NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » „GOSPODE, PROSVETI TAMU MOJU“ – SABRANE BESEDE

„GOSPODE, PROSVETI TAMU MOJU“ – SABRANE BESEDE

 

„GOSPODE, PROSVETI TAMU MOJU“
(SABRANE BESEDE)

 
18. Beseda
 
Izgovorena u Nedelju Mironosica; u njoj se govori
i o tome da je Bogorodica prva videla Gospoda vaskrslog iz mrtvih
 
1. Vaskrsenje Gospodnje predstavlja obnovu ljudske prirode, oživljavanje, presazdanje i vraćanje u besmrtni život prvog Adama, koji je kroz greh bio usmrćen, i smrću vraćen u zemlju od koje je bio stvoren. U početku, kada je stvoren i prizvan u život, on nije video nikoga od ljudi, jer u tom času osim njega nije bio stvoren niti prizvan u život nijedan čovek. Nakon što je preko daha Božijeg primio dah života, prvo što je ugledao bila je žena, jer je Eva bila prvo ljudsko biće posle njega. Tako i drugi Adam, Koji je Gospod, ustavši iz mrtvih nije video nikoga od ljudi, jer od Njemu bliskih niko nije bio prisutan, a vojnici koji su čuvali grob obamrli su od straha; nakon što je ustao, On je od drugih ljudi prvo ugledao Ženu, kako smo čuli kada je danas Marko blagovestio: A Isus, vaskrsnuvši rano u prvi dan nedelje, javi se najpre Mariji Mtdalini (Mk. 16; 9).
2. Na osnovu rečenog čini se da Evanđelist jasno ukazuje i na čas u koji je Gospod vaskrsao – tj. na rano jutro – i na to da se u sam čas Vaskrsenja najpre javio Mariji Magdalini. On to, međutim, ne kaže, kako će malo dalje postati jasno onima koji budu brižljivije rasuđivali. Neposredno pre toga i on, saglasno sa drugim evanđelistima, kaže da je ta Marija dolazila i ranije sa ostalim Mironosicama na (Hristov) grob i budući da je videla da je pust, otišla. Odatle je jasno da je Gospod vaskrsao znatno pre jutra, kada je ona videla Njegov grob. Određujući to vreme (kada su Mironosice došle na grob, on nije rekao prosto rano (tj. „izjutra“), kao gore, nego vrlo rano (Mk. 16; 2). Shodno tome, on ovde ne ukazuje na izlazak sunca, nego na maglovitu svetlost koja mu prethodi na horizontu. Označavajući ovo, i Jovan kaže da je Marija Magdalina došla rano, još po mraku, i da je videla kako je kamen sa groba odvaljen (Jn. 20; 1).
3. Ona tada, kako kaže Jovan, nije sama ušla u grob, nego je otišla od groba a da nije videla Gospoda. Otrčala je i došla kod Petra i Jovana, ali ih nije obavestila o Vaskrsenju Gospodnjem, nego o tome da je On uzet iz groba. Ona, dakle, još uvek nije znala za Vaskrsenje. Gospodu jednostavno nije bilo ugodno da se javi u prvi čas, nego po isteku prvog časa dana (kada se već sasvim razdanilo). Postoji, međutim, nešto što su evanđelisti zamagljeno objavili, a što ću ja sada da otkrijem vašoj ljubavi. Dakle, blagovest o Vaskrsenju Gospodnjem prva od ljudi primila je od Gospoda Bogorodica, što je bilo prikladno i opravdano. Ona Ga je pre svih videla Vaskrsloga, i nasladila se Njegovim božanskim rečima. Ona ne samo da Ga je očima videla i čula sopstvenim ušima, nego se prva i jedina privila uz Njegove prečiste noge, iako evanđelisti to ne saopštavaju otvoreno, jer ne žele da Majku navedu kao svedoka, kako nevernima ne bi dali povoda za podozrenje (u Vaskrsenje Gospodnje). Sada se, međutim, po blagodati Vaskrsloga, obraćamo vernima, i pošto nam praznik nalaže da za predmet rasuđivanja uzmemo Mironosice, mi ćemo – držeći se reči Onoga Koji je kazao da neće biti ničeg tajnog što neće postati javno – pokazati i ovo (tj. da je Bogorodica prva videla Vaskrslog Hrista).
4. Mironosice su, dakle, bile one žene koje su pratile Gospoda zajedno sa Njegovom Majkom. One su bile prisutne i u vreme spasonosnih Stradanja Spasiteljevih i pobrinule se da mirom pomažu i pripreme telo Gospodnje za pogreb. Kada su Josif i Nikodim od Pilata izmolili i uzeli Vladikino telo, kada su Ga skinuli sa krsta i obavili plaštanicama natopljenim miomirisima, kada su Ga položili u kameni grob a na vrata groba stavili veliki kamen, tu su, prema evanđelisti Marku, bile prisutne i posmatrale su sve to Marija Magdalina i druga Marija, sedeći preko puta groba. Izrazom: i druga Marija on je označio Bogorodicu. Ona se takođe naziva i Majkom Jakova i Josije, koji su bili sinovi Josifa Zaručnika. Osim njih, kako saopštava Luka, prisutne su bile i druge žene koje su posmatrale pogreb Gospodnji: A iđahu u pratnji i žene, koje bejahu došle sa Isusom iz Galileje, i videše grob i kako bi položeno telo Njegovo… A šo bejahu Magdalina Marija i Jovana i Marija Jakovljeva i ostale s njima (Lk. 23; 55; 24; 10).
5. Pa se vratiše – veli – i pripremiše mirise i miro (Lk. 23; 56); jer još nisu mogle jasno da razumeju da je On istinski miomiris života za one koji Mu sa verom pristupaju, kao i miris smrti za one koji uporno ostaju u neverovanju, i da miris Njegove odeće, tj. Njegovog tela, prevazilazi sve miomirise, te da je ime Njegovo – Miro Izliveno, kojim je celu vaseljenu ispunio božanskim miomirisom. One su, međutim, miro i miomirise pripremile kako zbog ukazivanja poštovanja Pogrebenom, tako i zbog ublažavanja zadaha raspadanja tela, misleći da će ga sačuvati pomazivanjem.
6. One su, dakle, pripremile miro i miomirise. Subotu su, prema (starozavetnoj) zapovesti, provele odmarajući se, jer još nije došla istinska Subota, i one još nisu poznale tu preblagoslovenu Subotu – prevođenje naše prirode iz adskih bezdana na svetlu i božanstvenu nebesku visinu. A u prvi dan nedelje dođoše vrlo rano na grob, i donesoše mirise što pripraviše (Lk. 24; 1). Matej pak kaže: A pošto minu subota, na osvitku prvog dana nedelje, dve žene dođoše na grob (Mt. 28; 1). Jovan pak kaže da je, dok još beše mrak, došla sama Marija Magdalina. Marko kaže da su vrlo rano u prvi dan nedelje došle tri žene (Mk. 16; 2), dok to da je Pasha bila u prvi dan posle subote tvrde svi evanđelisti. Što se vremena tiče, oni govore o svitanju prvog dana nedelje, vrlo rano, dok još beše mrak, onda kada se svetlost još meša sa tamom, tj. kada se na horizontu pojavljuje zora koja najavljuje dan. Ako bi neko hteo tačnije da odredi vreme, boja neba počinje da se menja oko devetog časa noći, kada do nastupanja dana ostaju cela tri časa.
7. Vidi se, međutim, da kod evanđelista postoji neslaganje ne toliko o vremenu dolaska Žena Mironosica na grob, koliko o broju žena. Kao što sam rekao, Mironosica je bilo mnogo, one na grob nisu dolazile sve odjednom, nego u dva, tri navrata, u grupama u kojima nisu bila iste osobe. Sve su dolazile u sam osvit zore, ali ne sve u isto vreme. Jedino je Magdalina došla ponovo i duže ostala (kod groba Hristovog). Neki Evanđelisti, zaobilazeći druge žene koje su došle, pominju samo nju. Međutim, kako ja zaključujem, sabirajući iz izlaganja svih Evanđelista a što sam i ranije rekao, pre svih je na grob Sina i Boga došla, zajedno sa Marijom Magdalinom, Bogorodica. Ovako nas uči naročito evanđelista Matej: A pošto minu subota, na osvitku prvog dana nedelje, dođoše Marija Magdalina i druga Marija da osmotre grob. I gle, zemlja se zatrese veoma; jer angeo Gospodnji siđe s neba, i pristupivši odvali kamen od vrata grobnih i seđaše na njemu. A lice njegovo beše kao munja, i odelo njegovo belo kao sneg i u strahu od njega uzdrhtaše stražari, i postadoše kao mrtvi (Mt. 28; 1-4).
8. Sve ostale žene došle su, dakle, nakon što se zemlja zatresla i stražari razbežali i našle da je grob otvoren a kamen odvaljen. Međutim, Mati Djeva je došla u času kada se zbio zemljotres i kada se kamen odvalio, (u času) kada su se prisutni stražari, pošto su se povratili od straha, dali u bekstvo. Bogorodica se, međutim, nije uplašila, Ona se obradovala kada je videla šta se dogodilo. Mislim da je prvo radi Nje Životonosac otvorio onaj grob. Sve ono što je gore na nebesima i dole na zemlji najpre nam je preko Nje otkrio. On je radi Nje poslao angela da zablista kao munja, kako bi Ona, dok je još bio mrak, blagodareći obilnoj svetlosti angela, videla ne samo prazan grob nego i složene plaštanice koje su svedočile o Vaskrsenju Pogrebenoga.
9. Isti onaj angeo Gavrilo bio je (i sada) blagovesnik (Vaskrsenja). Onaj koji joj je u početku rekao: Ne boj se, Marija, jer si našla blagodat u Boga (Lk. 1,30), i sada, videvši da je došla na grob, ponovo hita i spušta se da Prisnodjevi objavi isto, da joj blagovesti Vaskrsenje iz mrtvIh Onoga Koji se od Nje besemeno rodio, da odvali kamen i pokaže pust grob i pogrebne pokrove, te da tako svedočanstvo učini verodostojnim. Anđeo, kaže, odgovarajući reče ženama: Ne bojte se vi, jer znam da Isusa raspetoga tražite. Nije ovde; jer ustade kao što je kazao. Hodite da vidite mesto gde je ležao Gospod (Mt. 28,5-6; Mk. 16,6). „Iako vidite da su stražari prestrašeni – kaže angeo – vi se ne bojte, jer znam da tražite Isusa raspetoga. On je ustao, nije ovde. Vrata, prevornice i pečati ada, smrti i groba nisu mogli da Ga zaustave, budući da je On Gospod nas besmrtnih i nebeskih angela, i samo On je Gospod svega. Pogledajte mesto na kome je ležao Gospod. „Požurite“, kaže, „učenicima Njegovim, pa im javite da je vaskrsao iz mrtvih“.
10. Izišavši brzo iz groba, sa strahom i radošću velikom pohitaše da jave učenicima Njegovim (Mt. 28; 8). Čini mi se takođe da su Marija Magdalina i ostale žene koje su došle u taj čas još osećale strah, pošto nisu shvatile značenje angelovih reči, niti su bile u stanju da u potpunosti prihvate svetlost kako bi jasno videle i razumele jasno, dok je Bogorodica osetila veliku radost, pošto je shvatila ono što joj je angeo saopštio i sva je postala kao svetlost, budući sasvim očišćena i božanski oblagodaćena, u svemu tvrdo poznavši istinu i poverovavši arhangelu, jer ga je još od pre mnogo godina po delima njegovim smatrala dostojnim najvećeg poverenja. Kako bi moglo da se dogodi da bogomudra Djeva, Koja je prisustvovala tim događajima, ne shvati šta se to dogodilo? Ona je videla zemljotres i onog velikog angela kako u vidu munje silazi sa nebesa, videla je obamrlost stražara, pomeranje kamena, prazan grob i veliko čudo smirnom i alojom slepljenih i nepoderanih plaštanica u kojima nije bilo tela, i uz to i radostan izgled i blagovest angela. Izašavši posle te blagovesti, Marija Magdalina kao da nije čula angela, koji možda i nije govorio radi nje, te je opazila samo to da je grob pust, dok plaštanice uopšte nije primetila i potrčala je Simonu Petru i drugom učeniku, kako kaže Jovan.
11. Pridruživši se ostalim ženama, Majka Božija, Djeva, za to vreme ponovo polazi na to mesto sa koga je stigla, i tada – kako veli Matej – srete ih Isus švoreći: Radujte se! (Mt. 28; 9). Vidite li da je Mati Božija pre Marije Magdaline videla Onoga Koji je radi našeg spasenja telom stradao, bio pogreben i vaskrsao? A one, kaže, pristupivši uhvatiše se za noge Njegove i pokloniše Mu se (Mt. 28; 9). Kao što je samo Bogorodica shvatila značenje onoga što je objavljeno kada je zajedno sa Marijom Magdalinom čula angelsku blagovest o Vaskrsenju, tako je i sada, kada je zajedno sa drugim ženama srela Sina i Boga, prva među njima videla i prepoznala Vaskrsloga i, pristupivši, uhvatila se za noge Njegove, postajući tako apostol za apostole. Od Jovana saznajemo da Marija Magdalina nije bila s Majkom Božijom u trenutku kada ju je na povratku sa groba susreo, javio joj se i obratio Gospod: Onda otrča (Marija Magdalina) i dođe Simonu Petru i drugom učeniku koga ljubljaše Isus, i reče im: Uzeše Gospoda iz groba, i ne znamo gde Ga položiše (Jn. 20; 2). Kako bi ona mogla reći da su Gospoda „uzeli i negde položili, ali ne znamo gde“, da Ga je videla, dotakla rukama i čula (Njegov glas)? Čak i nakon što su Petar i Jovan dotrčali do groba, ugledali plaštanice i ušli, kažu da je Marija (Magdalina) plačući stajala napolju, pokraj groba.
12. Vidite li da ona ne samo da nije videla Gospoda, nego da nije čak ni čula (za Vaskrsenje)? I kada joj se angeo javio i upitao je: Ženo, zašto plačeš?, ona je opet odgovorila tako, kao da je Hristos mrtav. Pa i kada se okrenula i ugledala Hrista, opet nije shvatila šta se događa, nego je na Njegovo pitanje: Zašto plačeš? odgovorila kao i prethodno, sve dok je On nije pozvao po imenu i uverio je u to da je živ. Tada je i ona pristupila, tražeći da zagrli Njegove noge, na šta joj je On rekao: Ne dotiči Me se. Odatle možemo da razaznamo da je On, onda kada se prvo javio Majci i ženama koje su bile sa Njom, samo Majci dopustio da zagrli Njegove noge, iako Matej to kaže i za ostale žene, ne želeći, zbog razloga na koji smo napred ukazali, da Majku otvoreno ističe kod takvih stvari.
13. Nakon što je Prisnodjeva Marija prva došla na grob i prva primila blagovest o vaskrsenju, za njom su došli i mnogi drugi. Oni su videli odvaljen kamen i čuli angele, da bi se na povratku, posle ovih reči i viđenja, razdvojili. Jedni, kako kaže Marko, pobegoše od groba, jer ih uhvati strah i trepet, i nikom ništa ne kazaše, jer se bojahu (Mk. 16; 8). Drugi su sledili Majku Gospodnju, videli Vladiku i čuli Njegove reči. Magdalina je pošla Petru i Jovanu, i za njima je ponovo došla na grob – sama. Kada su oni otišli bila je udostojena da sama vidi Gospoda, i ponovo je bila poslana Apostolima. Došla je k njima, objavljujući svima, kako kaže Jovan, da je videla Gospoda i da joj ovo reče (Jn. 20; 18). Marko govori o tome da je ovo viđenje bilo rano ujutro, tj. na samom početku dana, pošto je nastupila zora. On, međutim, ne tvrdi da se Vaskrsenje Gospodnje zbilo tada, i da je to bilo prvo Njegovo javljanje.
14. Mi smo istražili dela Mironosica i imamo gore dokazanu saglasnost četiri Evanđelja o njima. Učenici, koji su na sam dan Vaskrsenja čuli od Mironosica i Petra, od Luke i Kleope, da je Gospod živ i da su Ga videli, nisu poverovali, zbog čega ih je On ukorio kada im se kasnije, kad su bili svi na okupu, javio. Pošto im se mnogo puta javio pokazujući da je živ, oni ne samo da su poverovali, nego su to posvuda i propovedali: Po svoj zemlji iziđe glas njihov i do krajeva vaseljene reči njihove (Ps. 18; 5); a oni otidoše i propovedaše svuda, i Gospod im pomagaše, i reč potvrđivaše znamenjima koja su se potom pokazivala (Mk. 16; 20), jer su znamenja bila neophodna sve dok reč nije bila objavljena po celoj zemlji. Ako su znamenja i čudesa potrebna za pokazivanje i utvrđivanje Istine koja se propoveda, onda su, s druge strane, ne čudesa nego znamenja potrebna i onima koji primaju reč, da pokažu jesu li tvrdo poverovali. Kakva su to znamenja? Ona, koja proističu iz dela, jer se kaže: Pokaži mi veru iz dela tvojih (Jak. 2; 18) i: Ko je među vama mudar i razuman, neka pokaže od dobrog ponašanja dela svoja (Jak. 3; 13). Ko će za pobožnog smatrati čoveka koji ima božanstven, velik i uzvišen, da tako kažemo, nebeski um, ako istrajava u poročnim delima i prikovan je za zemlju i zemaljske stvari?
15. Nikakve koristi nema od toga, braćo, ako neko kaže da ima božansku veru, a pri tome nema dela koja takvoj veri odgovaraju. Kakvu su korist ludim devojkama donele svetiljke u kojima nije bilo ulja, tj. dela ljubavi i sastradanja? Šta je onom bogatašu, koji nije imao samilosti prema Lazaru pa se zato mučio u neugasivom ognju, donelo obraćanje ocu Avraamu? Šta je onome vredela spremnost na povinovanje pozivu na svadbu, kada nije bio odeven u ruho dobrih dela koje priliči božanskom braku i bračnoj ložnici? Bio je pozvan i došao je, imao je savršenu veru, seo je onamo sa tim svetim gostima, ali je bio osuđen i postiđen, jer je bio odeven u poročno ponašanje i dela, i, pošto su mu nemilosrdno svezali ruke i noge, bio je bačen u oganj pakleni, tamo gde je plač i škrgut zuba,
16. koji neka ne iskusi niko od onih koje je Hristos pozvao, nego, verom pokazavši u svemu doličan život, neka se udostojimo da uđemo u bračnu ložnicu čiste radosti, večno prebivajući sa svetima – tamo, gde je obitavalište svih koji se raduju. Amin.

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Pingback: Sveti Grigorije Palama: U VREME POSTA I MOLITVE | Vidovdan

  2. Pingback: Sveti Grigorije Palama – O postu – Sveti Grigorije Palama

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *