preobrazio u Hristov miomir (2. Kor. 2; 15), tako da je svojim podvizima i svoju grobnicu učinio izvorom najmirisnijeg mira, dopustiti da ga proslavlja i opeva čovek koji odiše ostrašćenim veštastvom i na sebi nosi zadah neisceljivih grehovnih rana? Nije prekrasna pohvala mučenicima u ustima grešnika (Prem. Sir. 15; 9). Prema tome, u ove pretpraznične dane unapred se očistimo za nastupajući glavni praznik Velikomučenika, da bismo se, uz podsećanje na njegov podvig, način na koji je u Hristu živeo pre podviga i na vence koje je nakon podviga dobio od Hrista, duhovno veselili i radovali zajedno sa njim, primajući to kao zalog saživota na nebesima sa onima što se večno raduju, čemu se i mi nadamo.
19. Neka svi mi zadobijemo taj saživot molitvama našeg sunarodnika, čuvara našega grada i Velikomučenika, u slavu Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Pingback: Sveti Grigorije Palama: U VREME POSTA I MOLITVE | Vidovdan

  2. Pingback: Sveti Grigorije Palama – O postu – Sveti Grigorije Palama

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *