NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » „GOSPODE, PROSVETI TAMU MOJU“ – SABRANE BESEDE

„GOSPODE, PROSVETI TAMU MOJU“ – SABRANE BESEDE

 

„GOSPODE, PROSVETI TAMU MOJU“
(SABRANE BESEDE)

 
32. Beseda
 
Na čitanje iz Evanđelja po Mateju u devetu nedelju,
u kojoj se govori i o iskušenjima
 
1. Svaku radost imajte, braćo moja, kada padnete u različita iskušenja, rekao je Jakov, brat Gospodnji (v. Jak. 1; 2). On nije jednostavno rekao „radujte se“, nego svaku radost imajte. On nas ne savetuje da budemo neosetljivi prema bolnim stvarima, nego nam savetuje da ih nadvladamo bogougodnim pomislima. Rekao je: svaku radost, tj. radost savršenu, veliku i neprekidnu, posebno u raznim iskušenjima. Zašto? Zato što kroz trpljenje u iskušenjima postajemo krepkiji i opitniji pred licem Božijim. I ne samo to, nego i bivamo poznati kao opitni. I zaista, tako se i u Premudrosti Solomonovoj govori o svetima: Bog ih isproba i nađe ih dostojne Sebe Samoga (Prem. Sol. 3; 5). Zar takva iskušenja nisu dostojna svake radosti? Tako je i Bog govorio Jovu, oslobodivši ga patnje kroz iskušenja, kazavši: Misliš li da sam zbog nečeg drugog tako postupio, osim da te pokažem kao pravednog (Jov 40; 8. – ovaj stih postoji samo u Septuaginti, prim. prev.). Šta je time želeo da mu kaže? Tako sam postupio s tobom, jer sam isprobavao (iskušavao) tvoju veru u Mene onda, kad si bio zdrav, slavan i bogat, i ti si se pokazao kao pravedan; sve si to koristio saglasno s Mojom voljom kada ti je ona to podarila i kada sam Ja to poželeo, raspodeljujući i upravljajući time. Postupio sam s tobom tako kad si bio bolestan, lišen slave i siromašan, i ti si se pokazao kao pravedan, govoreći: Dobro smo primali uz ruke Gospodnje, pa zar zla nećemo pretrpeti (Jov 2; 10)?
2. Odakle onda potiče trpljenje u iskušenjima? Od istinske vere u Boga. Iskušenja predstavljaju probu za veru. Zbog toga i Jakov, brat Gospodnji, koji nas savetuje da se radujemo kada dospemo u iskušenja, dodaje: Kušanje vaše vere gradi trpljenje, kaže, a trpljenje neka usavršuje delo (Jak. 1; 3-4). Kada na tebe naiđu iskušenja, neka tvoja vrlinska dela ne budu oštećena (dosl. osakaćena) i neka ne oslabe usled iskušenja, nego neka se tvom trpljenju prisajedini i savršena vrlina. Čovek se ne usavršava samo kroz ono što je nezavisno od njegove volje, nego je potrebno da sa tim bude povezano i ono što od njegove volje zavisi, kao što je razboritost, pravednost, ljubav prema Bogu i bližnjima i projave te ljubavi, jer i to koristi našem savršenstvu. Zbog toga nam božanstveni apostol u svojoj poslanici piše i sledeće: Trpljenje neka usavršava delo, da budete savršeni i potpuni bez ikakvog nedostatka (st. 4), otvoreno govoreći: ako želite da svoju veru u Boga pokažete kao savršenu, nije dovoljno da samo plemenito podnosite nedaće koje vam dolaze spolja, nego je nužno da i sami od sebe tvorite ono što je bogougodno, čak i ako je to naporno. Kada delanje i stradanje radi dobra idu jedno uz drugo, oni čoveka usavršavaju u Bogu.
3. Zašto apostol nije rekao: „Radujte se kada tvorite vrlinu“, nego kaže: Radujte se kada na vas naiđu iskušenja? Zato što tvorenje vrlina zavisi od nas i u našoj je vlasti. Međutim, od nas ne zavisi hoćemo li dospeti u iskušenje. Kako bez njih (iskušenja) ne može da bude ni savršenstva, ni projavljivanja vere u Boga, čovek, kada stremi ka savršenstvu, pada u iskušenja i treba da im se raduje, kao da je našao ono posredstvom čega će dostići savršenstvo. Iskušenja su korisna savršenima u veri da bi projavili svoje savršenstvo. Međutim, ono što još više čudi, jeste to što iskušenja, kada napadnu nesavršene, i njih čine savršenima, a što se pokazalo i kroz evanđelske reči koje su danas pročitane.
4. Mi ćemo ih vašoj ljubavi izložiti od samog početka. U vreme ono prinudi Isus učenike Svoje da uđu u lađu i idu pre Njega na onu stranu dok On otpusti narod. I otpustivši narod pope se na goru da se nasamo pomoli (Mt. 14; 22-23). O kakvom smo to „onom vremenu“ govorili? O onom kada je sa pet hlebova i dve ribe On tako obilno nahranio pet hiljada ljudi sa ženama i decom, da je i dvanaest korpi bilo napunjeno preostalim jelom, a o čemu smo prošle nedelje slušali u crkvi.
5. Možda će se neko naći u nedoumici: zašto je Gospod primorao učenike da uđu u lađu? Moglo bi se reći da je On i spoljašnje okolnosti ustrojavao, hitajući ka onim delima radi čijeg je tvorenja i došao na zemlju. Ja bih bio u nedoumici da On učenike nije primorao da uđu u lađu. Želeći da kroz dela svima Sebe predstavi kao primer svega prekrasnog, On je pokazao kako bi trebalo opštiti sa narodom pa da on od toga ima i duševnu i telesnu korist i preostalo Mu je još da pokaže kako bi trebalo opštiti sa Bogom, uznoseći ka Njemu svoj um, oslobođen od svega zemnog (dosl. donjeg, prizemnog). To u velikoj meri podstiču usamljeništvo, pustinja i tišina koja u njoj vlada. Kako je došlo vreme da i to pokaže, tj. da je dobra pustinja, tišina, molitva i usamljeništvo, trebalo je da se popne na goru i da se tamo u po-moli u samoći. Učenici su žudeli da svagda budu s Njim i teško su se razdvajali od Njega. Kako bi onda mogao sam da se popne na goru, da ih najpre nije prinudio da uđu u lađu i da pređu na drugu stranu?
6. Iz ovoga se može jasno videti i nešto drugo. Kao što je iscelio, poučio i na čudesan način nahranio mnoštvo ljudi, pa ih otpustio i popeo se na goru, a onda primorao Svoje učenike da se prepuste moru i talasima, tako je i kroz Svoje ovaploćenje iscelio našu prirodu, poučio nas i nahranio Samim Sobom, telesno nas napustio i vazneo se na nebo, a onda poslao Svoje učenike u ceo svet, a to je isto kao da kažemo da ih je poslao u more naroda, gorko-slano usled mnoštva iskušenja, sa Evanđeljem kao sa lađom i sa evanđelskom Crkvom, sa kojom su zajedno bili predati iskušenjima. On ih nije samo poslao, nego ih je i prinudio. Ako je nekome poznato ono što pripoveda Jovan, Hristov ljubljeni Bogoslov, ako neko zna zašto se dogodila nesreća vezana za Stefana i progon koji je za njom usledio, onda razume šta hoću da kažem: učenici nisu želeli da odu iz Jerusalima, ali su se, primorani progonom, rasejali po svetu i na taj način izvršili svoje apostolsko delo.
7. Oni nisu bili primorani samo da plove po žitejskom moru, gde postoji svaka nevolja i svaki vid iskušenja, nego su morali da pređu i na drugu obalu, tj. da pobede i da nadvladaju iskušenja. Međutim, oni bez Isusa ne bi bili u stanju da to učine, pošto lađa beše već nasred mora, pripoveda evanđelista, ugrožena od valova, jer bejaše protivan vetar (st. 24). Neživi (dosl. bezdušni) vetar nije im se tada ništa više protivio nego kasnije Dometijan, Trajan i Neron. Bolje bi bilo da kažemo da su ti i njima slični ljudi bili divlji i strašni talasi koji su ustali na Crkvu a koje je podizao i podsticao protivan vetar, tj. lukavi duh, svagdašnji neprijatelj Crkve Hristove. A u četvrtu stražu noći otide k njima Isus hodeći po moru, kaže evanđelista. Bilo je to posle devetog časa noći, jer je za noćne straže uobičajeno da vreme noći podele na četiri dela, saglasno svojim smenama, tako da je početkom desetog časa noći počinjala i četvrta straža.
8. On je dopustio da budu izloženi buri da bi se naučili trpljenju i postali sposobni da podnesu teškoće. Međutim, kad im se posle toga javio, dopustio je da Ga smatraju za priviđenje i to-liko su se uplašili da su od straha povikali, iako je On došao da ih spase. Možeš da vidiš da je On na isti način postupio i sa onim drevnim narodom (tj. sa Izrailjem). Kada je trebalo da se is-pred njih na čudesan način razdvoji more i da im otvori put spasenja, oni su se našli u krajnjoj opasnosti, pritešnjeni neminovnom propašću i budući okruženi neprijateljima. Sada, u vreme Njegovog prisustva, kada ih oslobađa od demona koji su njima ovladali, oslobađanju prethodi velika pometnja. Na taj način, Njegova dobročinstva nisu bila samo prekrasna, nego su i dugo ostajala u sećanju onih kojima su učinjena. On se javlja njima koji su, nesumnjivo, u onoj buri prizivali Boga svake tvari, pokazujući da On jeste Bog nad svim i da pruža ruku pomoći onima što Ga prizivaju. On korača po talasima razbesnelog mora i jasno pokazuje da je upravo Onaj o Kojem proroštvo kaže da će hodati po moru kao po kopnu, o Kojem i David proročki govori: U moru su putevi Tvoji i staze Tvoje u vodama mnogim (Ps. 76; 20) i: Ti vladaš nad silom mora i buru talasa njihovih Ti ukroćuješ (Ps. 88; 10), a što je On kasnije i učinio. Kada je video da su oni toliko uplašeni da Ga nisu ni prepoznali – osim toga, bila je i noć – bez oklevanja je počeo da razgovara sa njima da bi Ga prepoznali na osnovu samog Njegovog glasa, rekavši: Ja sam, ne bojte se. Ja sam Bog i svagdapo-stojeći, i Čovek koji je u poslednja vremena vas radi postao Onaj Kojeg sada vidite i čujete i Kojem je sve moguće. Zbog toga u telu hodam po talasima, i imam moć da to dam i drugima. I zaista, kada Mu je Petar rekao: Gospode, ako si Ti, reci mi da dođem Tebi po vodi (st. 28), On je zapovedio i tako se i dogodilo.
9. Međutim, vratimo naše slovo ka poređenju koje smo već pomenuli kada smo, objašnjavajući, rekli da se onda kad su apostoli poslati u žitejsko more naroda, Gospod vazneo na nebesku visinu kao na neku goru, gde svagda za nas uznosi molitve, zbog nas postavši Prvosveštenik i ušavši u unutrašnje svetilište, iza zavese, radi umilostivljenja za grehe naroda, kako o tome govori apostol (v. Jevr. 2; 17). Budući, dakle, poslati da pređu more, tj. da pobede i nadvladaju kušače, učenici ih nisu do kraja pobedili, jer je protivnik neumoran a narodi se mahnito bune protiv Crkve Hristove. U četvrtu stražu noći, tj. posle prirodnog zakona, posle pisanog zakona i posle Prvog dolaska Gospodnjeg i zakona blagodati koji je kroz njega dat, neminovno će doći i vreme Drugog dolaska Hristovog koji je prekrasno upoređen sa četvrtom stražom noći. Tada dolazi Gospod, gazeći, poništavajući i potčinjavajući svako poglavarstvo, vlast i silu, jer Njemu dolikuje da u potpunosti poništi i pogazi talase koji se mahnito podižu na Crkvu Njegovu.
10. Sećate li se da talasima koje pokreće i podstiče protivan vetar slovo tajanstveno izobražava kneževe ovoga sveta? Propustićemo delimično razmatranje onoga što se događalo u međuvremenu. Kada su u lađu ušli Isus i Petar, koji je izašao iz lađe i pošao ka Njemu, vetar se umirio, a oni su, prešavši, stigli na kopno. Tako će Gospod i svi sveti koji su se preselili od nas a koje je predizobrazio Petar, u vreme Drugog dolaska Hristovog biti sa nama; On će konačno uništiti duhovni protivni vetar i mi ćemo, prešavši ustalasano žitejsko more, stići u zemlju krotkih odakle je proteran svaki bol, žalost i uzdah. A oni u lađi pristupšie i pokloniše Mu se Govoreći: Vaistinu si ti Sin Božiji, jer će se i tada (u vreme Drugog dolaska) u ime Isusovo pokloniti svako koleno što je na nebesima i na zemlji i pod zemljom, i svaki jezik priznaće da je Isus Hristos Gospod na slavu Boga Oca (Filiplj. 2; 10-11).
11. Ostavimo sada ovo alegorijsko poređenje i setimo se početka našeg slova, odnosno, setimo se da iskušenja nisu korisna samo savršenima kao što su Jov, Petar, Pavle i njima slični, nego da ona usavršavaju i nesavršene. U to vreme, nisu samo Petar i ostali učenici, koji su tada i sami bili nesavršeni, zadobili korist za svoju veru od bure što ih je zadesila, nego su je zadobili i svi ostali u lađi, tako da su ustali i prišli da se poklone Isusu i da Mu kažu: Vaistinu si Ti Sin Božiji. Uistinu prekrasno govori apostol čije smo reči pomenuli na početku: Blažen je čovek koji pretrpi iskušenje, jer kad bude oproban primiće venac života (Jak. 1; 12).
12. Ne želim, braćo, da vam ostane nepoznato da se iskušenja javljaju u dvojakom vidu i zbog toga ću sada govoriti o tome. Iskušenja dolaze ljudima i kroz radost i kroz žalost, i kroz zdravlje i kroz bolest, i kroz slavu i kroz sramotu, i kroz bogatstvo i kroz siromaštvo. Među njima su daleko teža ona koja dolaze kroz nasladu i zdravlje, kroz slavu i bogatstvo, i to je uistinu tako. Ja, međutim, ne želim da vam govorim o tom dvojakom vidu iskušenja. Šta bih, onda, želeo da sada saznate? Pažljivo slušajte i doznaćete. Ovaj veliki Jakov, koji se po telu naziva bratom Gospodnjim usled veridbe Djeve Bogorodice sa Josifom koja se dogodilo prema božanstvenom domostroju, kaže: Svaku radost imajte, braćo moja, kada padnete u različna iskušenja… Blažen je čovek koji pretrpi iskušenje, jer kad bude oproban, primiće venac života. Zatim je, kao da mu je neko rekao ovo: „postoje i oni koji hule kada padnu u iskušenje, dok drugi potpuno padaju u očajanje; neki na sebe stavljaju omču ukoliko iskušenja dolaze od prirođenih ili telesnih uzroka, od strasti i želja; događa se da neki padnu i u (greh) ubistva, a da se neki predaju razuzdanosti; zar su i takva iskušenja od Boga, zar i ona donose vence“, dodao: Nijedan kad je kušan da ne govori: Bog me kuša, jer Bog je neprijemčiv za kušanje zlom i ne kuša nikoga (st. 13). Pod „iskušenjima“ se ovde jasno podrazumevaju zlo i greh i pad u njega (greh), zbog čega Hristos nije podlegao iskušenjima, iako je bio iskušavan: Pošto je i Sam stradao budući kušan, zato može pomoći onima koji bivaju kušani (Jevr. 2; 18). Nakon što se krstio na Jordanu, On se, kako pripoveda Evanđelje (Mt. 4; 1), popeo na goru da bi bio iskušavan.
13. Iskušenjima se nazivaju i nedaće koje ljudima dolaze spolja u vidu telesnih stradanja, kao i sami demonski napadi (nasrtaji), iako su u Njegovom slučaju bili bezuspešni. Iskušenjima se nazivaju i gresi kojima biva iskušavan svaki od nas, kao što kaže i sam Jakov: Svakoga iskušava sopstvena želja, koja ga mami i vara. Tada želja, zatrudnevši, rađa greh, a greh učinjen rađa smrt (st. 14-15). Kakvu smrt? Večnu, koja usled greha dovodi do razlučenja duše od Boga i za kojom, počev od Adama pa do svršetka sveta, sledi i telesna smrt. Tada, u budućem veku, za one koji se nisu ovde pokajali uslediće neizrecive i beskonačne muke duše i tela, pravedno osuđenih od Onoga Koji ima moć da i dušu i telo pogubi u paklenom ognju.
14. Bežimo, braćo, koliko god možemo od takvih iskušenja, jer je bežanje od njih u našoj moći. Kada vidimo da smo pali u takvo iskušenje, jadikujmo zbog toga. Ako zbog njega budemo žalili kako dolikuje, prinećemo istinsko pokajanje koje neminovno vodi ka spasenju. Ja sam ovde zbog toga da bih vas izbavio od takve vrste iskušenja koja ne donose štetu i gubitak u onom što je privremeno, nego u onom što je večno. Naš Gospod Isus Hristos, Čijom smo blagodaću mi služitelji, jeste Arhijerej budućih, a ne privremenih dobara i Svojom Krvlju je uistinu ušao u Svetinju nad svetinjama, zadobivši za vas ne privremeno, nego večno iskupljenje. Ovo večno izbavljenje je i naš cilj, i trebalo bi da mi poverite vaša duševna a ne telesna iskušenja, jer ni naše oružje nije telesno nego, prema apostolskim rečima, sila od Boga za uništenje utvrđenja, ali ne veštastvenih, nego onih koja je protiv nas podigao duhovni neprijatelj (v. 2. Kor. 10; 4).
15. Vi, međutim, kako mi se čini, ne razumete i ne tražite ovo oslobođenje od duševnih iskušenja, jer jadikujete zbog onih (iskušenja) zbog kojih bi trebalo da se radujete i koja će, ako to poželimo, biti uzročnici večnog oslobođenja. Vi od mene u velikoj meri tražite da vas oslobodim veštastvenih iskušenja i ja sam ovamo došao da bih sastradavao sa vama, iako ovom oslobađanju od vidljivih nedaća pridajem manji značaj. Međutim, ukoliko više budemo žalili zbog svojih sagrešenja nego zbog nedaća koje nas snalaze, ne samo da ćemo zadobiti spasenje duše i večno izbavljenje, nego ćemo se osloboditi i od privremenih iskušenja. Zašto je naš život postao mučan i tegoban, ispunjen borbama i nesrećama? Zar nije zbog toga što smo, prestupanjem zapovesti, same sebe bacili u zabranjeno iskušenje, odnosno u greh? Ako se sada putem pokajanja očistimo od svakog greha, i ovde će nam biti potrebna lakša iskušenja, i u svoje vreme ćemo stupiti u život bez žalosti i iskušenja.
16. Obrativši se ovoj spasonosnoj misli, žalićemo i brinuti ne zbog telesnih nedaća i gubitaka, nego zbog duševne štete koja je uistinu iskušenje i dostojna je žaljenja, da bismo Bogu govorili onako, kako nas je On Sam naučio: „Ne uvedi nas u iskušenje“, iskušenje koje je zabranjeno i za koje smo odgovorni, „nego nas izbavi od lukavoga“, jer je Tvoje carstvo i sila i slava u vekove vekova. Amin.

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Pingback: Sveti Grigorije Palama: U VREME POSTA I MOLITVE | Vidovdan

  2. Pingback: Sveti Grigorije Palama – O postu – Sveti Grigorije Palama

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *