NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » „GOSPODE, PROSVETI TAMU MOJU“ – SABRANE BESEDE

„GOSPODE, PROSVETI TAMU MOJU“ – SABRANE BESEDE

 

„GOSPODE, PROSVETI TAMU MOJU“
(SABRANE BESEDE)

 
24. Beseda
 
U kojoj se govori o javljanju i deljenju Božanskog Duha
u dan Pedesetnice i o pokajanju
 
1. Nedavno smo velikim očima vere sozercavali Hrista kako se uznosi na nebo, i to ne manje od onih koji su bili udostojeni da Ga gledaju svojim telesnim očima. Stoga ni najmanje nismo lišeni njihovog blaženstva, budući da je Gospod rekao: Blaženi koji ne videše a verovaše (Jn. 20; 29), a takvi su oni koji su se uverili na osnovu onoga što su čuli i koji vide kroz veru. Nedavno smo, dakle, sozercavali Hrista kako se u telu uzima od zemlje, a sada, na osnovu toga što je učenicima poslao Duha Svetog, vidimo kuda je On to i na kakvo (veliko) dostojanstvo uzveo našu prirodu koju je primio, jer je On, u krajnjoj liniji, uzašao tamo odakle je sišao Duh Kojega je poslao. A odakle je sišao Duh – to je pokazao Onaj Koji je govorio kroz proroka Joila: Posle ću izliti Duh Svoj na svako telo (Joil 2,28), i Kojem se David obraća rečima: Kad im pošalješ Duha Svoga opet se izgrađuju, i tako obnavljaš lice zemlje (Ps. 104; 30). Hristos je, dakle, pošto se vazneo, uzašao najuzvišenijem Ocu, u sama nedra Očeva, odakle potiče i Sveti Duh. Time što je i On takođe poslao sa nebesa Duha Svetog Koji ishodi od Oca i Kojega Otac šalje, pokazao je da čak i svojom ljudskom prirodom učestvuje u dostojanstvu koje je svojstveno Ocu. Kada pak čujemo da Duha Svetog šalju i Otac i Sin, neka niko ne pomisli da On (Duh Sveti) nije istoga dostojanstva kao i oni (Otac i Sin); Jer On nije samo od onih koji se šalju, nego je i Sam od Onih Koji šalju i pokazuju Svoje blagovoljenje.
2. Bog Koji govori kroz proroka jasno je to pokazao: Ja sam rukom Svojom utvrdio zemlju i prostro nebesa, a sada Me posla Gospod i Duh Njegov (Isa. 48; 13-16). Hristos preko istog Proroka na drugom mestu kaže: Duh je Gospodnji na Meni, Njega radi pomaza Me, da javljam dobre glase krotkima (Isa. 61; 1). Tako, Duh Sveti ne samo da biva poslat, nego i On sam šalje Sina koji je poslat od Oca, iz čega proizilazi da je On iste prirode, iste sile, istog dejstva i iste časti kao i Otac i Sin. Dakle, blagovoljenjem Oca i sadejstvom Duha Svetoga, po Svome neizmerno dubokom čovekoljublju jedinorodni Sin Božiji je spustio nebesa i sišao sa visine, postao vidljiv na zemlji, kao Čovek bio među nama i savršio i poučio nas onome što je čudesno, veliko, uzvišeno i zaista bogodolično, a za one koji Njega slušaju uistinu božansko i spasonosno.
3. Zatim je i dobrovoljno stradao radi našeg spasenja, i bio pogreben, i vaskrsao trećeg dana, pa se vazneo na nebesa, seo da desne strane Oca i tamo saučestvovao u silasku božanskog Duha na učenike, saposlavši Ga zajedno sa Ocem, kako im je i obećao. On je zaseo na visini kako bi nam odatle saopštio: ako neko želi da se pridruži toj slavi, da postane pričasnik Carstva nebeskog, da se nazove sinom Božijim, da zadobije besmrtni život, neizrecivu slavu, čistu sladost i nepropadljivo bogatstvo, neka sluša Moje zapovesti i neka, srazmerno svojoj snazi, podražava Moj način života, neka živi onako kako Sam živeo Ja Koji sam u telu došao na zemlju, savršio i poučio, utemeljio spasonosne zakone i Sam Sobom dao primer. Svojim delima i čudesima Gospod je pružio potvrdu evanđelskog učenja. Zapečatio je to Svojim stradanjima. Veliku korist koja dolazi od evanđelskog učenja i njegovu spasonosnost pokazao je Svojim vaskrsenjem iz mrtvih, Svojim vaznesenjem na nebesa i spuštanjem odatle božanskog Duha na učenike, što je događaj koji danas praznujemo. Nakon Vaskrsenja iz mrtvih i javljanja Svojim učenicima, On im je, uznoseći se, rekao: Evo Ja ću poslati obećanje Oca Svojega na vas; a vi sedite u Gradu Jerusalimu dok se ne obučete u silu s visine.Primićete silu kada siđe Duh Sveti na vas; i bićete Mi svedoci u Jerusalimu i po svoj Judeji i Samariji i sve do kraja zemlje (Lk. 24; 49, Dela ap. 1; 8).
4. A kada se navršilo pedeset dana po Vaskrsenju, čega se danas opominjemo, i kada su svi učenici bili sabrani zajedno, jednodušno boraveći u odaji onog svetog mesta, a takođe i u odaji svoje duše, svaki usredsređen duhom, jer svi su se u tihovanju i sabranosti posvetili molitvi i pojanju sveštenih pesama Bogu, nastade – veli evanđelist Luka – šum sa neba, kao hujanje silnoga vetra, i napuni se sav dom gde oni seđahu (Dela ap. 2; 2). To je onaj šum koji je predskazala proročica Ana kada je primila obećanje za Samuila: Gospod zagrme s neba: On će dati snahu i uzvisiće rog Pomazanika Svoga, kaže ona (1. Sam. 2; 10). Taj šum je takođe predskazan i u viđenju proroka Ilije, jer se kaže: Dođe glas tih i tanak; i tamo beše Gospod (1. Car. 19; 12); jer glas tih i tanak, to je šum vetra. Prasliku ovog glasa i daha možeš naći i u Evanđelju Hristovom. U poslednji dan velikog Praznika, tj. na Pedesetnicu, stade Isus, kako pripoveda Bogoslov i Evanđelist Jovan, i povika: Ko je žedan neka dođe Meni i pije! A ovo reče o Duhu koga trebaše da prime oni koji veruju u Ime Njegovo (Jn. 7; 37-39). I posle Vaskrsenja, On je dunuo na učenike Svoje i rekao: Primite Duh Sveti! (Jn. 20; 22).
5. Tako je onaj glas (Isusov) predznamenovao ovaj šum, a to što je dunuo na učenike predznačilo je ovaj dah, koji se sada burno razlio sa visine i pustio sa neba veliki i moćni šum, koji poziva svu zemlju pod nebesima, a svima koji sa verom pristupaju daruje blagodat i useljava se u njih. Javlja se sa silom, sve pobeđuje, gazi zidove lukavoga, uništava gradove i sva utvrđenja neprijateljska, smiruje onoga ko se preuznosi, uznosi onoga ko je smiren u srcu, utvrđuje ono što je bilo rđavo rastavljeno, razbija okove greha i odrešuje okove ropstva. Ispunio je dom u kome su se oni nalazili, čineći ga duhovnom kupelji, i tako se ostvarilo ono obećanje Spasiteljevo, koje je dao kada se uznosio: Jovan je krstio vodom, a vi ćete se krstiti Duhom Svetim, ne dugo posle ovih dana (Dela ap. 1,5). On je takođe pokazao opravdanost naziva koji im je dao, jer su silom ovoga šuma sa nebesa apostoli zaista postali „sinovi groma“. I pokazaše im se razdeljeni jezici kao ognjeni, i siđe po jedan na svakoga od njih. I ispuniše se svi Duha Svetoga i stadoše govoriti drugim jezicima, kao što im Duh davaše da kazuju (Dela ap. 2; 3-4).
6. Okončana su ta čudesna dela koja je Vladika savršio u telu, pokazujući da je On, po Svojoj ipostasi, Sin Jedinorodni Koji se na kraju vremena sjedinio sa nama. Sada počinje da se savršava ono što projavljuje Duha Svetoga u Njegovoj sopstvenoj ipostasi, da bismo poznali, a takođe i usvojili, veliku i poklonjenja dostojnu tajnu Presvete Trojice. Duh Sveti je zaista delovao i ranije – tako što je govorio kroz Proroke i najavljivao buduće, a delovao je i kroz učenike kada su izgonili demone i isceljivali bolesne. Sada se kroz ognjene jezike pokazao svima u Svojoj ipostasi i kao Gospodar na prestolu, otpočinuo je na učenicima Hristovim (dosl. „seo je na učenike“), učinivši ih oruđima Svoje sile.
7. Zašto se, međutim, javio u vidu jezika? Zato da bi pokazao da je srodan Reči Božijoj, jer nema ničeg srodnijeg reči od jezika. Učinio je to i radi blagodati učiteljstva, jer učitelju u Hristu neophodan je oblagodaćen jezik. A zašto se javio u vidu ognjenih jezika? Ne samo usled jednosuštnosti Duha sa Ocem i Sinom – jer Bog naš je oganj, i to oganj koji proždire bezakonje – nego i zbog dvostrukog dejstva apostolske propovedi. Ona mora istovremeno i da čini dobro i da prekoreva. Kao što je oganj ustrojen tako da može i da svetli i da spaljuje, tako i reč učenja u Hristu prosvećuje slušaoce, dok one koji se uporno protive predaje ognju i večnom mučenju. Apostol Luka ne kaže da su ti jezici bili ognjeni, nego – kao ognjeni, kako neko ne bi pomislio da se taj oganj mogao čuvstveno opaziti i da je bio veštastven, i da bismo na osnovu primera mogli da stvorimo predstavu o javljanju Duha Svetoga. Zašto su im se jezici pokazali razdeljeni? Zato što se Duh Sveti jedino Hristu Koji je sišao sa nebesa, ne daje od Oca na meru, jer On i u telu poseduje svecelu božansku silu i energiju. Ni na jednome od njih (Apostola) nije počinula sveobuhvatna blagodat Duha, nego je svaki dobija delimično – jedan dobija jedne, a drugi druge blagodatne darove, da neko ne bi pomislio kako blagodat koja se svetima daje od Duha predstavlja samu Njegovu prirodu (a ne dejstvo, energiju).
8. Izraz sede[1] ne označava samo gospodarsko dostojanstvo, nego i jedinstvo božanskog Duha. Sede, kaže, po jedan na svakoga od njih. I ispuniše se svi Duha Svetoga (Dela ap. 2; 3-4). Iako se razdelio prema Svojim različitim silama i energijama (dejstvima), On je svuda celovit, nerazdeljivo razdeljen, i predaje se u potpunosti, kao sunčev zrak. Stadoše Govoriti drugim jezicima, tj. na raznim jezicima obraćali su se onima koji su se tu sabrali iz raznih naroda, kao što im Duh davaše da kazuju, jer su postali oruđa božanskog Duha koja deluju i pokreću se po Njegovoj volji i sili. Svako oruđe koje se uzima spolja ne učestvuje u prirodi nego u dejstvu onoga koji deluje i koju dobija od njega. Tako biva i sa oruđima Duha Svetoga, kao što kaže i David, govoreći o Njemu: Jezik je moj trska pisara brzopisca (Ps. 44; 2). Shodno tome, trska za pisanje, koja je oruđe pisara, ne postaje učesnik u prirodi pisara, nego u njegovoj energiji, i piše ono što pisar želi i može.
9. Zašto Duh Sveti predstavlja obećanje Oca? Zato što je bio obećan preko proroka. Preko Jezekilja On je govorio: Daću vam novo srce, i nov ću duh metnuti u vas; duh Svoj metnuću u vas (Jez. 36; 26), a preko Joilja: I posle ću izliti Duh Svoj na svako telo (Joilj 2; 28). I Mojsej ga je želeo i nagovestio: Kamo da sav narod Gospodnji postanu proroci i da Gospod pusti Svoj Duh na njih (4. Mojs. 11; 29). Pošto je isto – blagovoljenje i obećanje Oca i Sina, Hristos onima koji veruju u Njega kaže: A koji pije od vode koju ću mu Ja datipostaće u njemu izvor vode koja teče u život večni (Jn. 4; 14); i: Koji u Mene veruje, kao što Pismo reče, iz utrobe njegove poteći će reke vode žive, što evanđelista tumači ovako: A ovo reče o Duhu koga trebaše da prime oni koji veruju u Ime Njegovo (Jn. 7; 38-39). U odlasku na spasonosno stradanje Gospod je svojim učenicima rekao: Ako Me ljubite, zapovesti Moje držite, i Ja ću umoliti Oca, i daće vam drugog Utešitelja da prebiva s vama vavek: Duha Istine (Jn. 14; 15-17), ovo sam vam Govorio dok sam boravio s vama. A Utešitelj Duh Sveti, Koga će Otac poslati u ime Moje, On će vas naučiti svemu i podsetiće vas na sve što vam rekoh (Jn. 14; 25-26) i: Kada dođe Utešitelj, Koš ću vam Ja poslati od Oca, Duh Istine, Koji od Oca ishodi, On će svedočiti za Mene (Jn. 15; 26).
10. Sada je obećanje ispunjeno. Sišao je Duh Sveti Kojega šalju i daju Otac i Sin, prosvetio je svete učenike i na potpuno božanski način zapalio ih kao svetiljke, ili, bolje reći, načinio je od njih zvezde celog sveta i nadsvetovne, koje imaju reč večnog života, i preko kojih je prosvetio celu vaseljenu. Kao što neko jednom svetiljkom upali drugu, a drugom treću, pri čemu svetlost predavanjem od jedne svetiljke drugoj ostaje sačuvana i nikada se ne menja, tako i kroz polaganje ruku apostola na njihove naslednike, a potom rukopolaganje drugih od strane ovih, i tako redom, blagodat božanskog Duha koja se predaje protiče kroz sva pokoljenja i prosvećuje sve one koji se poveravaju duhovnim pastirima i učiteljima.
11. Tako svaki arhijerej dolazi u svoje vreme, donoseći gradu ovu blagodat i dar Božiji, i kroz Evanđelje – prosvećenje božanskim Duhom. Oni koji odbacuju bilo koga od njih (od arhijereja), prekidaju božansku blagodat i prekidaju božansko prejemstvo – koliko je to u njihovoj moći – te tako sami sebe odvajaju od Boga, dospevaju u pogubno stanje i svakojake nesreće, što ste i vi nedavno iz iskustva naučili. Okrenuvši se sada pastiru vaših duša koji dolazi od Boga, ako poslušate mene koji vam savetujem ono što služi na spasenje, onda ćete zaista divno proslaviti uspomenu na Silazak božanskog Duha radi našeg spasenja, po neizrecivom čovekoljublju, zbog čega i usled čega je i Jedinorodni Sin Božiji, priklonivši nebesa, sišao i primio telo od nas.
12. Da On Sam nije u telu uzašao na nebesa i poslao Duha Svetoga – kako bi Ovaj utvrdio učenike Njegove i prebivao s kolena na koleno sa njima i njihovim naslednicima, učiteljima Evanđelja Blagodati? Onda ni propoved Istine ne bi bila objavljena svim narodima, niti bi došla sve do nas. Zbog toga je najčovekoljubiviji Vladika sada pokazao da su Njegovi učenici pričasnici i oci i služitelji svetlosti i večnog života, koji porađaju za večni život i od dostojnih čine decu svetlosti i oce prosvećenja, jer će tako i On Sam prebivati sa njima do kraja veka, što je bilo obećano za Duha Svetoga. On je jedno sa Ocem i Duhom, ne u smislu ipostasi, nego u smislu božanstva, jer je jedan Bog u Trojici, u jednom troipostasnom i svemogućem božanstvu. Duh Sveti je uvek bio zajedno sa Sinom u Ocu. Kako inače mogao biti bespočetni (beznačalni) Otac i Um bez Sina i sabespočetne (sabeznačalne) Reči (Logosa)? I kako bi mogla biti večna Reč bez savečnog Duha? Dakle, uvek je bio, jeste i biće – Duh Sveti, Koji stvara sa Ocem i Sinom u vreme stvaranja, Koji sa Njima obnavlja povređeno, Koji održava postojeće, Onaj Koji je svuda i sve ispunjava i svime upravlja i sve čuva. Kuda ću poći od Duha Tvoga, i od lica Tvoga gde ću pobeći, obraća se Psalmopojac Bogu (Ps. 139; 7).
13. Ne samo posvuda, nego i nad svima; i ne samo u svakom veku i vremenu, nego i pre svakog veka i vremena: Duh Sveti neće biti sa nama samo do kraja veka, kako je obećano, nego će i u budućem veku prebivati sa dostojnima, obesmrćujući ih i ispunjavajući večnom slavom, a takođe i njihova tela, što je i Gospod pokazao kada je učenicima objavio: Ja ću umoliti Oca, i daće vam drugog Utešitelja da prebiva s vama vavek (Jn. 14; 16). I zaista, prema apostolskim rečima seje se, tj. biva pogrebeno duševno telo koje umire, ono (telo) koje se naziva i fizičkim (prirodnim), sastavljeno od duše i tela koji zajedno jesu (postoje) i kreću se. Ustaje pak, tj. oživljava, duhovno telo, nad-prirodno (nad-fizičko), jer ga je sastavio i njime rukovodi božanski Duh i jer je silom Duha obučeno u besmrtnost, slavu i nepropadljivost. Prvi čovek Adam, kaže Apostol, postade duša živa, a poslednji Adam duh koji oživljuje. Prvi čovek je od zemlje; drugi čovek je Gospod sa neba. Kakav je zemljani, takvi su i zemljani; i kakav je nebeski, takvi su i nebeski (1. Kor. 15; 45-48).
14. Na koga se ovo odnosi? Na one koji su postojani i nepokolebivi u veri, koji na delu Gospodnjem uvek donose plodove, i kroz svoju poslušnost uvek na sebi nose lik Nebeskoga. Prema evanđelisti Jovanu, Preteča Gospodnji govori: Ko je neposlušan Sinu, neće videti života, nego gnev Božiji ostaje na njemu (Jn. 3; 36); a gnev Božiji može li ko da izdrži? Strašno je, braćo, pasti u ruke Boga živoga. Ako se plašimo neprijateljskih ruku dok nam Gospod govori: Ne bojte se onih koji ubijaju telo (Mt. 10; 28), ko se onda, ako ima pameti, neće uplašiti ruku Božijih što se u gnevu podižu protiv nevernika? Gnev Božiji podići će se protiv svake one duše koja u razuzdanosti i nepravdi provodi život, ne znajući za obraćenje, i drži istinu u nepravdi (Rim. 1; 18).
15. Bežimo, dakle, od ovog gneva; potrudimo se da putem pokajanja zadobijemo milost i sastradanje Svesvetog Duha. Ako neko mrzi nekoga, neka se pomiri i vrati na ljubav, kako njegova mržnja i neprijateljstvo prema bližnjem ne bi poslužili protiv njega, kao svedočanstvo za to da on Boga ne ljubi: jer ako ne ljubiš brata svoga, koga vidiš, kako ćeš onda ljubiti Boga, koga ne vidiš? Imajući ljubav jedan prema drugome, mi imamo istinsku i nelicemernu ljubav i pokazujemo je na delu. Tako, ne govorimo i ne činimo – pa i više od toga, ne dopustimo čak ni da se čuje ništa što je uvredljivo ili štetno za našu braću, kako nas je i Hristov ljubljeni Bogoslov poučio: Dečice moja, ne ljubimo rečju ni jezikom, nego delom i istinom (1. Jn. 3; 18).
16. Ako je neko pao u blud, ili preljubu, ili sličnu telesnu nečistotu, neka odstupi od te sramne skverni i neka se očisti putem ispovesti, suzama, postom i sličnim podvizima. Nepokajane bludnike i preljubočince Bog će osuditi i oterati od Sebe i predati paklu i neugasivom ognju i drugim večnim mukama, govoreći: Neka se ukloni nečisti i prokleti, da ne vidi i da se ne nasladi slavom Gospodnjom (v. Isa. 26; 10). Lopov, grabljivac ili koristoljubac neka ne krade, neka ne čini nasilje, neka ne otima tuđe, nego neka od svoga da sirotinji. Jednom rečju, ako želite život, ako želite da vidite dobre dane i da se izbavite od vidljivih i nevidljivih neprijatelja, od varvara koji sada nasrću i od muka koje su pripremljene za začetnika zla i njegove angele, uklonite se od svakog zla i činite dobro. Ne varajte se: ni bludnici, ni idolopoklonici, ni preljubnici, ni rukobludnici, ni muželožnici, ni lakomci, ni lopovi, ni pijanice, ni opadači, ni otimači neće naslediti Carstvo Božije, kaže apostol Korinćanima(1. Kor. 6; 9-10). Onaj ko nema zajednicu sa Bogom i ko nije Božiji, taj ni Boga nema za Oca.
17. Udaljimo se, braćo, molim vas, od Bogu mrskih dela i reči, kako bismo smelo mogli Boga da nazivamo Ocem. Obratimo se Njemu u istini, kako bi se i On obratio nama i kako bi nas očistio od svakog greha i udostojio Svoje božanske blagodati. Tako ćemo i sada i doveka slaviti i praznovati bogonadahnuto i duhovno ostvarenje božanskog obećanja – dolazak Svesvetog Duha ljudima i Njegovo počivanje na njima, kao ishod i ispunjenje blažene nade u Samom Hristu, Gospodu našem,
18. Kojem dolikuje slava, čast i poklonjenje, sa bespočetnim Njegovim Ocem i presvetim i blagim i živototvornim Duhom, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. U srpskom prevodu: siđe (prim. prev.).
Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Pingback: Sveti Grigorije Palama: U VREME POSTA I MOLITVE | Vidovdan

  2. Pingback: Sveti Grigorije Palama – O postu – Sveti Grigorije Palama

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *