NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » „GOSPODE, PROSVETI TAMU MOJU“ – SABRANE BESEDE

„GOSPODE, PROSVETI TAMU MOJU“ – SABRANE BESEDE

 

„GOSPODE, PROSVETI TAMU MOJU“
(SABRANE BESEDE)

 
14. Beseda
 
Izgovorena na Blagovesti
Prečiste Vladičice naše Bogorodice i Prisnodjeve Marije
 
1. Nabrajajući različita dela stvaranja i sozercavajući Premudrost Božiju u njima, Psalmopojac Prorok je, budući svecelo obuzet ushićenjem, usred pisanja uskliknuo: Kako su velika dela tvoja, Gospode! Sve si premudro stvorio! Kako ću pak ja, pokušavajući da po svojim moćima a u cilju proslavljenja obznanim javljanje u telu Reči Koja sve satvori, učiniti da moja beseda bude saobrazna predmetu? Ukoliko je sve ispunjeno čudom, i ukoliko je privođenje iz nebića u biće delo božanstveno i preslavno, koliko li je tek čudesnije i božanstvenije, i koliko dostojnije da bude opevano ono što, budući među tvorevinom, postade Bog, i ne prosto Bog, već upravo ono što istinski predstavlja Boga, i to u momentu kada naša priroda nije ni mogla, niti poželela da očuva ono dostojanstvo u kojem je bila sazdana, te je stoga s pravom izagnana u najniži element zemlje? Činjenica da je naša priroda postala jedno sa Bogom, i da nam je time podaren povratak u ono bolje stanje, toliko je veličanstvena i božanstvena, neizreciva i nedokučiva, da je ostajala u istinskoj nesaznajnosti, kao od veka skrivena Tajna, i za svete angele, i za ljude, pa čak i za same Proroke, premda su oni zadobijali prozrenja blagodareći dejstvu Duha. Ali šta govorim: dokle se nije zbila? – I kada se zbcla, ona ipak ostaje tajna: ne u smislu da li se zbila ili nije, već u drugom smislu – na koji se način zbila; mi, dakle, verujemo, ali ne znamo; klanjamo se, ali ne istražujemo; i klanjamo se, i verujemo jedino posredstvom Duha. Šta je u Bogu niko ne zna osim Duha Božijega (1. Kor. 2; 11), i upravo Njegovim posredstvom mi se klanjamo i u Njemu molimo, – kazuje apostol.
2. Da je ova tajna nesaznajna (dosl. nepojmljiva) ne samo ljudima, već i angelima i samim arhangelima, jasno pokazuje i današnji praznik. Arhangel je zaista blagovestio Djevi da će začeti, ali kada je Ona poželela da sazna na koji će se način ovo zbiti, kazavši mu: Kako će mi to biti kad ja ne znam za muža, Arhangel, ne budući nikako u stanju da objasni ovaj način začeća, i sam pribegava Bogu: Duh Sveti doći će na Tebe, i sila Svevišnjega oseniće te. Isto bi se dogodilo i da je neko zapitao Mojseja: na koji je način od zemlje postao čovek? Kako su iz praha sazdane kosti, i žile i krv? Kako su se u neosetljivom pojavila osetila? I kako je iz Adamovog rebra opet nastao čovek? Kako se ta njegova kost ispravila i razdelila i namestila i spojila? Na koji su način iz te kosti nastali unutrašnji organi, različiti sokovi (telesne tečnosti) i sve ostalo? Dakle, ukoliko bi kogod ovakva pitanja postavio Mojseju, on ne bi kazao ništa više osim da je ovo učinio Bog, Koji je uzeo prah zemaljski i satvorio Adama, a zatim uzeo jedno od njegovih rebara i satvorio Evu; prema tome, on odgovara Ko je bio Sazdatelj, ali ne odgovara na koji način se ovo dogodilo. Isto važi i za Gavrila: on kazuje da će Duh Sveti i sila Svevišnjega učiniti besemeno Rođenje, ali ne govori na koji način. Ako je potom i pomenuo Jelisavetu, kazavši da je ona začela u starosti i budući neplodna, time on ipak nije izrekao ništa više od činjenice da je u Boga sve moguće što kaže; šta bi on onda mogao otkriti u vezi sa dejstvom čijom je silom Djeva trebalo da začne i rodi?
3. Sve što je Arhangel kazao Djevi sadržalo je u sebi nešto više, ali je istovremeno činilo tajnu još dubljom, jer on kazuje: Duh Sveti doći će na Tebe, i sila Svevišnješ oseniće Te“. A u kom cilju? – Zato što Onaj koji dolazi na svet nije Prorok, niti je prosto čovek, kao Adam što je, već će se nazvati Sinom Svevišnjega i Spasom i Izbaviteljem roda ljudskoga i Carem Večnim. Kao što kamenje, odvaljeno sa vrha planine, stropoštavajući se sve do njenog podnožja, postaje plen brojnih strmeni (ili „provalija“), tako su i nas, koji smo otpali od zapovesti date u raju i blaženog života u njemu i stropoštali se do samoga ada, sustigle mnoge nevolje. Posledica prokletstva izrečenog Praocu, naime, nije samo to što je zemlja proizvela čkalj i trnje, u kojima ne prebiva duša, nego i to što smo (mi ljudi) poznali daleko gore, mnogoliko trnje zlih strasti i mrski čkalj greha. Rodu ljudskome nije, međutim, pao u deo samo ovaj jad, koji je postao svojina naše Pramajke, osuđene da u mukama rađa kao posledica izrečenog prokletstva, već, može se reći, i čitav naš život postao je sušti jad i muka.
4. Međutim, otkako je čovekoljubivi Bog, Sazdatelj naš, po milosrđu Svome priklonio nebesa i sišao (k nama), On je obnovio našu prirodu, prethodno je primivši od Svete Djeve, i povratio je ili, još više od toga, uzveo je na božansku i nebesku visinu. Želeći da ostvari, ili bolje reći – da u sadašnje vreme ispuni Svoju prevečnu zamisao, On šalje Arhangela Gavrila, kako govori evanđelist Luka, u Nazaret, devojci zaručenoj za muža, po imenu Josifa, iz doma Davidova; i djevojci bješe ime Marija.
5. Dakle, Bog šalje Arhangela Djevi Koju, uz očuvanje Njene devstvenosti, čini Materom Svojom isključivo silom blagoveštenja; jer, da je začela od semena, Onaj Koji se rodio ne bi postao novi čovek, niti bi bio bezgrešan, niti Spasitelj grešnima. Naime, pokretanje tela na rađanje dece, stihijski se mešajući u zamisao što ju je Bog ustanovio o nama, na taj način ovladava našim sposobnostima, pokazujući da one nisu sasvim slobodne od greha. Zbog ovoga i David kazuje: U bezakonjima se začeh, i u gresima rodi me mati moja (Ps. 50,7). Sledstveno ovome, da je začeće Božije bilo od semena, On ne bi bio novi čovek i Začetnik novoga života koji nikako ne stari. Da je On imao udela sa ljudima staroga kova, da je bio naslednik još onog praroditeljskog greha, On ne bi mogao da u Sebi nosi punoću čistoga Božanstva, i da Svoje telo načini nepresušnim vrelom osvećenja, isto kao što ne bi mogao da oskvrnjenje Praroditelja spere obiljem snage, niti da docnije uspostavi Svoju vladavinu radi osvećenja svega postojećeg. Stoga nije ni angeo, niti čovek, već Sam Gospod, ovaplotivši se u utrobi Djeve i ostavši neizmenljivim Bogom, došao i spasao nas.
6. Bilo je potrebno (Bogu) da i Djeva bude svedok Njegovog besemenog začeća i pomoćnica u onome što se događalo u domostroju (našega spasenja). O čemu je reč? O odlasku u Vitlejem, gde su i angeli nebeski objavljivali i slavili Rođenje Njegovo. O ulasku u hram, gde su Simeon i Ana svedočili za Njega, još mladenca, da je Gospod života i smrti; o bekstvu od Iroda u Egipat, saglasno sveštenim proroštvima; i o drugome, što nema potrebe da sada nabrajamo. Radi ovoga je bio uzet Zaručnik Josif, i angel je poslat Djevi, obručenoj za muža po imenu Josif. Izraz iz doma i roda Davidova odnosi se na njih oboje: naime, i Djeva i Josif vode poreklo od Davida.
7. I djevojci bješe ime Marija, kazuje se u Evanđelju; ova reč u prevodu znači „Gospođa“, što predstavlja i vrlinu Djeve, i potvrdu devstvenosti, i osobenost Njenog načina života, i marljivost u svemu, a što bi se jednom rečju dalo iskazati kao sveneporočnost. Noseći gospodstveno (odnosno sa istinskom veličinom) to tako značajno ime Djeve, Marija je u potpunosti posedovala čistotu, budući Djeva i telom i dušom i duševnim silama svojim, i bogateći se svim telesnim čuvstvima koja nemaju na sebi ničega ni najmanje sablažnjivog; i sve je ovo tako u potpunosti potvrđeno, i, onako kako to Gospođi priliči, za sva vremena ni u čemu nenarušeno – da je Ona poput zatvorenih dveri riznice i knjige zapečaćene što sveštene spise čuva skrivene od ljudskih pogleda. Stoga je za Nju i bili pisano: Ovo je Knjiga zapečaćena i Biće ovo dveri zatvorene, i niko kroz njih neće proći.
8. Postoji još jedan razlog zbog koga Presveta Bogorodica predstavlja Gospođu po vrlini i časti, a to je činjenica da Ona, Koja u devstvenosti zače i na božanski način rodi po prirodi Vladiku svega sveta, nad svim vlada. Osim toga, Ona je Gospođa ne samo zato što je slobodna od ropstva i što ima udela u božanskom gospodstvu, već i zato što predstavlja izvor i koren oslobođenja roda ljudskoga, osobito silom Svoga neizrecivog i radosnog Porođaja; jer žena koja je obručena mužu pre je potčinjena gospodaru negoli gospođa, naročito zbog toga što rađa u velikim bolovima i mukama, prema prokletstvu izrečenom još Evi: S mukama ćeš decu rađati, i volja će tvoja stajati pod vlašću muža tvojega, i on će ti biti gospodar. Oslobađajući ljudski rod od ovoga prokletstva, Djeva-Mati je umesto ovakvoga (udela) primila preko Angela pozdrav i blagoslov jer Evanđelje kazuje da, ušavši k Njoj angeo, reče: Raduj se, blagodatna! Gospod je s Tobom, blagoslovena si Ti među ženama! Govoreći reči Gospod je s Tobom, on Joj ne objavljuje ono što će tek doći, već ono što je – budući (za Nju) nevidljivo – sam video kao nešto što se već savršava. I poimajući Nju, ukrašenu svakom blagodaću Duha Svetoga, kao stecište božanskih i ljudskih darova, on Nju uistinu proglašava Blagodatnom. Videvši da je gotovo već začela Onoga u Kome je Riznica svega, i prozrevši da Njena trudnoća neće biti praćena tegobama, kao što će i rođenje (mladenca) proteći bez bola, on Je zove da se raduje, oglašavajući Nju kao uistinu jedinu Blagoslovenu i Slavnu među ženama, jer nije bilo druge žene, makar i proslavljene, koja bi preizobiljem slave bila toliko slavna da bi se mogla porediti sa Bogorodicom Djevom.
9. Videvši ga i uplašivši se da to ne bude kojim slučajem kakav angeo što dolazi da prelasti, uvodeći u zabludu nerazumne, slično onome koji negda obmanu Evu, Djeva prihvata pozdrav, ali ne bez namere da ga ne ispita, još uvek ne razumevajući u potpunosti čemu je tolika Njena blizina Bogu koju joj je ovaj blagovestio, i smuti se, kao što je napisano, od reči njegovih, koje primi, da tako kažemo, teška srca, namerna da se čvrsto drži devstvenosti. I mišljaše: kakav bi ovo bio pozdrav? Stoga i Arhangel, ljubljeni Božiji, istoga trena odgoni strah Blagodatne Djeve, kazujući Joj: Ne boj se, Marija! Jer si našla blagodat u Boš! A kakva je to blagodat? – (Blagodat) moguća jedino Onome Koji je u stanju da učini nemoguće, i samo za Tebe sačuvana pre svih vekova. Evo začećeš Začuvši vest o začeću, govori Arhangel, nipošto ne pomišljaj da je devstvenost Tvoja ukinuta, i stoga ne brini i ne smućuj se; jer, kako ukazuje blagovesnik, kada se reči „evo začećeš“ kazuju Djevi, to znači da će začeće proticati uporedo sa devstvenošću.
10. Dakle, evo začećeš, govori, i rodićeš sina; jer, raspolažući onim čime Ti raspolažeš i čuvajući devstvenost nenarušivom, začećeš i roditi Sina Svevišnjega. Isaija je, prozrevši ovo mnogo godina unapred, predskazao: Evo, Djeva će začeti, i rodiće Sina, i: Pristupih Proročici. A kako je Prorok pristupio Proročici? – Isto onako kako Joj sada Arhangel pristupa; jer ono što sada on vidi, i Prorok je unapred video i predskazao. Što se pak tiče izraza „Proročica“, on se odnosi na Djevu, pošto je Ona imala dar prorokovanja, u šta se svako može uveriti na osnovu pesme koju je uznela Bogu, a čije su reči navedene u Evanđelju (Lk. 1, 46-55).
11. Dakle, pristupi, kako se kazuje, Isaija Proročici – razume se, u proročkom duhu – i (Ona) zače u utrobi Svojoj, izbegavši bolne trudove još pre no što su nastupili, i rodi Sina. Arhangel Joj sada, međutim, kazuje: Rodićeš sina i nadenućeš mu ime Isus (što u prevodu znači „Spasitelj“) i On će biti veliki. A Isaija bi, opet, rekao ovako: „Divni Savetnik, Bog silni, Otac vječni, Knez mirni. Sa ovim je saglasan i Arhangel, koji govori: On će biti veliki, i zvaće se Sin Svevišnjega. Zašto, pak, Arhangel ne kaže: „On je veliki i Sin je Svevišnjega“, već „biće“ i „nazvaće se?“ „Zato što govori samo o ljudskoj prirodi Hristovoj, obznanjujući istovremeno da će Ga svi poznati i proglasiti za Takvog; kao što je i Pavle docnije imao da kaže: Bog se javi u tijelu, opravda se u Duhu, pokaza se angelima, propovedi se neznabošcima, verova se u svetu“ (1. Tim. 3,16). Angeo tada dodaje: I daće Mu Gospod Bog presto Davida oca Njegova; i carovaće nad domom Jakovljevim vavek, i carstvu Njegovu neće biti kraja; a Onaj Čije je carstvo što postoji u vekove, carstvo kojemu nema kraja, jeste Bog. Njemu je otac i David, što znači da je On takođe i Čovek. Na taj način, Onaj Koji ima da se rodi jeste Bog i istovremeno Čovek, Sin Čovečiji i Sin Božiji, Koji, kao Čovek prima od Boga i Oca carstvo besprejemnstveno, kao što je to video i unapred objavio Danilo, govoreći: Gledah dokle se postaviše prijestoli, i Starac sjede… i gle, kao Sin Čovječiji iđaše s oblacima nebeskim, i dođe do Starca i stade pred Njim: i dade Mu se vlast i slava i carstvo; vlast je Njegova vlast vječna, koja neće proći i carstvo se Njegovo neće rasuti (Dan. 7, 9; 13-14).
12. Sešće na presto Davidov i carovaće nad domom Jakovljevim: jer Jakov je uistinu patrijarh sviju blagočestivih, dok je David, prvi među svima carevima, blagočestivo i bogougodno carovao izobražavajući Hrista, Koji će patrijarašku i carsku službu spojiti u jedno nebesno načelo. A Blagodatna Djeva, začuvši ove neobične i božanstvene reči što Joj ih uputi Arhangel: Gospod je s Tobom i: Evo začećeš i rodićeš Sina Koji će carovati u vekove, Sina Svevišnjega, izusti: Kako će mi to biti, kad ja ne znam za muža? Iako Mi donosiš Blagu vest koja je sva od Duha i koja stoji iznad svake telesne strasti, ipak Mi javljaš o začeću, trudnoći i porođaju, što sve proističe iz začeća; ali kako će Mi to biti, kada ne znam za muža?
13. Djeva ove reči nikako ne izgovara zbog neverovanja rečima Arhangelovim, već iz želje da sazna, ukoliko je to moguće, kako će se to dogoditi. Zbog toga joj i Arhangel javlja: Duh Sveti doći će na Tebe, i sila Svevišnjega oseniće Te; zato i ono što će se roditi biće sveto, i nazvaće se Sin Božiji, jer Ti si vaistinu sveta i blagodatna, Djevo, kazuje Angeo; Duh Sveti, sa Svoje strane, doći će na Tebe, i dometanjem višnjeg osvećenja, ustrojiće i pripremiti u Tebi dejstvo Božije; sila Svevišnjega oseniće Te, osnažujući Te i ujedno sama sazdajući ljudsku prirodu u Tebi osenjenjem i doticajem, tako da Ono što se rodi bude sveto, Sin Božiji, sila Svevišnjega koja uzima oblik čoveka; eto, i Jelisaveta, rođaka Tvoja, koja čitavog života beše neplodna, sada, u starosti, po volji Božijoj, na čudesan način nosi plod u utrobi svojoj, jer je u Boga sve moguće što reče.
14. A kako je, kao odgovor na sve ovo, postupila blagodatna Djeva i Njen božanstveni i neuporedivi duh? – Sa Svoje strane, Ona pribegava k Bogu i Njemu se pruža u molitvi, kazujući Arhangelu: ako će Duh Sveti, po rečima tvojim, doći na mene, još većma očišćujući i snažeći Moju prirodu kako bih mogla primiti u Sebe Spasonosni Plod; ako će Me sila Svevišnjega oseniti, oblikujući u Meni kao čoveka Boga Koji jeste, i ustrojavajući besemeno rođenje; ako je Ono što će se roditi Sveto i Sin Božiji, i Bog i Car večni, jer je u Boga sve moguće što reče, onda Evo sluškinje Gospodnje; neka Mi bude po reči tvojoj. I otide Angeo od Nje, ostavivši u utrobi Njenoj Tvorca svega Koji se spojio sa telom, podarivši spasenje svetu, Kome je Ona poslužila ovakvim spajanjem (sa telom). Isaija je takođe, preko onoga što je video i što je bio blaženo udostojen da ispita, jasno ovo izobrazio: on je, naime, ugledao da nije neposredno (golim rukama) Serafim uzeo živi ugljen sa nebesnog, mislenog žrtvenika, već kleštima, kojima se dotakao usana njegovih, darujući mu očišćenje. Isto što (je sadržano) u ovom značajnom viđenju klešta prisutno je i u viđenju Mojsejevom – imamo u vidu kupinu ognjem opaljivanu, ali nesagorivu.
15. Ko sada ne shvata da Ova Djeva-Mati predstavlja i Kupinu i Klešta jer je začećem neopaljivo, uz služenje Arhangela, primila u Sebe Božanski Oganj, koji je kroz Nju spojio Odstranitelja greha sveta sa rodom ljudskim, očistivši nas u potpunosti preko ovog neizrecivog sastava? Sledstveno tome, Djeva-Mati predstavlja jedinu granicu između tvarne i nestvorene (Božanske) prirode; i svi koji znaju Boga poznaju i Nju kao Smestilište Nesmestivog; i svi koji hvale Boga opevaju i Nju posle Boga. Ona je Uzrok i onih (blagoslova i darova rodu ljudskome) što pre Nje behu, i Posrednica sadašnjih, i Zastupnica večnih. Ona je Osnov Proroka, Početak Apostola, Tvrđava Mučenika, Temelj Učitelja. Ona je Slava zemnih i Radost nebesnih, Ukras svega sazdanja. Ona je na nebesima nama ugotovljeni Početak i Izvor i Koren nade.
16. Neka se svi mi udostojimo da tu nadu zadobijemo Njenim molitvama za nas, u slavu Rođenoga predvečno od Oca i u poslednja vremena Ovaploćenoga od Nje Isusa Hrista Gospoda našeg, Kome priliči svaka slava, čast i poklonjenje, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Pingback: Sveti Grigorije Palama: U VREME POSTA I MOLITVE | Vidovdan

  2. Pingback: Sveti Grigorije Palama – O postu – Sveti Grigorije Palama

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *