NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » GNOSEOLOGIJA SVETOG ISAAKA SIRINA

GNOSEOLOGIJA SVETOG ISAAKA SIRINA

 

GNOSEOLOGIJA SVETOG ISAAKA SIRINA
 

 

I
 
BOLEST ORGANA SAZNANJA
 
Karakter saznanja uslovljen je ustrojstvom, prirodom i stanjem organa saznanja. Na svima svojim stupnjevima saznanje organski zavisi od organa saznanja. Čovek nije tvorac Istine, stoga je akt saznanja – akt usvajanja već objektivno date Istine. To usvajanje ima organski karakter: slično je kalemljenju loze na čokotu i življenju loze čokotom i od čokota (sr. Jn. 15, 1-6).
Otuda je saznanje plod na drvetu ličnosti. Kakvo drvo – onakav i plod; kakvi organi saznanja – onakvo i saznanje.
Analizirajući čoveka u njegovoj empirijskoj datosti, Sveti Isak Sirin nalazi da su njegovi organi saznanja bolesni. Zlo je bolest kojim boluje duša, a time i svi organi, saznanja.[1] Zlo ima svoja čula, to su strasti (τα πάθη), a „strasti su bolest duše“.[2] Zlo i strasti ne pripadaju prirodi duše; oni su nanos[3] i neprirodan dodatak duši.[4]
Šta su strasti po sebi? One su „neka tvrda suština“.[5] Uzroci strasti su žitejske stvari.[6] Strasti su: žudnja za bogatstvom, za gomilanjem stvari, telesna naslada, častoljublje, vlastoljublje, nadimanje lepotom gospodstva, kinđurenje i želja za dopadanjem, žudnja za ljudskom slavom, strah za telo.[7]
Sve ove strasti imaju jedno zajedničko ime: ο κόσμος = svet.[8] „Svet je življenje po telu i mudrovanje telesno“.[9] Strasti su napadi koje vrše na čoveka stvari ovoga sveta; blagodat je jedina sila koja ih može odbiti.[10] Kada se strasti ugnezde u čoveku, iskorenjuju mu dušu.[11] One zbunjuju um, ispunjuju ga fantastičnim slikama i željama,[12] zato su mu i misli zbunjene, fantastične. „Svet je bludnica“[13] koja svojim dušegubnim dražima opčinjuje dušu, razorava joj čednost, uništava bogodanu čistotu, i ona, nečista i razbludna, rađa nečisto saznanje.
Bolesna duša, bolestan um, bolesno srce, bolesna volja, jednom rečju: bolesni organi saznanja mogu rađati, stvarati, proizvoditi samo bolesne misli, bolesna osećanja, bolesne želje, bolesno saznanje.
 


 
NAPOMENE:

  1. ‘Επιστολή 4, str.380. Τοΰ οσίου πατρός ημών Ισαάκ τοΰ Σύρου, Τα ευρεθέντα ασκητικά, έκί. Νικηφόρου τοΰ Θεοτόκη, έν Λειψία 1770, άνατυ-πούμενα έπιμ. Ιωακείμ Σπετοιέρη, Άθήναι 1895. Svi su navodi po ovom izdanju
  2. tamo, Λόγος 83, str. 317
  3. tamo.
  4. Λόγος 82, str. 314.
  5. Λόγ. 69, str. 271.
  6. Λόγ. 6, str. 32.
  7. Λόγ. 30, str. 132.
  8. tamo, str. 131.
  9. tamo, str. 132.
  10. Λόγ. 38, str. 164.
  11. Λόγ. 26, str. 112.
  12. Λόγ. 56, str. 227.
  13. Λόγ. 85, str. 329.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *