NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » „GOSPODE, PROSVETI TAMU MOJU“ – SABRANE BESEDE

„GOSPODE, PROSVETI TAMU MOJU“ – SABRANE BESEDE

 

„GOSPODE, PROSVETI TAMU MOJU“
(SABRANE BESEDE)

 
30. Beseda
 
U kojoj se govori o slepcima koji su progledali u kući,
o čemu govori evanđelist Matej;
u njoj se kazuje i o tome da je bez pokajanja nemoguće imati istinsku veru
 
1. Živeći na zemlji u telu koje je nas radi od nas primio, naš Gospod Isus Hristos iscelio je mnoge koji su bili slepi, kako po telu tako i po duši. Ako neko uzme u obzir i duhovno progledavanje koje se ogleda u prelasku iz neverovanja u veru, i iz nepoznanja u poznanje Božije, onda je nemoguće brojem izraziti tu količinu slepih koji su blagodareći ovaploćenju Gospodnjem progledali, jer je njihov broj poznat samo Onome Kojem je poznat i broj vlasi na našoj glavi. Ako pak istražujemo progledavanje telesnih očiju, naći ćemo da su u jednom slučaju mnogi bili isceljeni samo rečju Hristovom, a drugi jednim Njegovim dodirom, jedni samim približavanjem Hristu i padanjem pred Njega, dok su drugi primili isceljenje od Hrista kroz pomazivanje pljuvačkom ili blatom. Kada je Hristos došao na Galilejsko more, kako pripoveda Matej, pristupilo mu je mnoštvo naroda, među kojima je bilo hromih, slepih, nemih, bogalja i mnogih drugih, koje su položili pred noge Njegove i koje je On iscelio, te mu se narod divio i proslavljao ga je videći neme kako govore, hrome kako hodaju, bogalje kako su ozdravili i slepe kako gledaju (Mt. 15; 29-31).
2. Kada je, kao što je prorečeno, sedeći na magaretu čudesno ušao u Jerusalim, i kada su Ga deca proslavila kao Boga, On je, kako opet kaže Matej, iscelio sve hrome i slepe koji su mu pristupili (Mt. 21,14). Kada je došao u Vitsaidu doveli su Mu slepoga, moleći, kako kaže Marko, da ga se dotakne. Gospod ga je izveo van naselja, pljunuo mu na oči i, položivši ruku na njega učinio da ovaj nejasno (tj. delimično) progleda, a zatim mu je, položivši opet ruke na njega, darovao da jasno (tj. potpuno) progleda (v. Mk. 8; 22-25). Kada se, kako pripoveda Luka, približio Jerihonu, jednom rečju je iscelio slepoga koji je sedeo kraj puta i tražio milostinju, ovako odgovorivši na njegovu molbu da ga isceli: Progledaj (Lk. 18; 35). Kada je pak izlazio iz Jerihona, kako priča Marko, darovao je vid i drugom slepom tj. Vartimeju sinu Timejevu, odgovarajući na njegovu molbu za isceljenje rečima: Vera tvoja spase te (Mk. 10; 52). U Jerusalimu, kako priča Jovan, videvši slepoga od rođenja, On je, iako nije bio zamoljen nego se pokrenuo Sam, po Svojoj dobroti, pljunuo na zemlju i načinio blato i pomazavši oči slepoga rekao mu: Idi i umij se u banji Siloamskoj; ovaj je otišao, umio se i vratio gledajući (Jn. 9; 6-7).
3. I posle vaskrsenja umrle kćeri Jaira, starešine sinagoge, kada je Isus odlazio odande, kako smo danas čuli Mateja da blagovesti, za njim iđahu dva slepca vičući i govoreći: Pomiluj nas, sine Davidov (Mt. 9; 27). On je ušao sa njima u kuću i dohvatio se očiju njihovih govoreći: Po veri vašoj neka vam bude, te ih je tako iscelio. Dakle, osim onih isceljenja koja nisu izbrojana, pominju se šestorica slepih, a ja mislim da od onih koji su tada živeli u Judeji ili njenoj okolini nijedan slep nije ostao, a da nije progledao. Zato je i Isaija, kao da govori u ime Hrista, predskazao da je On poslat od Oca i Duha Njegovog zato da bi zarobljenima propovedao oslobođenje i slepima da će progledati (Isa. 61; 1). Zašto Prorok nije rekao da je On poslat da slepima daruje vid, kao što je zaista i bilo, nego da je poslat da slepima propoveda da će progledati? Zato što Gospod na zemlju nije došao prvenstveno radi toga da bi otvorio telesne, nego duhovne oči koje, kroz evanđelsku propoved, zadobijaju vid; shodno tome, proroštvo opravdano govori da je Gospod slepima propovedao da će progledati.
4. I Sam Gospod nas savetuje da tražimo duhovna blaga: Trudite se, kaže, ne za jelo koje prolazi, nego za jelo koje ostaje za život večni (Jn. 6; 27). On obećava da će nam i telesna dobra dati ako budemo tražili ono što je korisno za dušu: Tražite Carstvo Božije, kaže, i sve ovo će vam se dodati (Lk. 12; 31). Tako postupa i u odnosu na slepe. Priklanjanju nebesa i čovekoljubivom silasku na zemlju da bi kroz evanđelsku propoved otvorio oči naše duše i darovao nam duhovno progledavanje, On je dodao još i isceljenje telesno slepih očiju. Zato postoji još i veća sličnost između jednog i drugog progledavanja, tj. između progledavanja tela i progledavanja duše. Kao što su i među onima koji su bili slepi telesnim očima jedni odmah dobili vid, kao na primer onaj koji je čuo: Progledaj i istoga se časa iscelio, a drugi pak postepeno, kao onaj koji je, pre no što je primio potpuno isceljenje, govorio: Vidim ljude da idu kao drveće, tako su i među onima koji su kroz veru primili isceljenje duhovnih očiju jedni to dobili odmah, kao na primer onaj koji je od carinika odjednom postao evanđelist, a drugi postepeno, kao noćni učenik Nikodim.
5. Od onih koji su bili slepi po telu, neki su samo rečju dobili isceljenje, kao na primer Vartimej, dok su drugi isceljeni i delom (Hristovim), jer On je na oči slepca iz Vitsaide stavio i Svoju pljuvačku, budući da je ovaj, kako je opisano, imao oči, ali puste, pošto je iz njih istekla očna vlaga, koju je sada dobio od Boga kroz pljuvačku. Slepi od rođenja čak i nije imao oči (dosl. očne kapke), te je zato bilo potrebno načiniti ih od zemlje, što je ovaj i dobio putem mešenja blata Vladičinim prstima. Dakle, kao što su među onima koji su bili slepi po telu, neki isceljenje dobili, kako sam rekao, samo rečju Hristovom, a drugi i delom Njegovim; tako je i sa onima koji su dobili isceljenje svojih duševnih očiju, tj. promenu stanja od neverovanja u veru. Nekima su bila potrebna čudesa da bi poverovali, kao na primer onima koje je poslao Jovan Krstitelj da bi pitali: Jesi li Ti Onaj što će doći, ili drugoga da čekamo (Mt. 11; 3)? Drugi su pak ovo primili samo rečju, poverovavši onome što su čuli, kao onaj kapetan za koga je Gospod posvedočio da verom prevazilazi Izrailj.
6. Takvi su i oni što su, prema Mateju koji nam je danas blagovestio, dobili od Hrista telesni vid, jer su oni poverovali i pre isceljenja. Uostalom, pošto su bili slepi, oni su i mogli da poveruju samo po sluhu. Rečeno je: A kad je Isus odlazio odande, za njim iđahu dva slepca vičući i govoreći: Pomiluj nas, sine Davidov! (Mt. 9; 27) Kako bi Ga sledili, i kako bi, sa vapajima Ga sledeći, molili da progledaju njihove slepe oči, da nisu verovali? I ono što sledi pokazaće veru tih slepaca. A kad je Isus – kaže – odlazio odande… Odakle to „odande“ i zašto je Evanđelist uzeo tu reč? I ne samo na tom mestu, nego i nešto više, jer se kaže: I odlazeći Isus odande vide čoveka 1de sedi na carini, po imenu Mateja (Mt. 9,9) – ovoga Evanđelistu, koga je On tada samo rečju preobrazio. Čini mi se da Evanđelist govori na taj način sa ciljem da pokaže kako oni koji razumno slušaju treba stvar da razumeju i u drugom, uzvišenom smislu, jer onaj ko pažljivo razmotri čitav domostroj Gospodnjeg ovaploćenja, sažeto predstavljen u toj (evanđelskoj) priči, naći će da je ona objavljena mudro i čudesno.
7. Gospod je boravio u Kapernaumu i zato Evanđelist kaže: Nastani se u Kapernaumu primorskome (Mt. 4; 13). Njegovo tadašnje obitavalište izobražavalo je nebo, jer je krilo u sebi Onoga Koji obitava na nebesima. Stoga i Gospod na jednom mestu kaže: I ti Kapernaume, koji si se do neba podigao (Lk. 10; 15). I kao što je izašao iz onog obitavališta, tako je, kroz primanje tela, sišao sa nebesa, a ako to shvatiš kao Njegov silazak (dosl. „izlazak“, eksodos) sa nebesa, prolazeći ovuda izabrao je apostole i iscelio sklonost naše prirode ka nečistoti. Ako to pak shvatiš u smislu Njegovog izlaska iz mesta u kome je živeo, iz Kapernauma, naći ćeš da je On (tada) Svojim delima potvrdio reči koje je izrekao ranije, jer je tada Mateja od carinika preobrazio u apostola i u prolazu je iscelio krvotočivu ženu. Potom je došao do umrle kćeri Jairove, oživeo je (vaskrsao) i tako pokazao da je Pobednik nad smrću, da bi se potom vratio onamo odakle je došao.
8. Vrativši se i ponovo odlazeći odande, On je otvorio oči slepcima koji su Ga pratili. Tako je i snishodio sve do smrti, i Vaskrsenjem Svojim uništio vlast smrti, vazneo se (na nebo) i iznova sišao (na zemlju). Otvorio je – kako je napisano – um Svojih učenika za razumevanje Svetog Pisma. Oni su pak izašli i objavili Ga svuda po zemlji, baš kao što Evanđelist kaže i za slepce koji su progledali da su oni izašli i razglasili Gospoda po svoj zemlji onoj (Mt. 9; 31). Vidite li u ovoj povesti jasan (simvolički) znak, može se reći, celog bogočovečanskog domostroja? Zbog toga je i bilo dva puta rečeno: odlazeći odande, da bismo pod ovim podrazumevali Njegov izlazak i povratak. Poput ovoga izlaska i povratka On je i kao Sveštenik sišao sa božanskog prestola i, sišavši sve do poslednjih, vazneo se ponovo onamo odakle je došao i seo (na presto Svoj).
9. Dakle, za Gospodom, Koji je na povratku (Svome u Kapernaum) prolazio pored, pošla su dva slepca, izobražavajući dva naroda: Judejce i neznabošce. Oni su vikali i govorili: Pomiluj nas, Sine Davidov (Mt. 9; 27), pokazujući da je Onaj o Kojem su govorili proroci i očekivani (tj. Mesija). Gospod pak, ispunjavajući Svoj domostroj i ujedno ispitujući ili pokazujući veru slepaca, vodi ih za Sobom, ćuteći (u odgovor na njihovu molbu) sve do trenutka kada je ušao u kuću iz koje je na početku izašao. Zatim ih upita: Verujete li da mogu to učiniti? A oni mu rekoše: Da, Gospode (Mt. 9; 28). Ne pita ih On to zato što ne zna, nego zato da bi veru slepaca jasno pokazao onima kojima ona nije poznata. Zato je, dotakavši njihove oči, rekao: Po veri vašoj neka vam bude. I otvoriše im se oči, za svedočanstvo toga da su poverovali i ujedno da bi se videlo koga predstavlja Onaj u Kojega su oni poverovali. On je Bog i Čovek; jer je kao čovek bio i Sin Davidov, i Svojim se rukama dotakao njihovih očiju, a kao Bog i Tvorac svetlosti darovao je svetlost pomračenim očima.
10. Pošto još nije bilo vreme da Se otkrije svima, jer to je bilo ostavljeno za vreme posle Njegovog Stradanja i ustajanja iz mrtvih, On im je zapretio govoreći: Gledajte da niko ne dozna, zapovedajući im sa najvećom strogošću da ćute o onome što se dogodilo. A oni izišavši, razglasiše Ga po svoj zemlji onoj. Da im nije bilo zapoveđeno da ćute oni bi po celom svetu propovedali Njegovu silu, a ovako, primivši Njegovu zapovest, uzdržali su se od toga da idu dalje, ali nisu se pobojali da propovedaju po obližnjim krajevima. Na taj način, slepci koji su pošli za Hristom potpuno su se prosvetili, ne samo po telu, nego i po duši.
11. Pođimo i mi, braćo, za Svetlošću koja prosvećuje dušu i telo. Pođimo za Njegovim sijanjem i putovaćemo ugodno, kao u dan Gospodnji. Proslavimo Ga našim dobrim delima, pa ćemo i one koji nas gledaju podstaći na to da Ga proslavljaju. Bežimo od njemu protivne tame a koju predstavljaju greh i knez greha, đavo. Ova Svetlost, kao Sunce svake Pravde, celomudrenosti, mira, sastradavanja, dugotrpljenja (nezlopamtivosti), ljubavi i, uopšte, svake vrline, čini one koji joj se približavaju svojim pričasnicima. Tama koja joj je protivna, budući da je tama zla, čini pak one koji joj se približavaju bludnicima, preljubnicima, zlopamtilima, malodušnima, lakomislenima, otimačima, i, uopšte, onima koji čine svako zlo. Kako, kaži mi, možemo drugačije da razlikujemo vernog od nevernika, prosvećenog od neprosvećenog a to je isto kao da kažemo: krštenog u Hristu i sjedinjenog sa Hristom, od nekrštenog i sjedinjenog sa đavolom, ako ne na osnovu reči, ako ne na osnovu dela, ako ne na osnovu ponašanja?
12. Nije li onaj ko je u ovome nalik neprosvećenima, iako tvrdi da je kršten u Hristu, očigledno isti kao oni za koje apostol kaže da govore da znaju Boga, a delima ga se odriču (Tit. 1; 16)? Kaži mi, dakle, kome ćemo da prisajedinimo ove koji ispovedaju i istovremeno odriču Boga? Vernima? Oni ih se odriču svojim delima. Nevernima? Oni, međutim, jezikom ispovedaju veru i zaista su kao neko dvolično i teško zamislivo čudovište. Ipak, upozoravajući, Psalmopojac otklanja našu nedoumicu rečima: Uzvratiće Gospod svakome po delima njegovim (Ps. 61; 12). Sam Gospod je nazvao nerazumnim takvog čoveka koji sluša Njegove reči a ipak ih ne ispunjava. Pavle, sa nebesa prizvani apostol, kaže da će Gospod dati svakome po delima njegovim: Život večni onima koji istrajnošću u dobrim delima traže slavu i čast i besmrtnost; a jarost i gnev onima koji se uporno protive istini i pokoravaju nepravdi (Rim. 2; 6-9), nisu pravedni pred Bogom oni koji slušaju Zakon, nego će se opravdati oni koji ispunjavaju Zakon (Rim. 2; 13). I: Zar ti koji se hvališ Zakonom, prestupanjem Zakona vređaš Boš (Rim. 2; 23)?
13. Kao što je Pavle rekao Judejcima, da obrezanje koristi, ako Zakon ispunjavaš; ako li si prestupnik Zakona, obrezanje je tvoje neobrezanje postalo (Rim. 2; 25), neće biti netačno ni ako vam kažem da vera donosi korist ako neko živi po savesti i putem ispovesti i pokajanja očišćuje sebe i ako se zaveti dati prilikom božanskog Krštenja sprovode u delo. Ako se pak savest ne posluša i ako se odbace zaveti, vera takvoga čoveka postaje nevera. Na osnovu čega smo poverovali da ćemo se spasiti ako se krstimo? Svakako na osnovu toga što smo čuli Gospodnje reči: Koji poveruje i krsti se biće spasen, a koji ne veruje biće osuđen (Mk. 16; 16). Pošto je Sama Istina navela i jedno i drugo, tj. neophodnost vere i krštenja, nemoguće je da se spase onaj ko ne želi da se krsti, iako tvrdi da veruje, a takođe ne može da se spase ni onaj ko ne veruje, makar i bio kršten. Možda ćeš reći da veruje svako ko se krstio? Saslušaj pak šta kaže Apostol: Pokaži mi veru tvoju iz dela tvojih (Jak. 2; 18). Zato je i Gospod sjedinio veru sa božanskim Krštenjem, sjedinjujući sa krštenjem čuvanje Svojih zapovesti do čega dolazi po veri. Zato je, govoreći najpre učenicima: Idite po svemu svetu i propovedajte Evanđelje svakom stvorenju, odmah potom dodao: Koji poveruje i krsti se biće spasen (Mk. 16; 15-16).
14. Šta, dakle, oni koji su zbog toga poslati kažu prilikom propovedanja Evanđelja i kako treba da veruju oni koji tu propoved slušaju? Tako, da Hrista ljubi onaj ko zna zapovesti Njegove, i izvršava ih, i čuva; i da je spasenje moguće zadobiti kroz trpljenje, tegobe i nedaće i da, ako naša pravednost ne nadmaši pravednost književnika i fariseja, nećemo ući u Carstvo Nebesko (Mt. 5; 20). To je ono što im je (Gospod) zapovedio da objavljuju u evanđelskoj propovedi.
15. Sledstveno tome, veruje onaj ko se trudi da sačuva zapovesti. Onaj pak ko ne mari da ih ispuni i sačuva, i čak u tome (nemaru) ne vidi nikakav gubitak, ko neće da se putem pokajanja vrati na čuvanje božanskih zapovesti ne može se ni ubrojati među krštene, čak ni ako bi tvrdio da je kršten. Hristos kaže da će takav biti rasečen napola i da će mu se dati udeo sa nevernima (Mt. 24; 51). Kada smo mi u pitanju ovo se još nalazi u oblasti pretnje, pošto Vladika usled Svog čovekoljublja očekuje naše pokajanje; Judejce je međutim, da bi nas urazumio, odvojio još ovde, i lišio ih srodstva sa Sobom i sa Avraamom, govoreći im: Vama je otac đavo, i želje oca svoga hoćete da činite (Jn. 8; 44). I još: Da ste deca Avraamova, činili biste dela Avraamova (Jn. 8; 39). Kome još nije poznato da su oni bili od roda Avraamova? Ako različitost u delima i karaktera poništava čak i krvno srodstvo, tako da i sinovi po krvi bivaju lišeni sinovstva, kako nas onda različitost dela i karaktera (između Njega i nas) neće lišiti Božanskog usinovljenja i sjediniti sa protivnikom?
16. Gospod nas je zato čovekoljubivo udostojio da nam ovo bude objavljeno, i mi se, mada smo i sami podvrgnuti istim strastima, zato i usuđujemo da vam o tome govorimo, kako to ne bismo činili, kako ne bismo stradali od toga, kako ne bismo sami sebe podvrgli osudi za one koji se do kraja ne priključe. Sada je moguće ne samo izbeći ovo putem pokajanja, nego i, blagodareći plodovima pokajanja, sjediniti se i upodobiti Sinu Božijem, Koji i od nedostojnih može da načini dostojne, i da ih kroz Sebe usini najuzvišenijem Ocu, da ih učini naslednicima i sanaslednicima Svoje i Očeve slave i Carstva.
17. Neka svi mi to dobijemo u Samom Hristu Gospodu našem, sa Kojim dolikuje svaka slava Ocu, sa Svetim Duhom, u vekove vekova. Amin.

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Pingback: Sveti Grigorije Palama: U VREME POSTA I MOLITVE | Vidovdan

  2. Pingback: Sveti Grigorije Palama – O postu – Sveti Grigorije Palama

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *