NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » „GOSPODE, PROSVETI TAMU MOJU“ – SABRANE BESEDE

„GOSPODE, PROSVETI TAMU MOJU“ – SABRANE BESEDE

 

„GOSPODE, PROSVETI TAMU MOJU“
(SABRANE BESEDE)

 
9. Beseda
 
U vreme posta i molitve
 
1. Istina i čvrsto verovanje, usaglašeni i jednomisleni sa našim bogonosnim Ocima, predstavljaju krajnji cilj božanskih dogmi, istrajnog rada na njima i sozercanja. Za delatnu vrlinu, međutim, to ne predstavlja kraj i pre bi se moglo reći da je to njen početak, koji će, ako se ne združi sa odgovarajućim završetkom, biti uzrok još veće osude za onoga ko nju na sebe privuče, jer je rečeno: A onaj sluga koji je znao volju gospodara svoga i nije učinio po volji njegovoj, biće mnogo bijen (Lk. 12; 47). Na taj način, za delatnu vrlinu nije dovoljno znanje o njoj i istina, nego je učinjeno dobro ono što predstavlja njen završetak.
2. Prema tome, kada vidimo ljude koji su nepokolebivi u poznatom dobru, koji ga pretvaraju u delo i putem dela postaju dobri, ne dopuštajući nikakvo odstupanje od pravilnog verovanja koje nose u duši, nećemo takvima mnogo govoriti ? pravednim postupcima, celomudrenosti, uzdržanju i sličnim stvarima. Kome nije poznato da je svaka od ovih vrlina dobra, a osobito život u uzdržanju, koji, kao što svi znamo iz ličnog iskustva, donosi veliku korist i duši i telu? Međutim, mnogi ovo znaju, i to vrlo dobro, ali ostrašćenost i gnev nadvladavaju njihovu dobru volju, kao što kaže apostol: Vidim druš zakon u udovima mojim koji se bori protiv zakona uma moga i porobljava me zakonom greha koji je u udovima mojim (Rim. 7,23). Zato vas mi, braćo, stalno savetujemo, da bismo vas uspravili i da biste se bez skretanja i pravilnim razmišljanjem latili tvorenja dobrih dela i tako njihovom poznanju (tj. znanju ? dobrim delima) pridodali i dobar kraj. Dobrog su razuma, kaže David, svi koji tvore zapovesti Njegove (v. Ps. 110,10) i: Pravda je Njegova na sinovima sinova onih koji čuvaju zavet Njegov i pamte zapovesti Njegove da ih izvršuju (Ps. 102; 17-18). Pavle, opet, kaže: Nisu pravedni ired Bogom oni koji slušaju zakon, nego će se opravdati oni koji ispunjavaju zakon (Rim. 2; 13). Gospod pak obojici kaže: Kad ovo znate, blaženi ste ako to tvorite (Jn. 13; 17).
3. Dosegnimo, braćo, posredstvom dela prekrasna darove posta i dobre darove uzdržanja; dobrim delima potvrdimo svoju dobru volju prema njima (postu i uzdržanju). Na delu pokažimo kakve plodove oni donose, jer se drvo po plodu poznaje. Međutim, zemljoradnik treba prvi da okusi od plodova. Razumi šta govorim (2. Tim. 2; 6), kaže apostol. Tako svaka od vrlina očišćuje i ukrašava ili dušu, ili telo, tačnije rečeno – samo neki deo duše ili tela. Recimo, molitva i znanje ukrašavaju i očišćuju um, krotost obuzdava gnev, celomudrenost gasi požudu. Post i uzdržanje umiruju pobunu tela, mahnitost gneva i gase požudu, stvarajući u umu čisto i vedro nebo bez ijednog oblačka i očišćujući dušu od isparenja nastalih usled prejedanja kao i pomrčinu koja otuda sledi. Blagodareći postu i uzdržanju, spoljašnji čovek kopni, a srazmerno tome koliko on kopni, unutrašnji čovek se obnavlja, kao što kaže apostol. Neko je rekao da prepun želudac ne rađa istančani um[1]; prema tome, srazmerno tome ukoliko čovek biva istančaniji usled posta i uzdržanja, utoliko istančaniji biva i njegov um.
4. Na taj način se sve što je prekrasno i dobro uspešno okončava i savršava. Post i uzdržanje su dvostruke zidine, i onaj koji živi unutar njih naslađuje se velikim spokojstvom, kao da se nalazi unutar Jerusalima, pošto „Jerusalim“ u prevodu označava „mir“. I evo, u osvajačkom pohodu pod ove zidine stiže „arhi – kuvar“ vavilonskog kneza! Tamo, gde opazi da zidine nisu iznutra besprekorno utvrđene, navaljuje i ruši ih obmanama kuvarske veštine, kao ratnim probojnim napravama.
5. Oni pak koji se nalaze iza ovih zidina, ne samo da preziru raznovrsna jela nego, radi uštede, sami i hleb mese. Tačnije rečeno, oni su, blagodareći jedino uzdržanju, srušili madijamske šatore. Upravo je to predizobražavala povest o Gedeonu: Gle, pečen hleb ječmeni, kaže, kotrljaše se ka taboru madijamskom (Sud. 7; 13). Ječmeni hleb predstavlja skromnost i uzdržanje onih koji su ratovali zajedno sa Gedeonom, čak i u pogledu neophodnog jela. I dokotrlja se do šatora madijamskš i ispremeta ih, i popadaše šatori, rečeno je u nastavku. Madijamski šator, oboren ječmenim hlebom (u našem poređenju) predstavlja žarka želja grla i stomaka čije jarosne zahteve odseca post i skromna trpeza. Onaj voljeni čovek, Danilo, ne samo da je testom ubio zmaja, boga onih kojima je bog – stomak, nego je, ne okušajući željenog hleba i ne pijući vina tokom mnogih nedelja, imao nova viđenja i bio udostojen arhangelskog nadzora.
6. Tako je postupio Danilo. Naprotiv, nezasiti i nezahvalni narod je govorio: Ko će nas nahraniti mesom, jer nam je sada duša iznemogla (4. Mojs. 11; 6). Međutim, kad su se toliko nasitili mesa da im je i na nos izlazilo, bili su pogođeni opakom bolešću. I razgnevi se, kaže, Bog na ljude i sitost se njihova obrati u koleru. „Grobovi nezasitosti (požude, pohote)“ o kojima se govori na tom mestu (4. Mojs. 11; 33,35) označavaju spomenik božanskog gneva na te ljude. Gledajući na ovaj spomenik, bežimo od stomakougađanja i prigrlimo uzdržanje, zavolimo ove dane posta, jer oni čine da telo bude poslušno duši i istančavaju um, zbog čega se on hitro uznosi ka Bogu. Jovan, Preteča blagodati, tokom čitavog života hranio se samo akridama i divljim medom. Petar je upotrebljavao samo usoljene masline, vučji bob i očišćeno povrće. Šta tek možemo reći o Pavlu, koji kaže: U gladi i žeđi, često u postovima (2. Kor. 11; 27)?
7. Period četrdesetodnevnog posta ne obuhvata celi tvoj život. Osim toga, iz dana u dan zalazak sunca ograničava tvoj post.[2] O, zar nije svima lako, zar svima ne pogoduje ovo uzdržavanje od hrane?! Neka obroci budu primereni postu, tako da ni onaj ko se umereno uzdržava od hrane i umereno jede ne bude mnogo iza onoga koji gladuje. Ti se, možda, brineš za telo i kloniš se posta misleći da te on iscrpljuje? Naprotiv! Upravo prejedanje uzrokuje kostobolju, glavobolju i ostale bolesti, dok je post majka zdravlja. Usled toga, protiv svog tela ne greši samo bludnik, nego i proždrljivac, jer telo čini slabim i bolesnijim.
8. Pošto se neuzdržanje projavljuje kroz sva čula, onda ćemo svima njima naložiti uzdržanje. Ako postiš u pogledu hrane a oči te navode na preljubu u skrivenim odajama duše, na radoznalost i na klevetanje, ako te uši navode da slušaš uvrede, rđave pesme i zlobna došaptavanja, ako se i ostalim čulima izlažeš stvarima koje ti škode na njima svojstven način, kakva je onda korist od posta? Naravno, nikakva! Ti, na primer, bežiš od jednog zla, ali posredstvom čula otvaraš ulaz za ona druga (zla). Mi smo složeni od duše i tela; mi, dakle, nemamo samo telo, nego i dušu koja se sastoji od više delova (jer ona ima hraniteljni, željni, voljni i razumski deo). Zbog toga je pravi samo onaj post koji se rasprostire na sve, koji sve očišćuje i sve isceljuje. Isceljenje duše postom je blago i čovekoljubivo, zbog čega su ga naši Oci radi nas i ustanovili u ove dane.
9. Ako se, dakle, budemo nerazumno klonili posta, očekuju nas paklene muke, odsecanje i gorenje, jer će Hristos neisceljene odseći i predati neugasivom ognju na večnu kaznu. I kao što nekad nismo postili u raju pa smo bili proterani u ovaj mnogostradalni život, tako ćemo i sad, ako ne budemo postili i ako, saglasno svojim snagama, ne budemo živeli u uzdržanju, biti bačeni u neugasivu i nepodnošljivu geenu (pakao).
10. Obratite se, sinovi odstupnici, kaže proročanstvo (Jer. 3,14)! Ništa potpunije ne sadejstvuje milosti Božijoj prema preobraćenima kao post, čemu nas uči primer preobraćenih Ninevljana. Ništa pak tako ne umrtvljuje kao stomakougađanje, a što pokazuje Onaj Koji govori o preobraćenom bludnom sinu: Ovaj sin moj beše mrtav i ožive; i izgubljen beše, i nađe se (Lk. 15; 24). Bludni sin je izabrao svinjski život, naslađivao se svinjskim blatom, izjednačivši se sa svinjama i upodobivši im se, svukavši sa sebe podobije Božije. Veliki Jov kaže da se on upodobio ne samo životinjama nego i potpuno neosetljivom močvarnom bilju, divljim travama, papirusu i trsci, među kojima boravi svaštožder levijatan. David je ovu vlagu prognao tako što je živeo u uzdržanju, zbog čega kaže: Sasuši se kao opeka snaš moja… i kosti moje kao suva grana sasušiše se.., kolena moja iznemogoše od posta i telo moje se izmeni jeleja radi (Ps. 21; 16, 101; 4. i 108; 24). Izmenivši samoga sebe, izmenio je i „desnicu Višnjega“ (tj. odluke Božije za njega) i vascelog sebe predao Njemu, u svemu Ga gledajući ispred sebe i imajući Ga pred sobom čak i u pomislima srca.
11. Ovo ćemo, ljubljeni, i mi podražavati, i ne samo da ćemo od sebe udaljiti razmažen i raznežen način života, nego ćemo naš post, molitvu i psalmopojanje savršavati tako kao da je tu prisutan i da nas posmatra Sam Bog. Pri tom ćemo znati da nas ni post, ni psalmopojanje, ni molitva ne mogu spasti sami po sebi, nego da nas spasavaju kada ih tvorimo pred očima Božijim. I kao što sunce greje one koje obasjava, tako nas i oči Gospodnje osvećuju kada nas posmatraju.
12. Sve ovo pak tvorimo pred pred licem Božijim onda, kada um netremice motri na Njega i kada, gledajući na Njega, postimo, pevamo psalme i molimo se. Međutim, ako nam se tokom molitve i psalmopojanja um ponekad uznosi ka Bogu, a ponekad malaksava i biva rasejan, to znači da se još nismo potpuno predali Bogu i da cilj onoga što činimo nije samo i jedino zakon Božiji. Dakle, u onoj meri u kojoj odstupamo od dela pravednosti, u toj meri ne možemo da opstanemo pred očima Božijim, kao što je rečeno: Bezakonici neće stajati pred očima Tvojim (Ps. 5; 5). Mi, koji ležimo izranavljeni, prizivajmo Gospoda Koji može da stavi meleme i zavoje na naše rane.
13. Molim vas da sebi ne dopustimo da oslabimo, i da Ga postom, molitvama, suzama i na svaki drugi način prizivamo sve dotle dok nam se ne približi i dok nas ne isceli. Pokažimo i delima da smo toliko bogati da za Ženika imamo Hrista, Kojega sa nadom iščekujemo, iako je sada daleko od nas i skriva se u nebeskom. Doći će dani kada će biti otet od njih Ženik, i onda će postiti (Mt. 9; 15). Otuda je očigledno da oni koje Hristos priziva moraju ceo život provoditi u uzdržanju i u postu, iščekujući u dobroj nadi Njegov strašni Drugi dolazak. Posebno pak treba da postimo i da se pripremamo u ove dane, kada očekujemo i godišnji dan Vaskrsenja Hristovog, kako bismo kao čisti čisto proslavili Njegova stradanja i posredstvom njih zadobili besmrtni i blaženi život koji nam je Sam Gospod priugotovio.
14. Neka se i svi mi udostojimo ovog blaženog i besmrtnog života, blagodaću i čovekoljubljem Gospoda našeg Isusa Hrista, Kome priliči svaka slava, čast i poklonjenje, sa bespočetnim Njegovim Ocem i presvetim i blagim i živototvornim Duhom, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Stara izreka (prim. izd.).
  2. U vreme Sv. Grigorija Palame, podrazumevalo se da onaj koji posti tokom čitavog dana ne uzima hranu, i da umereno jede tek posle zalaska sunca (prim. izd.)
Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Pingback: Sveti Grigorije Palama: U VREME POSTA I MOLITVE | Vidovdan

  2. Pingback: Sveti Grigorije Palama – O postu – Sveti Grigorije Palama

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *