NASLOVNA » PITANJE PASTIRU, Crkva, ostale vere, pokreti i organizacije » Gnosticizam

Gnosticizam

Pitanje:
Pomaže Bog! Želi bih da mi pojasnite šta je to gnosticizam, a kao sekte koja je ideja toga učenja.
Vlado


Odgovor:
Bog pomogo Vlado! Gnosticizam ima svoj teološki i filisofski pojam.
Školski rečeno on potiče od grčke reči gnosis (gnosis, gnostes) , što znači znanje ili saznanje. Ponekad se u teologije koristi samo sa tim određenim smislom – traženja znanja van predanjskih (klasičnih) puteva Bogopoznanja i Oboženja. Postojala je težnja de se samo znanjem pozna Istina i ona još uvek u nekim crkvenim krugovima, kao i teološkim izazovima prikriveno živi. Zvanično, akademski, mi možemo da kažemo da je gnosticizam hrišćansko sektaško učenje koje je potpalo pod uticaj mnogobožačkih, čak i paganskih elemenata. Ta kombinacija starih sujeverja koja je pomešana sa hrišćanstvom početkom drugog veka dobija svoj pravac u odnosu na Crkvu, da se kasnije uvlači i u filosofiju kao nauku. Crkva njega poznaje i osuđuje kao jednu od najopasnijih jeresi, jer se u persijski dualizam i aleksandrijski platonizam ubacuju elemeti hrišćanskog učenja, a to je velika opasnost za nju.
U nekoliko crta mogu da kažem da se on razvija na pojmu demijurga ili potčinjenog boga, koji neposredno upravlja svetom. Taj svet je povezan sa zlom, ali moguće je kroz određene rituale dostići izbavljenje. Po njima Gospod Isus Hristos nije se nikada ovaplotio, niti je imao to opitno učešće u spasenju sveta, nego je bio povezan na jedan udaljen način sa onim što je objavljeno njegovim učenicima. Ako na gnosticizam strogo gledamo kao na sektašku pojavu, koja pozajmljuje hrišćanske elemente i kombinuje ih sa paganskim, mi uopšte nećemo da pogrešimo ako kažemo da se i danas, i to češće nego što mislimo sa njim surećemo, i da je on i dalje velika opasnost koje se treba kloniti. Nažalost mnogi pravoslavni verujući vrlo pomirljivo, čak spiritualno prema njemu prilaze. Posebno treba da se podvuče hrišćansko iskustvo istočne Srbije koje je tako teško podjarmljeno paganskim spiritualzmom. Ta sekta kroz istoriju Crkve dobija razne forme, čak i nazive, ali njena je suština u tome da se u njoj spaja, kombinuje, modifikuje pagansko sa hrišćanskim.
Ništa manje nije opasan ni kao filosofski pravac koji želi da intelektom dovede do Bogopoznanja, u otsutvu predanjskog opita koji vodi do Bogoupodobljenja, iz kojeg najviše izdvajamo post i molitvu koji su realni ostvarivači smirenja i slavoslovlja Boga. Podvig je glavna metoda Bogopoznanja a ne gnosis – intelekt. Zato sv. Simeon N.B. kaže: «Čujem da mnogi koji nerazumeju Božanske stvari, filozofiraju o njima, i budući ispunjeni grehovima bogoslove o Bogu…, bez blagodati Sv. Duha, koji daje smisao i razum (Slovo 61) . Ili kako njegov raniji sabrat sv. Atanasije Aleksandrijski reče: «Bez čistog uma i bez podražavanja (imitiranja) života svetih niko neće uspeti da razume reči svetih» (Sabrana dela, I, gl 57, st. 263. Moskva 1902) . Svako Bogopoznanje koje se inicira na intelektu a ne na prostom podvigu -tom podražavanju Hrista, i sa-ostvarivanju njegovih javljenih ideala tim putem, možemo slobodno da nazovemo savremenim ili modernim gnosticizmom. U Hristu Vaš
oLjubo

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *