NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » „GOSPODE, PROSVETI TAMU MOJU“ – SABRANE BESEDE

„GOSPODE, PROSVETI TAMU MOJU“ – SABRANE BESEDE

 

„GOSPODE, PROSVETI TAMU MOJU“
(SABRANE BESEDE)

 
27. Beseda
 
Koja je takođe izgovorena u vreme žetve;
u njoj se govori i o našoj budućoj duhovnoj žetvi
 
1. Reč koju Ja govorih, ona će mu suditi u poslednji Dan, kaže Gospod u Evanđelju (Jn. 12; 48). Tu reč, braćo, propovedamo i mi vama, i neka je zato niko ne prima kao zvuk koji se raspline u vazduhu, nego neka je prihvate kao nešto što ostaje i što će u budućnosti dati spasenje onima koji veru dokazuju delima. One pak što je (ovu reč) odbacuju i čine ono što joj je protivno, ona će razobličiti na onom najstrašnijem budućem Sudu. I kao što svako od nas ima kuću, rodbinu, njivu, a možda i vinograd, stado, novac i drugu imovinu, tako i Bog nas, po Svome čovekoljublju, smatra za Svoju imovinu. Njegov dom smo mi, kaže apostol, ako smelo pouzdanje i nadu kojom se hvalimo do kraja nepokolebljivo održimo (Jevr. 3; 6). „Smelim pouzdanjem“ označava blagočašće (pobožnost), a „nadom kojom se hvalimo“ bogougodan život, kao što je Bog i rekao preko proroka: Budite sveti kao što sam Ja svet (4. Mojs. 11; 44). I voljeni Hristov učenik, Jovan, objavljuje govoreći: I još se ne otkri šta ćemo biti; a znamo da, kada se otkrije, bićemo slični Njemu; i svaki koji ovu nadu ima u Njega; očišćava sebe, kao On što je čist (1. Jn. 3; 23). Mi, dakle, jesmo i ostajemo dom Onoga Koji kaže: Useliću se u njih i biću im Bog (2. Kor. 6; 16), ukoliko uz blagočašće budemo imali i čist život. Ako pak budemo živeli rđavo i bez pokajanja, od Njega ćemo čuti: Eto će vam se ostaviti kuća vaša pusta (Mt. 23; 38) i bićemo napušteni – da se opet izrazim rečima Pisma – kao kuća u vinogradu i koliba u usevima (Isa. 1; 8), koje, kada prođe vreme njihovog korišćenja, nikome više nisu potrebne.
2. Sam Gospod kaže da nas smatra Svojom rodbinom: Jer ko izvrši volju Oca Moga koji je na nebesima, taj je brat Moj i sestra i mati (Mt. 12; 50). Vidite li čime se zadobija to najuzvišenije srodstvo? Bogoljubivim načinom života, vrlinskim življenjem, ponašanjem saglasnim sa božanskim zapovestima, jer je upravo to volja najuzvišenijeg Oca. Onaj pak ko ne tvori volju najuzvišenijeg i nebeskog Oca toliko je daleko od srodstva sa Njim, da čak stupa u srodstvo sa protivnikom Božijim. Zato je Gospod i rekao Judejcima: Vama je otac đavo, i želje oca svoga hoćete da činite. A kada su Mu ovi uzvratili da su oni deca Avraamova, On im je kazao: Da ste deca Avraamova, činili biste dela Avraamova (Jn. 8; 44, 39).
3. Vinograd Gospoda Savaota je „dom Izrailjev“, kao što kaže Isaija (5; 7), a to su svi koji su prihvatili blagočašće. Kada taj vinograd donosi bogougodne plodove, on zaslužuje Božiji trud i brigu. Međutim, ako umesto grožđa rađa trnje, a to su žaoke smrti ili, drugačije rečeno, gresi, onda prestaje i briga oko njega i on se uistinu prepušta zverima i zlim demonima da ga izgaze, i predaje se ognju da bi bio spaljen. Zato je i Gospod, govoreći Svojim učenicima, rekao: Ja sam čokot, a vi loze, i Otac Moj je Vinogradar, i onda dodao: Svaku lozu na Meni koja rod rađa, čisti da više roda rodi; a svaka koja ne rađa roda izbaciće se napolje kao loza, i osušiće se, i skupiće je, i u oganj baciti, i spaliti (Jn. 15; 1-6). Da nas smatra za Svoju pastvu, Stvoritelj je rekao vrhovnom i uzvišenom apostolskom zboru: Petre, ljubiš li Me? Napasaj jaganjce Moje, napasaj ovce Moje (Jn. 21, 15, 17). Svi smo mi zalutali kao ovce, i izgubili smo se kao drahma koja je ispala iz Gospodareve ruke. Međutim, došao je Dobri Pastir, Gospodar prirode: potražio nas je, našao, spasao i na neizreciv način sjedinio sa Sobom.
4. Sledimo zato, braćo, Dobrog Pastira Hrista, Koji nas odvodi na pašnjake i u torove večnog života. Sačuvajmo kroz vrline Njegov obraz i podobije, da ne bismo otpali od životonosne ruke. Donesimo Mu plod dobrih dela da bismo bili vinograd Gospoda Savaota i Njegov ljubljeni novi zasad. Satvorimo volju Božiju blagu, ugodnu i savršenu, da bismo se obogatili time što ćemo Njega dobiti za Oca. Očistimo se od svake nečistote tela i duha, da bismo postali dom Boga Kojem naš (ljudski) rod nije potreban samo kao vinograd i dom, nego i kao oranicu i zasejanu njivu. Carstvo Nebesko je kao čovek što poseje dobro seme na njivi svojoj. A kada ljudi pospaše, dođe njegov neprijatelj i poseja kukolj po pšenici, pa otide (Mt. 13; 25).
5. Blagovremena reč dovela nas je u središte priče, jer, blagodareći njoj, možemo da odužimo dug i da ispunimo obećanje koje smo vašoj ljubavi dali u prethodnoj besedi. Učeći vas o umnoj i duhovnoj žetvi (λογικδν και πνευματικόν θέρος) , rekao sam i pokazao da su žeteoci one duhovne žetve, koja se sastoji u prelasku iz neverja u veru, bili sveti apostoli, njihovi naslednici i učitelji blagočašća (pobožnosti) kroz pokoljenja, sve do naših dana. Što se tiče slovesne (umne) žetve, koja se sastoji u preseljenju svakog od nas iz ovdašnjeg sveta u budući život, žeteoci su sveti angeli Božiji koji imaju veća ovlašćenja od apostola, jer posle žetve oni odabiraju i odvajaju, s jedne strane dobre, a sa druge – rđave. Dobre upućuju u Carstvo Božije, a rđave odbacuju u geenu ognjenu.
6. Iako sam govorio o tome, nisam to dokazao i obećao sam da ću, kada Bog da vremena i povoda, izneti i dokaze, kojih sada dovoljno daje ova parabola Gospodnja: Tada, kaže, dođoše sluge domaćinove i rekoše mu: Hoćeš li, dakle, da idemo da ga počupamo? A on reče: Ne, da ne bi, čupajući kukolj, zajedno sa njim počupali i pšenicu; a u vreme žetve reći ću žeteocima: Saberite najpre kukolj i svežite ga u snoplje da se sažeže, a pšenicu odvezite u žitnicu Moju (Mt. 13; 27-30).
7. Kao što je i Gospod rekao, kukolj su sinovi lukavoga, jer usled sličnosti dela i noseći njegova obeležja, postaju njegovi potomci i usinovljenici. Vreme žetve je kraj ovoga veka: iako je započela pre mnogo vremena, iako se kroz smrt (pojedinaca) i sada savršava, tada će se sve privesti kraju. Žeteoci su angeli, jer su oni sluge nebeskoga Cara i osobito će se u to vreme pokazati kao takvi: Kao što se, dakle, kukolj sabira i ognjem sažiže, tako će biti i na posletku ovog veka. Poslaće Sin Čovečiji – a On je i Sin najuzvišenijeg Oca – angele Svoje, i sabraće iz carstva Njegovog sve sablazni (st. 40, 41), jer je naš Gospod, Isus Hristos, kao Bog Vladar svega i Car neba i zemlje, i onih koji su na nebu. Kao Čovek Koji se nas radi ovaplotio i Krstom porazio onoga što je na prevaru porobio naš rod, Sobom nas iskupio i priveo Svom Roditelju, On je Car ljudskog roda, a osobito svete Crkve, sabrane iz svih naroda.
8. On će, dakle, poslati Svoje angele i oni će iz Carstva Njegovog sabrati sve sablazni i one što čine bezakonje, tj. jeretike, sve one koji nisu odstupili od grehova i nisu se pokajali delima, jer je svaki greh bezakonje. Kada ih dakle sabere, baciće ih u peć ognjenu, gde će biti plač i škrgut zuba. Vidite li, braćo, da su žetva i razdvajanje uistinu veoma strašni i užasni?! Istinu smo kazali kada smo rekli da će angeli biti žeteoci u onoj žetvi i da će imati veća ovlašćenja nego apostoli. Kada, dakle, sluge Gospodareve, tj. angeli Božiji, videše kukolj u njivi, tj. grešne i rđave ljude kako žive među dobrima i u Crkvi Hristovoj, i kako žive zajedno sa njima, rekoše Gospodu: „Hoćeš li da idemo da ga počupamo“, tj. da ih smrću uklonimo sa zemlje? Gospodar im pak reče: „Ne, da ne bi, čupajući kukolj, počupali zajedno sa njime i pšenicu“.
9. Kako bi im se moglo desiti da, sabirajući kukolj i posredstvom smrti odsecajući rđave i odvajajući ih od pravednih, počupaju i pšenicu, tj. one dobre među ljudima? Mnogi rđavi i grešni, obitavajući među blagočestivima i živeći pored pravednih, ponekad se vremenom pokaju i promene, nauče se blagočašću (pobožnosti) i vrlini, i od kukolja postanu pšenica. Zato bi se desilo da, pri sakupljanju kukolja, zajedno sa njim bude počupana i pšenica, ako bi ih angeli počupali pre nego što uspeju da se pokaju. S druge strane, mnogi rđavi ljudi su dobijali decu ili unuke dobrih duševnih sklonosti. Zato Onaj, Koji zna sve i pre nego što se zbude, nije dopustio da se kukolj počupa pre vremena. A u vreme žetve reći ću žeteocima: Saberite najpre kukolj i svežite ga u snoplje da se sažeže, a pšenicu odvezite u žitnicu Moju.
10. Ovo je u potpunom skladu sa onim što Gospod govori u drugoj priči: A ušavši car da vidi goste, ugleda onde čoveka neobučena u svadbeno ruho. I reče mu: Kako si, prijatelju, ušao ovamo bez svadbenog ruha? A on oćuta. Tada reče car slugama: Svežite mu ruke i noge, pa ga uzmite i bacite u tamu najkrajnju; tamo će biti plač i škrgut zuba (Mt. 22; 11-13). Kao što je tamo sa dobrim semenjem bio i kukolj, tako je i ovde, zajedno sa odevenima u dobra dela kao u svadbeno ruho, pirovao čovek u prljavoj i sramnoj odeći greha. I kao što tamo Gospod zapoveda da se najpre sakupi kukolj, pa da se potom baci u oganj, tako i ovde najpre kaže: Svežite mu ruke i noge, a zatim: Bacite ga u tamu najkrajnju i dodaje ono što je i tamo rekao: Tamo će biti plač i škrgut zuba, jer je „tama najkrajnja“ (σκότος το εξώτερον) isto što i ognjena geena.
11. Zašto se to najmračnije mesto ne naziva mestom unutarnje, nego spoljne (εξώτερον), najkrajnje tame? Nezalazna, istinita i večnopostojeća Svetlost u kojoj se sada nalaze duhovi pravednika i u kojoj će se tada sveti nalaziti zajedno sa svojim telima, jeste Bog, pošto je On Sunce Pravde. I sada se oni što žive u nečistoti i nepravdi nalaze izvan ovog Sunca i svetlosti koju Ono zrači. Međutim, ovde oni imaju nadu da će se pokajati, žive naslađujući se veštastvenom (čulnom) svetlošću i dobijaju utehu koju im pružaju druga stvorenja Božija, kako je to Bog čovekoljubivo dopustio, dugotrpeljivo očekujući da se oni preobrate. Oni, međutim, koji se nisu ovde pokajali, tada će biti lišeni Božijeg milosrđa, trpeljivosti i one naslade koju su dobijali od veštastvenih stvorenja Božijih. Udaljivši se još više od Boga i izgubivši i samu nadu, biće tada predati na večne muke. Dakle, oni koji su sada van ove istinite Svetlosti, tada će, kao što smo rekli, još više biti izvan nje, i biće predati tami koja se nalazi van ove Svetlosti, neutešnoj žalosti i teskobi, kao što i apostol kaže: Dobrota te Božija na pokajanje vodi, a ti svojom upornošću i nepokajanim srcem sabiraš sebi gnev za dan gneva i otkrivanja pravednoga suda Boga (Rim. 2; 4-5).
12. Ko će podneti gnev Božiji ? Ko će tada izdržati razobličenje i onaj stid, na koji nam je Gospod ukazao kroz evanđelsku parabolu (priču), govoreći čoveku odevenom u nakaznu odeću greha: „Kako si ušao ovamo bez svadbenog ruha, bez blagodatne odeće vrlina?“ On je ćutao, ne usudivši se da otvori usta. Ko će podneti s gnevom izrečenu Božiju odluku (presudu) i nezadrživu težnju angela da je ispune, hvatajući osuđenog i odvajajući ga od pravednika kao kukolj od pšenice, a zatim ga nemilosrdno vezujući i, na žalost, odgurnuvši u geenu? Ko će podneti onu najkrajnju i zanavek neprozirnu tamu, neprestanu i neutešnu usled silne žalosti, pometnje, škrguta i cvokotanja zuba, neprestano i neizdrživo stradanje od žeženja neugasivog ognja? Kakav je to oganj koji zahvata i tela i duše, kako one što se nalaze u telu, tako i one bestelesne, muči ih, a ujedno ih ostavlja u besmrtnosti, oganj koji će razoriti i našu (zemaljsku) vatru, kao što je napisano: A stihije će se užarene rastopiti (2. Petr. 3; 12). Kako se to stradanje uvećava zbog činjenice da se na tom mestu ne može očekivati izbavljenje? Šta reći o tome da oni ne mogu čak ni da vide to zlo mesto na koje su dovedeni, jer u tom ognju nema svetlosti?
13. Ta žetva je isto što i ono gumno koje će Hristos očistiti, držeći u rukama lopatu za vejanje, kako je poučavao Njegov Preteča i Krstitelj: I sabraće pšenicu u žitnicu Svoju, a plevu će sažeći ognjem neugasivim (Mt. 3; 12). Lopatom, koja se nalazi u rukama Hristovim, Krstitelj je nazvao angelske sile, a ta lopata je vejača (za odvajanje zrna). I kao što se ona u rukama ratara kreće onamo i onako kako on to poželi, tako se i angeli, budući da su u rukama i u vlasti Gospoda našeg Isusa Hrista, kreću kuda i kako On poželi i ispunjavaju Njegovu volju. Ono što je Gospod, kazujući o žetvi, nazvao „njivom“, Preteča je ovde nazvao „gumnom“, jer se na gumnu razvrstava sve što je sabrano na njivi. Ono što je Gospod tamo predstavio kao čupanje kukolja, Preteča je ovde nazvao čišćenjem gumna. On je kukolj ovde nazvao „plevom“, jer i kukolj, budući da je lagan i da u sebi nema ploda, vetar nosi zajedno sa plevom. Verovatno da izraz „pleva“ ovde nagoveštava i nešto više, jer ognja nisu dostojni samo oni koji su štetni po dobre susede – kao što se kukolj prepliće sa korenjem pšenice – nego i oni koji nisu štetni po druge, ali su zbog svoje besplodnosti nepostojanosti beskorisni za sebe same. Tamo je rekao: „Peć ognjena“, a ovde „oganj neugasivi“, pokazujući time da će ono buduće mučenje biti beskonačno za one što su se zbog nemara prema vrlinama i ostrašćenog i grešnog života upodobili kukolju i plevi. Ono što je Preteča ovde nazvao „žitnicom“, tamo se tumači kao Carstvo Božije, jer je rečeno: Tada će pravednici zasijati kao sunce u Carstvu Oca njihovog Zašto nije rekao: „u Carstvu Božijem“, nego „u Carstvu Oca njihovog“ Zato da bi pokazao da čovek najpre treba da postane Sin Božiji i dostojan da Boga nazove Ocem, da bi zatim pravedno mogao postati i naslednik Njegovog Carstva. Na koji način čovek postaje Sin Božiji? Tako što će se delima upodobiti Bogu. Zato i Gospod, odgovarajući Jevrejima koji su tvrdili da su „deca Avraamova“, kaže: Da ste vi deca Avraamova, činili biste dela Avraamova. A kada su oni uzvratili: Mi jednoga Oca imamo Boga, On im je kazao: Da je Bog vaš Otac, vi biste ljubili Mene; jer Ja od Boga iziđoh i dođoh; vama je otac đavo, i želje oca svoga hoćete da činite (Jn. 8; 39-44).
14. Vidite li kako čovek usled rđavih želja i dela postaje sin đavola a samim tim i naslednik večnog ognja? Nasuprot tome, dobrim željama i delima čovek se upodobljuje Bogu, postaje Njegov sin i naslednik Njegovog Carstva. Pokazujući da je vrlina podobije Božije (tj. da vrlina znači upodobljenje Bogu), Gospod kaže: Zapovest novu dajem vam: Da ljubite jedni druge kao što Ja vas ljubih, da i vi ljubite jedni druge. Kad vam, dakle, oprah noge, Ja Gospod i Učitelj, i vi ste dužni jedni drugima prati noge. Jer sam vam dao primer da, kao što Ja učinih vama, tako i vi činite (Jn. 13, 34,14) i: Naučite se od Mene, jer sam Ja krotak i smiren srcem, i naći ćete pokoj dušama vašim (Mt. 11; 29), Budite milostivi, kao i Otac vaš što je milostiv (Lk. 6, 36) i: Ljubite neprijatelje svoje, i činite dobro, i dajite u zajam ne nadajući se ničemu; i plata će vam biti velika, i bićete sinovi Svevišnjega, jer je On dobar i prema nezahvalnima i zlima (st. 35).
15. Onaj, dakle, koji se kroz ljubav i ostale vrline upodobi Bogu, obogatiće se time što će posredstvom svojih dela za oca dobiti Boga i postati naslednik Očevog carstva. Onaj pak koji od njega (tj. od Carstva) otpadne, nije ga jednostavno izgubio, nego će biti predat neprozirnoj tami i ognju koji nepodnošljivo i beskonačno sažiže. Ko, dakle, želi da se izbavi od ove beskonačne muke i da postane naslednik večnog Carstva Božijeg, neka ne bude kukolj, rđavo i pogubno seme koje nanosi sveopštu štetu i telima i dušama bližnjih, koje je mrsko pred Bogom i predstavlja primer rđavih dela i reči; neka ne bude pleva i slama, toliko lagana da je bez teškoće može razvejati svaki dašak i nalet lukavih duhova, zbog čega će, budući tako beskorisna, biti predata za hranu beslovesnim strastima i demonima. Naprotiv, neka bude pšenica, koja se uzdržava od svake nedoličnosti (dosl. od svega beskorisnog), od rđavih reči i dela, tvoreći ono što im je protivno a to su vrline, i donoseći plodove pokajanja. Na taj način će biti dostojan nebeske žitnice i dostojan da se nazove sinom Svevišnjeg nebeskog Oca, tako da će kao naslednik radosno ući u Njegovo Carstvo, ozaren Njegovom božanskom slavom,
16. koju neka svi zadobijemo, blagodaću i čovekoljubljem Gospoda našeg Isusa Hrista, Kojem priliči slava sa bespočetnim Njegovim Ocem i presvetim i blagim i živototvornim Duhom, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Pingback: Sveti Grigorije Palama: U VREME POSTA I MOLITVE | Vidovdan

  2. Pingback: Sveti Grigorije Palama – O postu – Sveti Grigorije Palama

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *