NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » „GOSPODE, PROSVETI TAMU MOJU“ – SABRANE BESEDE

„GOSPODE, PROSVETI TAMU MOJU“ – SABRANE BESEDE

 

„GOSPODE, PROSVETI TAMU MOJU“
(SABRANE BESEDE)

 
36. Beseda
 
Na čitanje iz evanđelja po Mateju, u 11. nedelju,
a čija je tema parabola u kojoj se kaže:
Carstvo je nebesko slično čoveku caru
koji htede da se proračuna sa slugama svojim (Mt. 18:23).
U njoj se govori i o dugotrpljenju i sastradanju (samilosti)
 
1. Stvarajući čoveka kao samovlasnog (biće sa slobodnom voljom), Bog ga je udostojio i velikog promišljanja da tu samovlasnost (slobodu volje) dobro upotrebi i da ne bude naklonjen zlu nego dobru. On ga je istovremeno stvorio po Svom sopstvenom obrazu i podobiju kako čovek, motreći na blagi Praobraz, ne bi otpao od dobra. Bog bi, kako i dolikuje, prema njemu kao prema Svom obrazu pokazao bogatstvo Svog milosrđa više nego prema bilo kom drugom Svom stvorenju i On bi ga usled toga, putem podražavanja, privukao ka dobru kakvo je srazmerno i odgovara čoveku. Čoveku je, dakle, moguće da kroz ovo podražavanje bude dobar, jer je stvoren po obrazu Tvorca, ali je nemoguće da čovek bude toliko i neizmenljivo dobar kao Bog.
2. Razmislite o mnoštvu i veličini blagodatnih darova koje nam Bog pokazuje i daruje, predstavljajući Samoga Sebe kao uzor dobročinstava. Izostaviću ovoga puta dobročinstva svojstvena našoj prirodi, kakva nam je darovao da bismo im i sami stremili i o kojima David kaže: Čudesno je za me znanje Tvoje za mene, nadjača me, ne mogu prema njemu (Ps. 138; 6). Sada ću, dakle, ukratko govoriti o onome što je izvan nas i oko nas. Naime, sve vidljivo i nevidljivo On je stvorio radi čoveka, ne samo nebo, zemlju, vodu, vazduh i vatru i sve ono što se u njima sadrži, ne samo raznorodne biljne i životinjske vrste koje pojedinačno ne možemo ni da nabrojimo, nego je čak i samo raznoliko i nebrojeno mnoštvo angela stvorio radi čoveka. Neke od njih je postavio da upravljaju svetom i budu starešine narodne, kao što Božiji proroci, od njih naučeni, uče nas, a neke pak kao služitelje onih koji će naslediti večno spasenje, kao što je veliki Pavle, i sam od Boga poučen, otkrio nama (v. Jevr. 1; 14). I zašto se ograničavam samo na ono što je stvorio, kad je On i Samoga Sebe radi nas učinio čovekom. Koja će reč izraziti one reči koje On radi nas izgovori, način života i vrline koje nam je Samim Sobom pokazao, veličinu čuda koja je radi nas On Sam savršio? Međutim, čudo koje prevazilazi sva ostala čuda jeste to što je radi nas i Samoga Sebe predao smrti i vaskrsao, i radi nas se vazneo, budući uvek živ kao Bog na nebesima ili, bolje rečeno – Koji je svugde i nad svim, postojeći pre vekova i u vekove vekova, pa i dalje.
3. Sve što je On za nas učinio proističe iz milosrđa. Šta Ga je drugo pokrenulo prema takvim i tolikim dobročinstvima, ako ne čovekoljublje, ljubav i milosrđe? To milosrđe se, međutim, dvojako projavljuje: pre nego što smo sagrešili pred Njim, On je, po Svojoj milosti, mnogobrojnim dobročinstvima dopunio slabosti naše prirode. I nakon što smo sagrešili pred Njim, On je, po milosti Svojoj, pokazao dugotrpeljivost i ne samo to nego je, usled velikog sažaljenja, te darove uvek činio sve boljim i većim. On ne samo da nam nije vraćao zlo za zlo i odgovarao na zlo dobrim, nego je pokazao i najveće dobro iznad kojega nema ničega, niti išta bolje od njega postoji, budući da je zatim i Samoga Sebe predao za nas, i to je prvo, najveće i krajnje dobro, bolje reći, jedino što je uistinu dobro i nesravnjivo.
4. Ako je, dakle, dobrota milosrđa dvojaka, onda se ona na jedan način pokazuje u davanju krova, utočišta i hrane i u blagovremenoj pomoći onima, kojima je to potrebno. Njen drugi vid se ispoljava u dugotrpljenju, nezlopamćenju i samilosti prema onima što su nas ražalostili. Postavši radi nas čovek i udostojivši nas da bude naš Učitelj, Sin Božiji nas podstiče na prvi vid milosrđa, a on se sastoji u tome da onima kojima je potrebno, dopustimo da učestvuju u našem imetku, jer kaže: Koji ište u tebe, podaj mu (Mt. 5; 42) i: Sabirajte sebi blaga na nebu gde ni moljac ni rđa ne kvari, i gde lopovi ne potkopavaju i ne kradu (Mt. 6; 20). Na drugom mestu kaže: Podajte milostinju od onoga što je unutra i gle, sve će vam biti čisto (Lk. 11; 41).
5. Ne podstičući nas na milosrđe samo tim rečima nego i parabolama, On kao da nam predočava onaj najstrašniji, budući dolazak, i pokazuje se kao Car koji sedi na prestolu slave. One, koji budu milosrdni, postaviće Sebi s desne strane, kao one što su činili dobra dela, a one pak koji ne budu milosrdni postaviće sa leve strane, prekorevajući ih zbog škrtosti i govoreći da su prokleti jer su se i prema Njemu Samom pokazali kao nemilosrdni kada nisu pritekli u pomoć siromasima, i uputiće ih u oganj večni, pripremljen đavolu i angelima njegovim. Naprotiv, javno proslavljajući dobročinitelje i pokazujući da je dobročinstvo, učinjeno siromasima, dobročinstvo učinjeno Njemu Samom, On svedoči da su oni blagosloveni Oca Njegovog i čini ih naslednicima Carstva, pripremljenog za njih od stvaranja sveta. To, dakle, govori Gospod u Evanđeljima, savetujući nas i pobuđujući na ono prvo milosrđe, odnosno na davanje milostinje siromasima.
6. A šta se kaže o drugom vidu ispoljavanja milosrđa, koji se izražava u nezlopamćenju i samilosti prema onima što su nas uvredili? Nikome ne uzvraćajte zlo za zlo… i pobeđujte zlo dobrim (Rim. 11; 17; 21), ne sudite i neće vam se suditi (Mt. 7; 1. i Lk. 6; 37) i: Ako oprostite ljudima sagrešenja njihova, oprostiće i vama Otac vaš nebeski. Ako li ne oprostite ljudima sagrešenja njihova, ni Otac vaš neće oprostiti vama sagrešenja vaša (Mt. 6; 14-15). I kao što se u pogledu onog prvog vida milosrđa koristio poučnim rečima i ubeđivao samim delima, predstavljajući Sebe kao Pastira i Cara, tako i u slučaju nezlopamćenja i milosrđa prema grešnima On ne samo da je izrekao reči koje smo prethodno naveli, nego im je priložio i namenio i parabolu koja vam je danas pročitana iz Evanđelja: Carstvo je Božije, kaže, slično čoveku caru koji htede da se proračuna sa slugama svojim. I kad se poče računati, dovedoše mu jednoga dužnika od deset hiljada talanata (Mt. 18; 23-24).
7. On na ovom mestu „čovekom carem“ naziva Svog Oca, kao što u rečima o svršetku sveta govori o Samome Sebi. Kada pak kaže da je Carstvo „slično čoveku“, to je stoga što govori u vidu parabole. On Sam (naš Gospod Isus Hristos) nije postao sličan čoveku samo u paraboli, nego je i uistinu postao čovek kakvi smo i mi. Jedinstven je, uistinu, presto i jedno je Carstvo Oca i Sina, ali budući da ovim rečima govori o dobročinstvu prema bližnjem, kaže „gladan bejah“, „žedan bejah“, naziva siromahe braćom spominjući, osim toga, i ostalo što je bilo svojstveno Njegovom ovaploćenju. Zbog toga kasnije i kaže za Samoga Sebe da na prestolu sedi kao Car (v. Mt. 25; 32-46), budući da u paraboli spominje „jariće“ i „ovce“ i govori o Samome Sebi kao o Caru i Pastiru. Ovde, međutim, spominjući sluge, razračunavanje i novac svojstvene carskoj riznici, govori da je Otac seo kao Car, tražeći obračun i zahtevajući dug.
8. Zbog čega On tamo kaže: „Tada će sesti“, „sabraće se“ i „razlučiće“ i „tada će reći Car“ (Mt. 25; 32-46), ukoliko se sve to ne odnosi na buduće vreme, dok ovde kaže „sličan je“, „htede da se proračuna“ i „dovedoše mu jednoga dužnika“ i, uopšte, zašto sve reči na ovom mestu označavaju prošlo vreme? Zato što se sve što je tamo rečeno (u prvom slučaju) odnosi na budući vek, dok se većina izrečenog u paraboli koja nam je danas izložena uglavnom izvršava ovde. Kada je, kaže se, bio priveden dužnik koji je dugovao deset hiljada talanata, nije imao čime da plati, zbog čega zapovedi gospodar njegov da prodadu njega i ženu njegovu i decu i sve što imaše, i da se naplati (st. 25). Kada pak ovaj klanjajući se pade pred njega i zatraži da bude strpljiv, uveravajući ga da će vratiti, Gospodar ga je, smilovavši se, otpustio i oprostio mu dug. Ništa od ovoga ne pripada budućem veku: niti odlaganje, niti dužnikovo obećanje, niti razrešenje, niti pak opraštanje duga od strane Onoga koji sve daje i koji će tada zahtevati obračun za sve.
9. Ni to što je doveden dužnik koji je dugovao deset hiljada talanata kada je car započeo da se proračunava, ne pripada budućem veku, jer je tamo kraj svemu što ovde ima svoj početak. Nastavak parabole takođe se odnosi na sadašnji vek jer, kaže se „kad izađe sluga taj nađe jednoga od svojih drugara koji mu beše dužan sto dinara, i uhvati ga i stade daviti govoreći: Daj mi što si dužan (st. 28). On se, međutim, nimalo nije smilovao na onoga što je pao pred njegove noge, preklinjao i obećavao, nego ga je odveo i bacio u tamnicu dok mu ne vrati ceo dug. Kakav ishod, kada je za njega nastupilo vreme! Zar i on sam nije tada imao dug prema drugarima! Kakav zahtev, kakva odluka! Pade drugar pred noge njegove i moljaše ga govoreći: Pričekaj me, i sve ću ti vratiti. A on ne htede, nego ga odvede i baci u tamnicu dok ne vrati dug (st. 29-30). U budućem veku neće, međutim, biti moguće da trpimo nasilje jednih nad drugima, niti ćemo jedni pred drugima padati na kolena i moliti, jer će tada biti samo Jedan, pred Kojim će se saviti svako koleno i na nebu i na zemlji, i pod zemljom. Usled takve njegove nemilosrdnosti prema drugu, ostali prijatelji se, kaže, veoma ožalostiše i objasniše Gospodaru šta se dogodilo. On pak, razgnevivši se i razobličivši nemilosrdnog slugu, predade ga mučiteljima dok ne vrati čitav dug.
10. Kao što možemo da vidimo, ovo poslednje se zbiva još u sadašnjem veku, mada se u većoj meri odnosi na budući, jer će i tamo postojati javno razobličavanje, nemilosrdna presuda i beskrajno mučenje, „dok“, kaže, „ne vrati sve što mu je dugovao“. To, međutim, ne može da se dogodi, jer mi Bogu ne možemo ravnomerno uzvratiti za sve što smo Mu dužni. Prema tome, reči „sve što mu je dugovao“ predstavljaju večno mučenje. Na koji se način, međutim, sve što je rečeno u paraboli ispunjava i ovde, kao na primer carev presto, razobličenje dužnika a posle razobličenja zahtevanje presude, molba nakon presude, druga presuda, kao i sve ostalo? Ovaj Božiji hram stoji kao neko drugo nebo među osveštanim zavesama, kao u nadnebesnim skinijama, i u njemu je presto Gospodnji na kojem sedi Car vaseljene, nevidljivo se proračunavajući sa slugama Svojim, tj. sa svima nama koji ovde stojimo i molimo se.
11. Postoje mnogi, a jedan od njih sam i ja, koji su razobličeni onim božanskim rečima što se ovde javno pevaju i čitaju, ne koristeći po volji Božijoj te reči kojih ima bezbroj, odnosno veoma mnogo, a svaka od njih je talant jer ima težinu[1] i sa sobom nosi veliku osudu. Tako ih je i Kain, za kojega se misli da je počinio samo jedan greh, odnosno bratoubistvo, u sebi nosio sedam, odnosno mnoštvo, i svi su oni bili kažnjeni, kao što je i zapisano. Mi ne bivamo razobličeni samo zbog svojih dugova, jer nas božanstvene reči isto tako poučavaju i o kazna-ma predviđenim za krivce. Poučivši se dok boravimo u hramu, mi se kajemo, padamo na kolena, molimo i obećavamo da ćemo ubuduće bogougodno živeti, a zatim dobijamo oproštaj ostajući ovde do kraja i toplo se moleći, jer se kaže: Vratite se k Meni i Ja ću se vratiti k vama i Neću više spominjati grehe njihove i bezakonja njihova (Zah. 1; 3, Jevr. 8;1 2. i 10; 17).
12. Nakon toga izlazimo iz hrama i susrećemo one što su nas uvredili ali ostajemo surovi, nemilosrdni i neumoljivi prema njima čak i ako više puta padaju na kolena i mole, iako njihova sagrešenja prema nama ne vrede ni dinara u poređenju sa talantom naših (sagrešenja) prema Bogu, bolje rečeno, sa mnoštvom talanata naših sagrešenja prema Njemu. Zbog toga se Bog, Koji nas sažaljeva kada se kajemo i oprašta nam toliki dug, pravedno gnevi na nas videvši našu nemilosrdnost i nepopustljivost prema saplemenicima i predaje nas nepodnošljivim patnjama, kako sadašnjim iskušenjima tako i budućim beskonačnim mukama, prema današnjoj reči Same Istine: Tako će i Otac Moj nebeski učiniti vama ako ne oprostite svaki bratu svojemu od srca svojih sagrešenja njihova (Mt. 18; 35). Još je strašnije to što će istinske sluge Božije, odnosno sveti angeli i sveti ljudi kojima se ovde molimo nadajući se da će biti naši zastupnici i posrednici pred Bogom, razgneviti Boga protiv nas, ukoliko ovde ne pokažemo samilost prema onima što su pred nama sagrešili. Kao što smo iz prethodnog naučili, oni sa velikom žalošću obaveštavaju Gospoda o surovosti i nepopustljivosti naše naravi. Ispravno smo, dakle, na početku rekli da Gospod u ovoj paraboli govori o Svom Ocu kao o Caru i Sudiji budući da nije rekao: „Nemilosrdnoga ću Ja predati mučenju, nego Otac moj nebeski.
13. Strahujmo dakle, braćo, da sveti tada ne uznegoduju protiv nas. Zadrhtimo pred božanskom presudom, poštujmo Božiju dugotrpeljivost prema nama koja joj prethodi, razmišljajmo o veličini našeg duga pred Bogom, a osobito (o veličini tog duga) u poređenju sa onim što drugi duguju nama. Koliko puta, upitao je Petar Gospoda, ako mi sagreši brat moj da mu oprostim? Do sedam li puta, a od Njega začuo ovakav odgovor: Ne sedam, nego sedamdeset puta sedam (Mt. 18; 21-22), iako je gotovo nemoguće da brat toliko puta sagreši prema nama. Međutim, sagrešenja svakoga od nas u odnosu na Boga prevazilaze čak i taj broj. Ako samo razmotriš veličinu, ako samo zamisliš prema kome je počinjen taj greh, otkrićeš da je on neuporediv u poređenju sa svim onim (sagrešenjima učinjenim prema nama), čak i ako bi se to dogodilo i u sedamdeset puta sedam prilika.
14. Budući da Bogu duguješ takve i tolike talante i tražiš da prema tebi bude dugotrpeljiv i da od Njega dobiješ potpuni oproštaj dugova, zar se nećeš rado odazvati kada tvoj dužnik i drugar zatraži od tebe da budeš strpljiv u pogledu nekolicine njegovih srebrnjaka (jer to označavaju oni dinari)? Od tebe će se, dakle, tada pravedno tražiti čitav dug. Zar onda neće biti pravedno i da svega budeš lišen, da budeš osuđen zbog nerazumnosti? Stoga jedan od proroka i kaže: Kako si činio tako će ti biti, plata će ti se vratiti na glavu tvoju (Avd. 15). Nećemo, brate, očekivati ni razobličenje, ni gnev, ni presudu, nego ćemo se, kako kaže apostol, obući u milosrđe (Kol. 3; 12) i pokazati sažaljenje u mislima, rečima i delima. Bićemo, kako on uči, jedan prema drugom blagi i milostivi praštajući jedan drugome kao što je i Bog u Hristu oprostio nama (Ef. 4; 32), jer će tako i sama blagodat Hristova postojano prebivati među nama. Štaviše, ona će nam biti zalog budućih neizrecivih obećanja.
15. Za nas će, ako to poželimo, uzročnik takvih dobara biti naš klevetnik. Ja ga vidim kao lađu[2] natovarenu nebrojenim blagom pomoću koje lako možemo vratiti svoj dug od 10.000 talanata i dobiti zalog bogatstava budućih dobara. U odnosu na dušu, ja ga (klevetnika) zamišljam kao onu lađu koju smo nedavno videli telesnim očima u odnosu na ovaj grad. Napali su varvari, izvršili opsadu i sprečili snabdevanje sa kopna kako bi nas doveli u krajnju opasnost zbog nedostatka hrane a onda i zauzeli grad. Pojavila se, međutim, i pristala uz našu obalu trgovačka lađa sa 1000 medimni (mera za žito, prim. prev) pšenice i poništila štetu koju su nam naneli varvari, dajući nam izobilno neophodne namirnice i nastavljajući da nas i dalje snabdeva hranom potrebnom za život.
16. Tako i duhovni i svirepiji od svih varvara neprijatelj nevidljivo napada čitav hrišćanski rod, uskraćuje duši svako sredstvo spasenja, izlaže je gladovanju za vrlinama i, budući da ne čini ništa dobro baca je u očajanje, da bi tako ovladao njome i pogubio je. Gospod, Koji se pojavio po promislu Onoga što hoće da se svi grešnici spasu i što želi da oni, što su pred nama sagrešili, zadobiju naše milosrđe i da ono, kada se nađe u nama, učini nedelatnim svako đavolsko zlo upravljeno protiv nas, čini Božanstvo milosrdnim prema nama, daje nam obilje pobuda za samilost i spasenje i unapred nas zaručuje sa večnim životom.
17. Neka taj život svi mi zadobijemo blagodaću i čovekoljubljem Gospoda našeg Isusa Hrista, Kojem dolikuje svaka slava, moć, čast i poklonjenje, sa bespočetnim Njegovim Ocem i Svesvetim i blagim i živototvornim Duhom, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Reč „talant“ upotrebljava se u dva značenja, odnosno kao mera za težinu i kao novčana jedinica (prim. izd.).
  2. U originalnom tekstu: μυριοφόρος, velika tovarna lađa, prim. prev.
Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Pingback: Sveti Grigorije Palama: U VREME POSTA I MOLITVE | Vidovdan

  2. Pingback: Sveti Grigorije Palama – O postu – Sveti Grigorije Palama

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *