Генеалогија порекла Господа Исуса Христа

Питање:
Помаже Бог, Пре неколико месеци сам поставио питање у вези генеалогије Исуса Христа и његовог земаљског порекла по прецима који се набрајају у Матеју у првом поглављу и по Луки у трећем поглављу. Наиме ту постоје неслагања и ја сам сасвим искрено, поставио питање надајући се вашем одговору. Нисте ми одговорили, не знам зашто, немојте мислити да сам под утицајем неке секте и да не дај Боже провоцирам, Бог ми је сведок да ме заиста интересује одговор а не да бих критиковао и постављао питања без разлога.
Ево још само нешто јер сам сад управо прочитао Ваш одговор на питање овде постављено о излечењу слепог од рођења где сте написали да деца заиста одговарају због грехова својих родитеља цитирајући Царевима 11, 12 и 21, 29 али ја сам баш прочитао Језекиља 18; 19-25 где нам Господ јасно говори да неће казнити сина због греха његовог оца. Најискреније, Вас молим одговорите. Можете и на приватни маил, Ви сигурно имате више духовности и надахнућа од мене, да не лупам главу и не искушавам свој у веру, која ми је сад потребнија него икад.
Боже помози!
Драган


Одговор:
Поштовани Драгане, или ја нисам разумео ваше питање или га ви нисте добро поставили? А врло је ретко да могу да омашим суштину питања. Ја не разумем каква неслагања постоје у вези генеалогије историјског порекла Господа Иисуса Христа? ! Да ли се питање тиче паралеленог синопсиса еванђеља у односу на неку «противуречност»? Али тамо апсолутно ње нема, јер је Свето Писмо Богонадахнута књига! Не сећам се тог вашег питања. Ни сада га нисте образожили као јасан проблем него се усредсређујете на нешто друго.
Такође, не знам у којем сам котексту одговорио на место које сте указали у Првој Царевима. Али треба да кажем да упркос томе што тврдите да не «критикујете» ви уствари овде самном полемишете.
Постоји континиуитет тумачења и његова симфонија, као и црквено предање. Ми се овим врло строго управљамо да не паднемо у искушење и изврнемо неку мисао у Божијем Откровењу. Свакако да је данас врло модерно да изигравамо теологе и познаваоце Библије, али и даље у најпростијем народу врло је актуелно сазнање богобојажљивости да не чинимо ништа лоше, барем због тога да нам се сутра то не одрази на нашу децу. А то је уствари аутентична Еванђелска мисао, да су прости апостоли сасвим нормално упитали свога Учитеља: «Ко сагреши, овај или родиттељи, те се роди слеп». А и данас дањи се рађају хроми, слепи, болесни и слични. Путем ДНК можемо да докажемо да грешке у односну на Живот (греси) родитеља, чисто тим «хемијским» путем могу да се одразе на њихову децу, као зависност од алкохола, од дроге; болест од хипотетиса и дијабетиса, од разних болести болесне сексуалности, а да не говорим о менталним последицама, само због тога што су мајке за време трудноће живеле егоситичким и грешним животом па су у своју крв уносиле: никотин, алкохол, и разне наркотике који физички и ментално разарају човека. Само по овом «механичком» можемо да докажемо да деца страдају од греха родитеља.
Овде можеме да приведемо и колективне грехове човечанства који стварају «еколошко питање», када ми својим егоизмом уништавамо ову Богом нам дану планету, не мислећи на последице отрова које стварамо и загађености који ће сутра сигурно да утичу на поколења која долазе. Рецимо данашња нуклеарна индустрија итекако се представља као «грех родитеља» у односу на децу која треба да дођу. Овде красноречива (елоквентна) и хитра теологија много не помаже да би заштитила децу од грехова својих родитеља, који богоборствују против промисли и «закона природе», коју је Господ установио као савршену и премудру симфонију ради здравог живота човека.
«Ко сагреши, овај или родитељи…»? Господ својим одговором потвруђује легитимност ове мисли и каже: «Не сагреши ни он ни родитељи његови…» (Јн. 9, 2 – 3) . У Исходу 20, 5 деца до трећег или четвртог колена носе грех родитеља. Исто као и унуци и праунуци врло несрећног Манасије, Јоахаз, Јехонија и Седекија трпе казну. У свом Плачу Јеремија тужи: «Оци наши грешише, и већ их нема, а ми носимо казну за безакоња њихова» (5, 7) . То проклество за недела и злочине када се и пред нашим савременим очима читаве породице гасе није лако сакрити (лично знам за угашене куће по околним селима у крају у којем сам рођен) . Ту теолошка дијалектика много не помаже! Многи случајеви записани су и у литератури народног благочешћа где се на туђим лошим и трагичним примерима учимо да градимо свештени страх Божији и «плашимо» за своју децу.
И данас дањи често чујемо у нашем народу: како се само не боји за своју децу! ? За ово није потребно неко конкретно ослањање у Библији, него једнставно постоји нека исконска онтолшка веза, која просто уређује природни закон, независно од тога колико је човек религиозан или чак атеиста.
То што сте прочитали код Језекиља тумачи се, однос греха и личног морала, и Тајне покајања о којој Пророк пророкује у «будућем Царству Месије», како каже Лопухин. Тај однос је другачији, јер данас имамо Цркву, али итекако нису грешници заштићени од зла који су чинили њихови преци. Наравно, нема греха који не може да се покајањем поништи, мада, понекад и после покајања многи подвижници смирено су носили крст, који су грехом зарадили. У данашњем модерном свету можемо да наведемо пример човека који у греху зарађену болест сиде носи, који може да се покаје и сасвим преобрази свој живот у свети и еванђелски, али болест коју је грехом наследио носи је до краја живота.
Ако желите да о овом полемишете онда изволите и прикључите се нашој светосавској листи разговора и дружења па ћемо да лепо разговарамо. Овај ваш избор разговора непотребно оптерећује ову врло посебну и корисну, и најлепшу рубрику сајта. Опростите, али ја више не могу себи да приуштим да се јављам приватно сваком понаособ, а посебно неком расправом, јер скоро свакодневно добијам пошту где ми се људи обраћају са врло тешким стварима, а тако је мало времена за овај интернет и његову огромну потражњу.
Искрени поздрав
оЉуба

Comments are closed.