NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » „GOSPODE, PROSVETI TAMU MOJU“ – SABRANE BESEDE

„GOSPODE, PROSVETI TAMU MOJU“ – SABRANE BESEDE

 

„GOSPODE, PROSVETI TAMU MOJU“
(SABRANE BESEDE)

 
37. Beseda
 
Na svečasno Uspenje Prečiste Vladičice naše Bogorodice i Prisnodjeve Marije
 
1. Moju besedu danas čine ljubav, želja i dužnost, ali ne samo zato što usled ljubavi prema vama i po dužnosti svešteničke službe želim da u vaš bogoljubivi sluh unesem spasonosnu reč i da njome nahranim vaše duše, nego i stoga što mi i ljubav i dužnost nalažu da, više nego o bilo čemu drugom, uz pohvale Crkve pripovedam o veličini Prisnodjeve i Bogomajke. Ova želja, međutim nije jednostruka nego, naprotiv, dvostruka, i ona uznosi, priziva i podstiče, a neminovnost dužnosti i primorava, iako reč ne može da se približi onome što prevazilazi reči, kao što ni oko nije u stanju da netremice gleda u sunce. Budući da se rečima ne može iskazati ono što reči prevazilazi, po čovekoljublju proslavljenih dozvoljeno nam je da im uznosimo pohvale, a kako nije dopušteno dodirnuti nedodirljivo, rečima ćemo ispuniti dužnost i ljubav prema Bogomajci, koliko je moguće, izraziti pohvalama.
2. Ako je pred Gospodom časna smrt prepodobnih Njegovih (v. Ps. 115; 6) i ako se pravednika opominjemo pohvalama, utoliko nam još više dolikuje da Svetoj nad svetima, kroz Koju je nastupilo svako osvećenje svetima, odnosno Prisnodjevi i Bogomajci, pomen vršimo uz najveće pohvale. Tako, uostalom, danas i postupamo praznujući sveto Uspenje ili Preseljenje One Koja je neznatno zaostajala za angelima, a sve angele i arhangele, i sve nadzemaljske sile što su nad njima neuporedivo prevazišla po svojoj bliskosti Bogu svake tvari i po čudima, od veka zapisanim i u Njoj izvršenim.
3. Zbog nje behu božanstvena predskazanja bogonadahnutih proroka, čuda koja su unapred ukazivala na buduće veliko čudo vaseljene – na ovu prisnodevstvenu Bogomajku: smene plemena i događaja koji su pripremali put izvršenju nove tajne vezane za nju, zapovesti Duha što su na različite načine predizobražavala buduću Istinu, kraj ili, bolje rečeno, početak i koren potonjih čuda i dela, ispunjenje obećanja Božijeg Joakimu i Ani, u to vreme najuzvišenijim u vrlini, da će oni, iako bezdetni od mladosti, postati roditelji u dubokoj starosti i da će roditi Onu Koja će besemeno roditi Sina, nadvremeno (bezvremeno) rođenog od Boga Oca pre svih vekova, a takođe i zavet onih što su tako čudesno rodili Onu Koja će još čudesnije roditi, da će Darovanu predati Darovatelju i, usled ovog najuzvišenijeg zaveta, zadivljujuće preseljenje Bogomajke, još od mladenaštva, iz roditeljskog doma u dom Božiji, Njeno čudesno prebivanje u ovoj Svetinji nad svetinjama tokom višegodišnjeg perioda gde joj je pod nadzorom angela bila donošena neizreciva hrana kakvu Adam nije uspeo da okusi, jer tada ne bi otpao od života kao što nije otpala ni Ova Prečista, premda je bila njegovog roda i njegova kći, kako bi se pokazalo da se Ona, neznatno ustupajući zahtevima prirode kao i njen Sin, sada sa zemlje preselila na nebo.
4. Posle one neizrecive hrane, usledio je najtajanstveniji domostroj zaruka ove Djeve a zatim i zagrljaj, čudesni i nadrazumni, koje se zbilo posredstvom Arhangela što je sleteo s visina, i Božije objave i pozdravi koji su preobratili osudu Eve i Adama, iscelili prokletstvo što je bilo na njima i pretvorili ga u blagoslov. Poželevši tajanstvenu krasotu ove Prisnodjeve, Svecarje, prema proroštvu Davidovom, savio nebesa, sišao i osenio je ili, bolje rečeno, u Njoj se nastanila ipostazirana sila Svevišnjega, ali ne posredstvom primraka i ognja, kao u slučaju bogovidioca Mojseja ili kao u slučaju proroka Ilije, kada je On kroz buru i oblak objavio Svoje prisustvo, nego je neposredno i bez bilo kakve zavese sila Svevišnjeg osenila sveprečistu i devstvenu utrobu, i između njih nije bilo ničega, ni vazduha, ni etra, niti bilo čega od čuvstvenih tvari ili od onih što se nalaze iznad njih: to nije bilo osenjivanje, nego neposredno sjedinjenje.
5. Budući da u prirodi uvek biva tako da ono što osenjuje utiskuje svoj oblik i sopstveno obeležje u ono što biva osenjeno, u njenoj utrobi nije došlo samo do sjedinjenja nego i do uobličenja, i ono što se uobličilo od jednog i drugog, tj. od sile Svevišnjeg i od one prečiste i devstvene utrobe, bio je ovaploćeni Logos Božiji. Na taj način se u njoj neizrecivo nastanio i od nje potekao otelotvoreni Logos Božiji, „na zemlji se pojavio i među ljudima živeo“, obožujući našu prirodu i darujući nam, prema rečima božanstvenog apostola, ono u što angeli žele zaviriti (1. Petr. 1; 12). Ovo je natprirodna pohvala i preslavna slava ove Prisnodjeve pred Kojom ustupa svaki um i svaka reč, makar oni bili i angelski. I koja bi, opet, reč mogla da iskaže ono, što se zbilo posle neizrecivog rođenja? Budući satrudnica i saučesnica u preuzvišenom snishođenju (umanjenju) Logosa Božijeg koje je kroz Nju izvršeno, pravedno se sa Njim saproslavila i sauzvisila, svagda uvećavajući Svoje veličanstvo natprirodnim delima. Nakon što se od Nje ovaploćeni vazneo na nebesa Ona se, veličanstvenim delima koja je od Njega u sebi savršeno posedovala a koja prevazilaze um i reč, sapodvizavala sa Njim najpostojanijim i najrazličitijim podvigom, molitvama i brigama za čitav svet, savetujući i podstičući propovednike Reči Božije po svim krajevima zemaljskim. Jedino je ona svima bila podrška i uteha, onima koji su je slušali i onima što su je videli, i na svaki način je sadejstvovala propovedanju Evanđelja, pokazujući tako umom i rečima najuzvišeniji način života i podvižništva.
6. Zbog toga je i njena smrt životonosna, preseljenje u nebeski i besmrtni život. Pomen te smrti je radosni praznik i vaseljenska svetkovina, koja ne samo da obnavlja sećanja na čudesna dela Bogomajke, nego tome pridružuje i sećanje na opšte i novo sabranje svetih apostola, dovedenih od svih naroda zbog ovog svesvetog pogreba, na bogootkrivena slavoslovlja bogonadahnutih (apostola), na angelsku stražu, horsko pojanje i služenje oko nje, na apostole koji su prethodili, sledili, sadejstvovali, suprotstavljali se, odbijali, štitili, koji su pomagali i svim silama se usaglašavali sa svima što su veličali ovo životonačalno i bogoprijemno telo, spasonosni lek našeg roda kojim se ponosi čitava tvar, na one što su vojevali i skrivenom rukom se suprotstavljali Judejima kada su bogoboračkom rukom i duhom napadali i nasrtali na Samog Gospoda Savaota i Sina ove Prisnodjeve Koji je nevidljivo prisustvovao i odavao pogrebnu počast Majci. Ona je u Njegove ruke predala Svoj bogonosni duh, zbog kojega je i Njeno telo, sjedinjeno s njim (duhom), ubrzo bilo preneto u večnoživo i nebesko obitavalište, kao što je i pravedno i što joj dolikuje od početka pa sve do sada.
7. Od iskona su mnogi zadobili božansku blagonaklonost, slavu i silu, kao što i David kaže: A meni su veoma cenjeni prijatelji Tvoji, Bože, i veoma se ukrepiše počeci njihovi. Izbrojaću ih, i većma od peska umnožiće se (Ps. 138; 17-18). Mnoge kćeri, prema Solomonu, stekoše bogatstvo i mnoge satvoriše silu. Ona ih je pak sve prevazišla i uzvisila se nad svima (Prem. Sol. 31; 29; ova starozavetna knjiga nije uključena u srpski prevod) i to tako, da se to ni iskazati ne može. Ona je jedina postala posrednica između Boga i čitavog ljudskog roda, jer je Boga učinila Sinom Čovečijim, a ljude sinovima Božijim, zemlju onebesila a rod (ljudski) obožila, jedina među ženama koja je po prirodi i istovremeno prevazilazeći prirodu Mati Božija, koja je svojim neizrecivim rađanjem postala Carica svake zemaljske i nadzemaljske tvari. Tako je one niže od nje sobom uzvisila i na zemlji pokazala poslušanje ne toliko zemaljsko koliko nebesko, postavši posvećenjem Božanskog Duha sa nebesa pričasnica prevashodnog dostojanstva i najveće sile, Carica uzvišena nad najuzvišenijima i najblaženija u blaženom rodu.
8. Imajući sada nebesa za dostojno obitavalište kao carski dvorac kakav joj i dolikuje, u njega se danas sa zemlje preselila i stala sa desne strane Svecara, odevena u odeću pozlaćenu i ukrašenu, po rečima koje je o Njoj izrekao Prorok Psalmopojac (v. Ps. 45; 13). Izraz „pozlaćena odežda“ podrazumeva njeno bogoozareno telo, a izraz „ukrašena“ najrazličitije vrline. Ona je sada jedina koja sa bogoproslavljenim telom obitava uz Sina na nebesima. I zaista, ni zemlja, ni grob, ni smrt nisu mogli do kraja da zadrže životonačalno i bogoprijemno telo, obitavalište koje je (Bogu) bilo ugodnije od neba i neba nad nebesima. Ako se duša, u kojoj je obitavala Božija blagodat, oslobodivši se ovdašnjeg uznosi na nebo a što je očigledno iz mnogih dokaza i u šta verujemo, kako onda da i telo, koje ne samo da je primilo u sebe Samog prevečnog i jedinorodnog Sina Božijeg, neiscrpni istočnik blagodati, nego Ga je i rodilo, ne bude sa zemlje vazneto na nebo? Zar će Ona Koja je, budući tek trogodišnjakinja i ne noseći još u sebi Nadnebeskog i ne rodivši Ovaploćenog, obitavala u Svetinji nad svetinjama, Koja je nakon takvih i tolikih darova uistinu postala preuzvišena i nadzemaljska i po telu, postati zemlja izložena propadljivosti? Ko će od onih, koji to razborito ispituju (istražuju), smatrati da bi takvo nešto bilo razumno?
9. Zbog toga se, sasvim prirodno, telo koje je rodilo bogodoličnom slavom saproslavlja sa (od njega) rođenim i, saglasno proročkoj pesmi, nakon trodnevnog Vaskrsenja Hristovog savaskrsava i Kivot svetinje Njegove (Ps. 131; 8: Ustani (vaskrsni), Gospode, u počinak Tvoj, Ti i kovčeg (kivot) svetinje Tvoje). O Njenom vaskrsenju iz mrtvih učenicima je posvedočila plaštanica i pogrebne odežde koje su jedine ostale u grobu i koje su jedine i pronašli oni što su došli da traže (telo Vladičice), slično kao što se ranije dogodilo sa njenim Sinom i Vladikom. Nije, međutim, bilo potrebno da se Ona još zadrži na zemlji, kao što je to bilo potrebno Njenom Sinu i Bogu, i stoga je Ona iz groba odmah vazneta u prenebesku oblast, odakle sve do danas na zemlju isijava najsjajnija i najbožanstvenija blistanja i blagodati, prosvetljujući sa tog mesta vascelu zemlju, zbog čega joj se svi verni klanjaju, dive joj se i proslavljaju je.
10. Kako je Bog poželeo da ustanovi obrazac svega dobrog i da Svoj lik otvoreno pokaže i angelima i ljudima, i Nju je uistinu učinio svesavršenom. Sabravši u Njoj sve, što je razdelio ukrašavajući sve ostale (pojedinačno), sazdao je ukras nastao sveopštinsjedinjenjem svih vidljivih i nevidljivih lepota ili, bolje rečekr, pokazao je u Njoj sveopšte sjedinjenje i najuzvišeniju lepotu svih božanskih, angelskih i ljudskih lepota, preuzvišenu lepotu što ukrašava oba sveta koja je od zemlje potekla a sada se uznela na nebo i Svojim vaznesenjem iz groba se čak i nad njim (nebom) uzvisila, sjedinjujući donji svet sa gornjim i sve prevazilazeći svojim čudesnim delima i, ukoliko je Ona, kao što je rečeno na početku, nečim neznatnim i zaostajala za angelima budući da je okusila smrt, ovim je uveličano prevashodstvo Bogomajke nad svima. Zbog toga se danas pravedno svi sabiraju i saučestvuju u ovom slavlju.
11. Dolikovalo je, dakle, da Ona, što je u sebi nosila Onoga Koji sve ispunjava i Koji je iznad svega, i sama sve prevaziđe, i da Svojim vrlinama i veličinom Svog dostojanstva bude iznad svega. Sve što su od pamtiveka posedovali najplemenitiji i što im je u dovoljnoj meri bilo razdeljeno da bi bili najplemenitiji, sve što su pojedinačno posedovali svi bogougodnici, kako angeli tako i ljudi Ona je, međutim, sama posedovala u sveukupnosti, sama sve usavršila i svim tim neizrecivo preizobivala, pa je trebalo da poseduje i nešto više od svih ostalih, odnosno da posle smrti postane besmrtna i da samo Ona telesno, zajedno sa Sinom i Bogom, obitava na nebu. Od tog vremena Ona otuda izliva najobilniju blagodat na one što je poštuju i daruje sposobnost da ushode ka Njoj Koja je sunce (u originalnom tekstu: δίσκος, što verovatno podrazumeva sunčev disk) tako velikih blagodati. Budući osim toga obdarena najvećom dobrotom, nikada ne prestaje da nam pomaže i da nas izobilno daruje. Oni, dakle, koji pogledaju na takvo središte i istočnik svakog dobra, priznaće da Djeva usavršava u vrlinama one što vrlinski žive kao što to čuvstvenom svetlošću čini sunce onima što žive ispod njega. Ako, međutim, neko prenese svoj duhovni pogled na ono Sunce koje je ljudima na čudesan način zasijalo od ove Djeve, posedujući po prirodi i prevazilazeći prirodu ono, što je Ona umnožila po blagodati, odmah će se pokazati da je ova Djeva nebo, i da je u odnosu na sve božanski oblagodaćene i pod nebom i nad njim zadobila utoliko blistavije nasleđe svakog dobra ukoliko je nebo veće od sunca, a sunce lučezarnije od neba.
12. Koja će reč, Bogomajko Djevo, moći da izobrazi Tvoju bogoblistavu lepotu, jer se ona ne može ograničiti ni mislima ni rečima, budući da prevazilazi i um i reči? To je, međutim, moguće opevati jer si nam to čovekoljubivo dopustila, budući da si obitavalište svih blagodatnih darova i punoća svake lepote i dobrote, oduhotvorena tablica i obraz svake plemenitosti i svake blagosti, kao jedina Koja se udostojila da primi sve blagodatne darove Duha, bolje rečeno, jedina u Čijoj je utrobi čudesno obitavao Onaj u Kojem je riznica svih blagodati i Koja je bila Njegova čudesna skinija. Sada si odavde smrću prešla u besmrtnost i pravedno se sa zemlje preselila na nebo, kako bi u nadnebeskim skinijama zauvek prebivala sa Njim, nadzirući otuda Svoje nasleđe prema svima Ga umilostivljujući nedremanim molitvama koje Mu upućuješ.
13. Ukoliko je među svima koji su se približili Bogu Ona najbliža, utoliko je Bogorodica udostojena i većih počasti nego ostali, pri čemu ne mislim samo na ostale ljude, nego i na sve angelske činove. O najvišim među tim činovima Isaija piše: Serafimi stajahu oko Njega (Is. 6; 2, po Septuaginti, kod Daničića: više Njega), dok David kaže: Predsta Carica s desne strane Tebi (Ps. 45; 9). Uviđate li razliku u položaju? Na osnovu toga možete uvideti i razliku u dostojanstvu, jer se serafimi nalaze oko Boga, dok je u Njegovoj blizini samo Svecarica, Kojoj se i Sam Bog divi i uznosi joj pohvale, a nebeskim silama koje Ga okružuju kao da govori saglasno rečima Pesme nad pesmama: Kako si prekrasna, najbliža moja (st. 6; 2, po Septuaginti), blistavija od svetlosti i cvetnija od božanskih vrtova, preukrašenija nego vasceli vidljivi i nevidljivi svet! Ona nije samo u Njegovoj blizini nego je, sasvim pravedno, i sa Njegove desne strane. Tamo gde je Hristos seo na nebesima, odnosno sa desne strane Veličine, predstala je i Ona, vaznevši se danas sa zemlje na nebo, ne samo stoga što ona više od svega čezne za Njim kao i On za Njom, a što sledi i po prirodnim zakonima, nego i zato što je Ona uistinu presto Njegov, a tamo gde sedi Car, tamo se i presto Njegov nalazi.
14. Ovaj presto je i prorok Isaija video usred onog heruvimskog zbora i nazvao ga „visokim i izdignutim“, ukazujući na prevashodstvo Majke Božije nad nebeskim silama. Zbog toga uvodi i same angele koji zbog Nje proslavljaju Boga i govore: Blagoslovena slava Gospodnja smesta Njegova (Jez. 3; 12). Patrijarh Jakov ga je na tajanstven način sozercavao: Kako je strašno mesto ovo, redio je, ovde je doista kuća Božija, i ovo su vrata nebeska (1. Mojs. 28; 17). David, koji u samome sebi sjedinjuje punoću spasenih u svim vremenima, koristi kao različite strune ili zvuke one što su se (potekavši) iz raznih naroda ovom Prisnodjevom usaglasili u jedinstvenoj veri, pristupa sveskladnoj pesmi u njenu pohvalu i kaže: Spominjaću ime Tvoje u svakom naraštaju i naraštaju, toga radi narodi će Te ispovedati i slaviti narodi do veka i u vek veka (Ps. 44; 18).
15. Vidite li da vascela tvar slavi Majku-Djevu, i to ne samo u drevna vremena nego u vekove, i u vekove vekova? Otuda se može zaključiti da ni Ona neće prestati da u vekove vekova bude dobročiniteljka vascele tvorevine, i to ne govorim samo u odnosu na nas, nego i u odnosu na same bestelesne i nadzemaljske činove, jer i oni, zajedno sa nama, zahvaljujući Njoj postaju pričasnici i dotiču se Božanstva, te nedodirljive prirode. To je jasno pokazao Isaija, videvši da serafim nije neposredno uzeo žar sa žrtvenika, nego ga je prihvatio kleštima kojima se dotakao prorokovih usana i tako ga očistio. Ovo viđenje klešta isto je što i ono veliko viđenje kakvo je imao Mojsej, odnosno viđenje kupine koja je gorela a nije sagorevala. Ko još ne zna da su ta kupina i ona klešta izobražavali Devstvenu Majku Koja je neopalimo začela Božanski oganj, čijem je začeću služio Arhangeo? Prisajedinivši se Njenim posredstvom ljudskom rodu, onaj božanski oganj je poništio greh sveta i očistio nas tim neizrecivim sjedinjenjem. Ona je, dakle, jedina granica između stvorene i nestvorene prirode i niko ne bi pristupio Bogu ukoliko Njenim posredstvom ne bi bio uistinu ozaren božanskim blistanjem kao istinskom svetlošću, jer se kaže: Bog je usred njega, neće se pokolebati (Ps. 45; 6).
16. Ako je uzvraćanje saglasno ljubavi prema Bogu, ako onoga ko ljubi Sina ljube i Sin i Otac Njegov, ako postane obitavalište i Jednog i Drugog i ako Oni, po obećanju Gospodnjem, tajanstveno prebivaju i nalaze se u njemu, ko Ga je onda ljubio više nego Njegova Mati, ne samo stoga što je On njen jedinorodni Sin, nego i stoga što je jedino Ona bezbračno rodila, tako da je ta ljubav bila udvojena, jer nije bilo supružnika sa kojim bi je podelila (ljubav prema Njemu)? Sa druge strane, ko bi više voleo Majku nego Jedinorođeni, od Nje jedine neizrecivo rođen u poslednja vremena, kao što je prevečno rođen od jedinog Oca? Kako da Onaj, Koji je sišao da ispuni Zakon, osim Njenog doličnog položaja, ne preumnoži i počast kakva Joj je po Zakonu pripadala?
17. Kako je posredstvom Nje jedine došao k nama, pojavio se na zemlji i vidljivo živeo među ljudima Onaj, Koji je pre Nje bio nevidljiv za sve, tako ni i u budućem beskonačnom veku nikakvo ishođenje božanskog prosvetljenja, otkrivenje božanskih tajni niti bilo kakav oblik duhovnih darova ni za koga neće biti moguć nezavisno od Nje. Ona pak, Koja je prva primila najpotpuniju punoću Onoga Koji ispunjava vaseljenu, svemu određuje meru, razdeljuje svakome po njegovoj mogućnosti, saglasno i po meri njegove čistote, kao rizničarka i upraviteljka bogatstva Božijeg.
18. Kako je večni zakon na nebesima da manji kroz veće bivaju pričasni Suštom Koji se nalazi izvan svih granica, a kako je nesravnjivo od svih veća Djeva Majka, kroz Nju će postati pričasnici oni što će biti pričasnici Boga. Oni, koji poznaju Boga, prepoznaće je kao mesto Nesmestivog, i oni što budu proslavljali Boga, neposredno će, nakon Njega, proslavljati Nju. Ona je osnova onih što su bili pre Nje, zaštitnica onih što su došli posle Nje, i zastupnica večnih. Ona je osnova proroka, načalo apostola, uporište mučenika, potpora učitelja, slava zemaljskih i radost nebeskih, lepota vascele tvorevine, početak, izvor i koren neizrecivih dobara, vrh i savršenstvo svega svetoga.
19. O, Djevo Božanstvena i sada Nebeska, kako da opišem sve Tvoje osobine? Kako da proslavim Tebe, Riznicu slave? I sam Tvoj pomen osvetio je one što se Tebe opominju, i samom priklonjenošću Tebi um se očišćuje i neposredno se uzdiže ka božanskoj visini, Tvojim posredstvom se prosvetljuje duševno oko, a duh se ozaruje nastanjivanjem Božanskog Duha. Ti si postala Upraviteljka i Sveukupnost blagodatnih darova, ali ne zato da bi ih zadržala za Sebe nego da bi svu vaseljenu ispunila blagodaću, jer se upravitelj neiscrpnih riznica određuje zato da bi ih raspodelio. Iz kog bi razloga inače čuvao bogatstvo koje se ne umanjuje?
20. Obilno podari svim ljudima Svojim i vascelom nasleđu Svom milost i Svoje blagodatne darove, Vladičice, i razdreši okove koji nas vezuju. Vidiš kakvim smo i kolikim nesrećama iscrpljeni, i sopstvenim i tuđim, i spoljašnjim i unutrašnjim. Svojom silom preobrati sve to ka boljem: učini da oni što su unutra (tj. unutar grada) i saplemenici postanu krotki jedni prema drugima i odagnaj one što, slično divljim zverima, napadaju spolja. Daruj nam svoju pomoć i isceljenje srazmerno našim stradanjima, raspodeljujući dušama i telima obilje blagodati dovoljno za sve, i ako ne budemo u stanju da je obuhvatimo, učini nas sposobnima da je primimo i odmeri tako da bismo, Tvojom blagodaću spaseni i ukrepljeni, slavili od Tebe ovaploćenog prevečnog Logosa, sa beznačalnim Njegovim Ocem i Živototvornim Duhom, sada i uvek i u beskonačne vekove. Amin.

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Pingback: Sveti Grigorije Palama: U VREME POSTA I MOLITVE | Vidovdan

  2. Pingback: Sveti Grigorije Palama – O postu – Sveti Grigorije Palama

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *