Гностицизам

Питање:
Помаже Бог! Жели бих да ми појасните шта је то гностицизам, а као секте која је идеја тога учења.
Владо


Одговор:
Бог помого Владо! Гностицизам има свој теолошки и филисофски појам.
Школски речено он потиче од грчке речи гносис (gnosis, gnostes) , што значи знање или сазнање. Понекад се у теологије користи само са тим одређеним смислом – тражења знања ван предањских (класичних) путева Богопознања и Обожења. Постојала је тежња де се само знањем позна Истина и она још увек у неким црквеним круговима, као и теолошким изазовима прикривено живи. Званично, академски, ми можемо да кажемо да је гностицизам хришћанско секташко учење које је потпало под утицај многобожачких, чак и паганских елемената. Та комбинација старих сујеверја која је помешана са хришћанством почетком другог века добија свој правац у односу на Цркву, да се касније увлачи и у философију као науку. Црква њега познаје и осуђује као једну од најопаснијих јереси, јер се у персијски дуализам и александријски платонизам убацују елемети хришћанског учења, а то је велика опасност за њу.
У неколико црта могу да кажем да се он развија на појму демијурга или потчињеног бога, који непосредно управља светом. Тај свет је повезан са злом, али могуће је кроз одређене ритуале достићи избављење. По њима Господ Исус Христос није се никада оваплотио, нити је имао то опитно учешће у спасењу света, него је био повезан на један удаљен начин са оним што је објављено његовим ученицима. Ако на гностицизам строго гледамо као на секташку појаву, која позајмљује хришћанске елементе и комбинује их са паганским, ми уопште нећемо да погрешимо ако кажемо да се и данас, и то чешће него што мислимо са њим сурећемо, и да је он и даље велика опасност које се треба клонити. Нажалост многи православни верујући врло помирљиво, чак спиритуално према њему прилазе. Посебно треба да се подвуче хришћанско искуство источне Србије које је тако тешко подјармљено паганским спиритуалзмом. Та секта кроз историју Цркве добија разне форме, чак и називе, али њена је суштина у томе да се у њој спаја, комбинује, модификује паганско са хришћанским.
Ништа мање није опасан ни као философски правац који жели да интелектом доведе до Богопознања, у отсутву предањског опита који води до Богоуподобљења, из којег највише издвајамо пост и молитву који су реални остваривачи смирења и славословља Бога. Подвиг је главна метода Богопознања а не гносис – интелект. Зато св. Симеон Н.Б. каже: «Чујем да многи који неразумеју Божанске ствари, филозофирају о њима, и будући испуњени греховима богослове о Богу…, без благодати Св. Духа, који даје смисао и разум (Слово 61) . Или како његов ранији сабрат св. Атанасије Александријски рече: «Без чистог ума и без подражавања (имитирања) живота светих нико неће успети да разуме речи светих» (Сабрана дела, I, гл 57, ст. 263. Москва 1902) . Свако Богопознање које се иницира на интелекту а не на простом подвигу -том подражавању Христа, и са-остваривању његових јављених идеала тим путем, можемо слободно да назовемо савременим или модерним гностицизмом. У Христу Ваш
оЉубо

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *