Питање:
Драги оче, у црквеном браку смо, муж и ја, 7 месеци и узимајући у обзир то да смо у зрелим годинама ушли у овај за свакога први брак, могу рећи да се добро сналазимо. Било је неразумевања и свађи јер се нисмо дуго забављали пре брака али смо ушли са обостраном добром намером и осећањима која су нас повезивала. Обоје имамо духовнике и за сада то тако функционише. О овоме што ме мучи сам разговарала са обојицом наших отаца, изнела на исповести, не осећам се добро због тога и можда сам нестрпљива и не радим на себи, али пожелела сам да чујем и Ваш савет. Обоје се протеклих десет година трудимо да живимо хришћански, и свако је духовно узрастао у својој духовној заједници, обе су велике и врло плодне. Имам утисак да се диригентица хора (удата жена) у пар ситуација мешала више у наш од скора заједнички живот него што по неком мом осећају приличи. Први пут нисам одреаговала, заиста се трудим да никога не повредим, и да разумем. Немам никакве сумње по питању брачне верности, већ такво понашање према мом мужу, као свом пријатељу без размишљања о томе да он више не живи сам, није уопште пријатно. Конкретно, цео хор је непозван дошао на венчање које је требало да буде интимно. Кажем, нисам одреаговала, међутим, када је требало отићи на заједничко путовање са тим хором, ја сам одустала после дугог размишљања и проналажења начина да то саопштим мом мужу јер сам знала да му неће бити право. Разлог је био потпуно друге природе, ради се о његовој бившој девојци са којом нисам желела да се срећем. Нас две се скоро ни не познајемо и немам никаква посебна осећања у вези са њом, једноставно, нисам била спремна да одем на такво путовање. Уследило је неразумевање од стране мог мужа, и јавивши да нећемо ићи (његова је одлука била да не иде и он) , добио је одговор од диригентице, који ми је наивно и нетактички рекао, да је мој поступак прост. Можда треба да нађем бољи начин за комуникацију са мужем, јер кажем, не познајемо се дуго, а и ја сам по природи интровертна. Заиста се трудим да са хришћанског аспекта не примам све к срцу и да праштам. Али сада врло често осећам неку нелагоду и мисао да она треба да ми се извини, и неко осећање, не знам ни сама да ли је то љубомора, први пут ме сналази, кад год мој муж оде на пробу или је у контакту са неким из хора Опростите, помјаните. Свако добро од Господа нашег Исуса Христа!
Ивана
Одговор:
Радујсја, драга сестро! И заиста имате разлог да се радујете – недавно сте почели да живите у црквеном браку, значи, добили сте благослов и благодат да изграђујете спасоносни православни брак, што је, када то прихватимо онако како треба, међу најлепшим стварима у животу, јер, иако му је почетак овде на земљи, циљ му је на небесима, и сада пред Вама стоји најважнији и најрадоснији пут спасења, којим ћете са својим мужем ићи у брачном животу ка Господу Исусу Христу! Веома је једноставно изградити спасоносни православни брак, а упутство се налази у посланици Св. Апостола Павла која се чита на венчању (Ефесцима 5, 20-33) . Кажем да је једноставно, али, нажалост, често због греха гордости па и опште духовне незрелости, то што је лако и једноставно постане веома тешко у мучно, и зато, у браку као и у свим људским односима, човек треба да, као што сте рекли, ради на себи. Јако ми је драго да видим да имате свог духовног оца, јер је то знак да озбиљно желите да “радите на себи”, али мало ме је збунило то што није Вам било задовољавајући савет који Вам је он дао, него сте се обратили и духовном оцу свога мужа, па сада и мени; ту свакако грешите. Када већ имате свог духовног оца, треба да прихватите његов савет који ћете примењујете у свом животу, јер он Вас најбоље познаје, а вероватно нисте чули нешто друго, нешто ново, од духовника свога мужа, а нећете ни од мене. По Вашем опису ове ситуације, а мислим да сте и сами тачно погодили, изгледа да сте дозволили да уђе у Вас па тиме и у Ваш брак, гордост, па и њена деца – љубомора, себичност и самољубље, против којих морате водити жестоку борбу, наравно уз помоћ свог духовника. А изгледа да сте због ње можда погрешно тумачили неке ствари, нека дела и речи других. То што је хор “непозвано” дошао на венчање сматрам лепим потезом. Кажете да је венчање требало да буде “интимно”, приватно. У Цркви, осим Свете Тајне Исповести, не постоји интимна или приватна Света Тајна; све се обавља у заједници Цркве. А што се тиче заједночког путовања са хором, чини ми се да сте ту погрешили што нисте о томе причали са мужем, него сте самостално донели одлуку а њему само саопштили да нећете ићи, знајући да ће то њему бити незгодно и стварати њему недоумицу, па на крају је и он одустао од пута, чему сте се вероватно и надали. У браку, такве одлуке треба да донесете заједно, да буде обострана одлука, јер је иначе манипулација у питању, која је јако греховна и гадна ствар. Можда диригентица јесте погрешила када рече да је Ваш поступак прост, јер манипулација никада није проста него доста добро смишљена и испланирана. А то је та иста гордост која сада утиче на Вас па тера да мислите да Вам она треба извинити. Немојте, драга сестро, дозволити да Вас гордост тако мучи, него као православна хришћанка, од срца јој опростите ако и даље сматрате да је погрешила; немојте бити злопамтива. Мислим да је сада најважније да схватите да сте Ви и Ваш муж још увек “млади” у браку, још увек сте у фази темељног упознавања једно другог, те ће бити доста грешака и неспоразума док не стекнете мало више искуства. Али, хвала Богу, имате већ јак темељ, благодат коју сте добили на Светој Тајни Венчања. Та благодат, уз Ваш лични труд да се развијате у вери помоћу свог духовника, ће Вам помоћи да ишчупате и излечите све грехе и грешке, а и поред тога, у црквеном браку сте позвани да једно другоме помогнете у томе, да пружате љубав, поштовање, подршку, и разумевање, и на тај начин да изграђујете сами себе, једно друго, па и сами брак, у хришћанским врлинама, и тиме да заједно идете путем спасења на коме Вас води милостиви Господ Исус Христос. Дакле, драга сестро, због Ваше оданости Богу, Вери Православној, па и мужу, уопште се не бојим да нећете успети у овоме. Препоручујем Вам да и даље причате са духовником, послушајте његов савет, спремите се што чешће за Свете Тајне Исповести и Причешће, и успешно ћете се борити против те проклете гордости и њене зле деце. Чувајте мир и љубав у срцу, и дајте све од себе да уз Божију благодат изградите диван, спасоносни православни брак у узајамној љубави, поштовању, разумевању, самопожртвовању, слози и миру. Нека Вас Бог благослови и поспеши у овоме, Ваш у Христу, о. Раде
