Mitropolit ANTONIJE borispoljski i brovarski
Postoji nekoliko razloga zbog kojih se osećamo kao da nas je Bog napustio.
Jedan od najrasprostranjenijih, iznenađujuće, proizlazi iz naše želje da dostignemo savršenstvo sopstvenim snagama.
Uznemireni smo i dižemo ruke kada postanemo svesni svoje nesavršenosti. Preterano zahtevan čovek, duhovni perfekcionista lako se spotakne. On polaže više nade u sebe i svoju snagu nego u Gospoda i Njegovu pomoć. A to će neminovno dovesti do podrivanja njegove snage i duha i dalje do pada u očaj.
A očajanje je nedelatno. Ono paralizuje našu volju i ne možemo se pokrenuti ili se vrtimo u krug.
Koren nezadovoljstva je gordost. Izluđuje nas i oduzima nam mir i zdravo rasuđivanje. Takav čovek ne može dozvoliti sebi da se spotakne, ne može pokazati slabost; on teži ka nepogrešivosti, a to je nemoguće.
Naša nesavršenost i naše nemoći čuvaju nas od nadmenosti i preuznošenja. U njima se ponekad krije naše spasenje.
Samo smireni kormilar, pokoravajući se volji Onoga Koji je stvorio brod, može dovesti svoj brod u sigurnu luku koju je Gospod pripremio za sve.
Svest o našoj nesavršenosti je spasonosna. Sve dok je čovek svestan svoje nesavršenosti, smiren je i, sledstveno tome, duhovno raste; ali čim se pojavi osećaj sopstvene nepogrešivosti u bilo čemu, čak i u nekoj sitnici, trebalo bi da budete oprezni. To je opasan simptom.
Ceo naš život je uspon ka Bogu. Privučeni smo odbleskom Nebeske slave na zemlji i težimo ka savršenstvu Svevišnjeg. Ali, u ovom privremenom životu ono je nedostižno u svoj svojoj punoći. Potpuno prosvetljenje Božanstvom i savršeno poznavanje Trojstva moguće je tek nakon telesne smrti.
Ne plašimo se da ćemo biti nesavršeni; trebalo bi da se plašimo ako poželimo nešto više od zajedništva s Bogom – na primer, lično gordeljivo savršenstvo.
Bog je najveći predmet naših želja. Nema ničeg drugog.
Prevod sa engleskog za svetosavlje.org
Bojana Milidragović
Izvor:
Orthodox Christianity
Jedan komentar