NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » EVANĐELSKA BLAŽENSTVA

EVANĐELSKA BLAŽENSTVA

 

EVANĐELSKA BLAŽENSTVA
 

 
„BLAŽENI PROGNANI PRAVDE RADI, JER JE NJIHOVO CARSTVO NEBESKO“
 
Blaženi prognani pravde radi, jer je njihovo carstvo nebesko. Eto vrline, i u njoj blaženstva, božanskog blaženstva za sve muke i nevolje, za sve bure i oluje, za sve patnje i nesreće, za sve nepravde i smrti kroz koje prolazi Hristov sledbenik u ovom svetu. Jer šta je pravda? Pravda je duša svih evanđelskih vrlina; u njoj su one sjedinjene u jednu organsku celinu, u jedno nedeljivo i nerazorivo jedinstvo. Sva blaženstva evanđelskih vrlina su blaženstva pravdom i pravde radi. Prva evanđelska vrlina: siromaštvo duhom, smernost, puna je božanske pravde, te blaženi prognani pravde radi znači: blaženi prognani smernosti radi. Druga evanđelska vrlina: pokajničko raspoloženje, takođe je puna božanske pravde, te blaženi prognani pravde radi znači i: blaženi prognani pokajničkog raspoloženja radi. Treća evanđelska vrlina: krotost, prepuna je božanske pravde, te blaženi prognani pravde radi znači i ovo: blaženi prognani krotosti radi. Četvrta evanđelska vrlina: glad i žeđ za pravdom, peta: milostivost, šesta: čistota srca: sedma: mirotvorstvo, – pune su i prepune božanske pravde, te blaženi prognani pravde radi svakako znači još i ovo: blaženi prognani radi gladi i žeđi za pravdom; blaženi prognani milostivosti radi; blaženi prognani čistote srca radi; blaženi prognani mirotvorstva radi.
Evanđelske vrline se prelivaju jedna u drugu, i slivaju u jednu svevrlinu: pravdu. Pravda je time pravda što je sva od Boga, i sva u Bogu. Stoga je veća od svake vrline posebno, i od svih vrlina skupa. I sam naziv „svevrlina“ ne obuhvata je svu, ne izražava je svu, jer je i od toga nesravnjeno šira, dublja, beskrajnija. Uopšte, ona je toliko veća, uzvišenija, savršenija od svega ljudskog, koliko je veći, uzvišeniji, savršeniji od svakog čoveka – Bogočovek Hristos. Jer Bogočovek Hristos i jeste jedino biće u našem zemaljskom svetu u kome je oličena savršena pravda Božja. Da, tek u Njemu pravda Božja je dobila svoje ljudsko lice, svoje ljudsko telo. Do Njega, mi ljudi nismo ustvari znali šta je to pravda, prava, istinita, savršena pravda. Tek smo Njime progledali, i takvu pravdu u Njemu sagledali. Ni najkritičnija misao ljudska ne može pronaći u Njemu ni trunke nepravde. Sav On, i sve što je Njegovo, predstavlja i jeste: savršena pravda Božja, ovaploćena u ljudsko biće. Tu pravdu On nam Sobom pokazuje, i svojim Evanđeljem kazuje. Zato što je ovaploćenje i oličenje savršene pravde Božje, On je u našem čovečanskom svetu i jedino sigurno, nepogrešivo merilo pravde, svake pravde uopšte. Svojom savršenom, i besprimernom, pravednošću On najočiglednije pokazuje i najubedljivije dokazuje da je imalac i nosilac savršene pravde samo Savršeni Pravednik: On – Bogočovek Hristos. Stoga je i jedino stvarno merilo pravde i pravednosti: On, samo On. Za svako oko koje hoće da vidi, i za svaku misao koja hoće da uvidi, jasna je ova apostolska, ova na iskustvu ljudskom zasnovana istina: Hristos je – pravda Božja, pravda od Boga; i samo u Njemu i Njime mi ljudi postajemo pravda Božja, i time – pravednici (sr. 1 Kor. 1, 30; 2 Kor. 5, 21). Otuda, blaženi prognani pravde radi u najodređenijem i najširem smislu znači: blaženi prognani Hrista radi. Blaženstvo je njihovo u doživljavanju pravde = Hrista kao suštine i cilja svoga života. A u tome je ne samo blaženstvo, već i blaženstvo nad blaženstvima: samo nebesko carstvo. Jer gde je Car neba, Gospod Hristos, tu je i vascelo nebesko carstvo, sa svima svojim savršenstvima i blaženstvima. Zato je Sveistiniti i rekao: jer je njihovo carstvo nebesko. Samo osećanje pravde u duši čovekovoj nije drugo do doživljaj nečeg nebeskog; a osećanje Hrista u duši – doživljaj je čitavog nebeskog carstva sa svima večnim blaženstvima njegovim.
Pravda se podvizima pretvara u ličnu pravednost. Evanđelska smernost, postane li trajna vrlina, trajno raspoloženje čovekovo, to se već deo pravde Božje pretvorio u dušu njegovu. Tako i krotost, i pravdoljubivost, i milostivost, i čistota srca, i mirotvorstvo, postanu li trajne vrline, trajno raspoloženje čovekova bića, to se već sva pravda Božja pretvorila u dušu njegovu, i pojavljuje se kao njegova lična pravednost. Jer šta je pravednost? Pravednost je: stalno živeti u pravdi i po pravdi Boga istinoga. Pri tome, obrazac i ostvareni ideal savršene pravednosti jeste, i zanavek ostaje, Bogočovek Hristos, jer je On jedini – ovaploćena i očovečena svesavršena Pravda Božja. Ukoliko čovek evanđelskim vrlinama useljuje u sebe Gospoda Hrista, i živi Njime i radi Njega, utoliko postaje pravedan. Uzaživi li potpuno Njime i Njegovom božanskom pravdom, da je gotov i umreti za Njega u svako vreme, onda je takav čovek – istinski pravednik. Samo istinski pravednici stradaju za istinsku Pravdu. A to su? – Apostoli, Mučenici, Ispovednici, Besrebrnici, Podvižnici, i svi Svetitelji uopšte. Svi su oni, u većoj ili manjoj meri, ili od vidljivih ili od nevidljivih neprijatelja, gonjeni i progonjeni „pravde radi“, a to znači: Hrista radi, Evanđelja radi. Razume se, tu najraskošniji venac slave pripada najrevnosnijima i najpožrtvovanijima. U sviju svetih Pravednika, pravda se Hristova pretvorila u samu dušu njihovu, u samu savest njihovu, u samo biće njihovo, te iz njih zrači kroz sve misli njihove, kroz sve reči njihove, kroz sva osećanja njihova, kroz sva dela njihova. Kada misle, kada osećaju, kada delaju, oni pravdom misle, pravdom osećaju, pravdom delaju, jer se ona blagodaću Božjom preobrazila u njihovo samoosećanje i samosaznanje.
Hristočežnjivi stradalnici pravde radi: progonjeni – blagosiljaju one koji ih gone (Rm. 12, 14), ne osvećuju se za sebe (Rm. 12, 19), ne vraćaju zlo za zlo nego savlađuju zlo dobrom (1 Petr. 3,9; Rm. 12,21); kad ih psuju – blagosiljaju, kad ih gone – trpe, kad hule na njih – mole; postaju smetlište sveta po kome svi gaze (1 Kor. 5, 1213); u svemu imaju nevolje, ali im se ne dosađuje; progone ih, ali nisu ostavljeni; jednako nose na telu smrt Gospoda Isusa; jednako se predaju na smrt za Isusa (2 Kor. 4, 811). I u svemu tome oni su blaženi, jer Gospod Hristos koji pravdom svojom živi u njima, razliva po njihovom biću neiskazana blaženstva božanska. Tako se jedino i može objasniti blaženstvo svetih Mučenika i ostalih Božjih pravednika u svima njihovim mukama, nevoljama, stradanjima, smrtima i progonstvima „pravde radi“. I što pravedniji Hristov čovek, to je blaženiji u svima svojim stradanjima za pravdu. Treba se samo setiti „pravednoga“ Jova. A apostola Pavla? Koja je to velika muka, kada nagrne na njih, da ne izazove u njima – veliko blaženstvo? Sveti Apostoli se raduju što su se udostojili da budu mučeni i bijeni radi Hrista i njegove pravde (sr. D. A. 5, 40-41).
Blaženstvo u mukama, poznato je samo hristonosnim pravednicima. Oni se raduju živeći po pravdi, a još više – umirući za pravdu. To je ona radost koju, po proročanskoj reči Spasiteljevoj, niko i ništa neće moći uzeti od njih (Jn. 16, 2022): ni smrt, ni život, ni nevolja, ni tuga, ni gonjenje, ni glad, ni golotinja, ni strah, ni mač, ni anđeli, ni poglavarstva, ni išta sadašnje, ni išta buduće, ni visina, ni dubina, ni druga kakva tvar. I u svemu tome? „Radi Tebe nas ubijaju vas dan, drže nas kao ovce koje su za klanje. Ali u svemu tome pobeđujemo pomoću Onoga koji nas ljubi“ (Rm. 8, 35-39), tj. pomoću Gospoda Hrista. Eto, u tome je tajna hrišćanstva, tajna njegovog uspeha, njegove nepobedivosti, njegove sile, njegove moći, njegove svemoći. Da, sam Gospod Hristos je ta svesveta i svemoćna tajna i sila, jer je On sve i sva u dušama svojih pravih sledbenika: i pravda, i radost, i blaženstvo, i istina, i ljubav, i sila, i svemoć. On je taj što svaku njihovu žalost pretvara u radost, u radost koju im nikakav mučitelj oteti ne može, pa ni sam vrhovni učitelj svih njihovih mučitelja – Satana.
Pravednikom postaje samo onaj koji, gladan i žedan pravde, svim bićem traži pravdu, pa kad je nađe, on se hrani njome, živi njome i radi nje, i bogočežnjivu dušu svoju zasićuje svim onim što je božansko, besmrtno, večno (sr. Mt. 5, 6). Drukčije se i ne može postati pravednik, a još manje – ostati pravednik. Jer samo istinski pravednici stradaju pravde radi, idu u smrt nje radi; i u svemu tome ispunjeni su blaženstvom. Oni su do kraja iskusili i poznali da nema pravednosti bez pravde Božje, i da nema blaženstva bez pravednosti. A sve što nije od pravde Božje, muka je duhu ljudskom, i nesreća, i pakao. Zato i ne daje čoveku blaženstvo, jer ga nema.
Šta je glavni cilj ljudskog postojanja u ovom svetu? Pravda Božija. To je objavio Bogočovek: „Ištite najpre carstvo Božje i pravdu njegovu“ (Mt. 6, 33). Pravda Božja uvodi čoveka u carstvo Božje, i čini ra božanski večnim. Ustvari, pravda Božja i jeste carstvo Božje. Jer Bog caruje pravdom u svima svojim svetovima. Nasuprot tome, đavo caruje nepravdom u svima svojim svetovima: najpre u sebi, pa u čoveku, pa u paklu. Evanđelsko je pravilo života: Bog da bude na prvom mestu u svemu ljudskom. Živi li po tom pravilu, čovek i sam staje na prvo mesto, već je u carstvu Božjem. A tako se staje, i ostaje na prvom mestu samo pravdom Božjom. Đavo je oličenje nepravde, stoga i glavni neprijatelj pravde (sr. D. A. 13, 10). Kao što pravda Božja ostvaruje carstvo Božje, tako i nepravda ostvaruje carstvo đavolje.
U bogolikoj suštini ljudske prirode nalaze se klice pravde Božje. Ko ih božanskim vrlinama neguje i usavršava, postaje pravednik; a ko ih nehatom zakopa i porocima zadavi, postaje nepravednik. Žito pravde raste u čoveku kada čovek upražnjava evanđelske vrline, kada sav živi u podneblju evanđelskih raspoloženja, misli i osećanja. Imajući to u vidu, sveti Apostol i naređuje hrišćanima: „Da uzrastu žita pravde vaše“ (2 Kor. 9, 10). Negujući tako pravdu Božju, hrišćani se ispunjuju plodovima pravde kroz Gospoda Isusa (Flb. 1, 11).
Bog će „suditi celome svetu po pravdi – εν δικαιοσυνη -, preko čoveka koga odredi, o čemu dade svima dokaz vaskrsnuvši ga iz mrtvih“ (D. A.17, 31). A taj čovek jeste Bogočovek Hristos. Sudiće preko Njega, jer je On, kao čovek, objavio svima ljudima svu pravdu Božju. I dao svima dokaz o tome. Kako? Vaskrsnuvši iz mrtvih. Vaskrsenje Hristovo iz mrtvih dokaz je da je pravda Njegova jača od smrti, da je besmrtna i večna, i da važi i u ovom i u onom svetu. Ustvari, nema pravde bez Hrista i mimo Hrista. „U Njemu se javlja pravda Božja“ (Rm. 1, 17), i to javlja sva na čovečanski očigledan način. On „caruje pravdom za život večni“ (Rm. 5, 21). On se i javio u svetu „da mi budemo pravda Božja u Njemu“ (2 Kor. 5, 21). Jer usvajajući Njega i njegovu božansku pravdu, ljudi postaju pravedni. Svojom svesavršenom božanskom pravdom Hristos je kao čovek opravdao Boga pred ljudima što ih je stvorio takve, jer ih je stvorio za besmrtnost i život večni. To znače Apostolove reči: „Tako pravdom jednoga, tj. Hrista, dođe na sve ljude opravdanje života“ (Rm. 5, 18). Bog je delao kao savršena Pravda stvarajući ljude za besmrtnost i život večni. To je najubedljivije dokazao Bogočovek Hristos. Zato ljudi nemaju izgovora, nemaju opravdanja, ako Boga optužuju što je stvorio ovakav svet, ovakav život, ovakvog čoveka.
Greh je nepravda: vrlina je pravda. Čovek živi ili u jednom ili u drugom. Kada greh pomoću svojih slasti ovlada čovekom, pretvara ga u oruđe i „oružje nepravde“, i on se, svesno ili nesvesno, svakim svojim grešnim postupkom, grešnom mišlju, grešnim osećanjem bori za nepravdu. A zavoli li vrlinu, čovek pretvara sebe u „oružje pravde“, kojim Bog ostvaruje svoje nebesko carstvo na zemlji (sr. Rm. 6, 12/13). Čovek je ili sluga greha ili sluga pravde, trećega nema. Samo kad prestane biti sluga greha on postaje sluga pravde. Služeći pravdi, on osvećuje sebe, celo svoje biće, i postiže ono što je kraj i cilj pravde: život večni (Rm. 6, 16. 18. 19. 22; Mt. 25, 46; 2 Kor. 3, 9; 2 Petr. 2, 21).
Duh ljudski ne zna za istinsku pravdu dok ga Duh Sveti ne ispuni njome. A Duh Sveti useljuje se u čoveka kroz božanske vrline. „Carstvo Božje je pravda i mir i radost u Duhu Svetom“ (Rm. 14, 17): najpre pravda, i u njoj i mir i radost. Duh Sveti naročito javlja sebe pravdom, živi u čoveku pravdom, pretvara ga u hram svoj, i pravdom umnožava u čoveku sve što je božansko, besmrtno, večno. U biću čovekovom onda bujno i nezadrživo raste i dobrota i pravda i istina. To sveto trojstvo koje osvećuje čoveka od vrha do dna. Kroza nj Duh Sveti naročito dela i stvara. Jer dobrota, pravda i istina su glavni neimari čovekove besmrtnosti, večnosti, bogolikosti. Zato sveti apostol i veli: „Plod je Duha u svakoj dobroti i pravdi i istini“ (Ef. 5, 9).“
Pravda čini čoveka večno novim. Jer čovek Hristove pravde i istine i jeste jedini pravi novi čovek. To je čovek „sazdan po Bogu u pravdi i svetosti istine“ (Ef. 4, 24). Kao stvaralačka božanska sila, pravda izgrađuje „po Bogu“ sve čovekove misli, osećanja, raspoloženja, te ga na taj način čini bogolikim, sličnim Bogu. Udružena sa svetošću istine, Hristova pravda osvećuje čoveka i čini ga božanski dobrim, svetim, pravednim, lepim. To je pravi novi čovek, koji nikada ne stari, jer nikada ne umire. Besmrtnost ga i čini večno novim i večno mladim. Greh je jedina sila koja sastaruje čoveka, jer ga ona jedina usmrćuje. Čovek ne stari, ne umire, kada se obuče „u oklop pravde“ (Ef. 6, 14), te ni jedia strela greha ne može da probije taj oklop i zarije se u srce njegovo. Pravda Hristova, kada čovek živi njome, toliko učini čoveka Hristovim, toliko ga srodi sa Njim, da se on ustvari duhovno rađa od Hrista. Apostol govori hrišćanima: „Ako znate da je Hristos pravednik, poznajte da je svaki koji tvori pravdu od njega rođen“ (1 Jn. 2, 29). Štaviše: „Koji tvori pravdu, pravednik je, kao i On što je pravedan“ (1 Jn. 3, 7). Otuda sveto apostolsko merilo: „Koji god ne tvori pravde, nije od Boga“ (1 Jn. 3, 10).
Gospod Hristos nije rekao samo blaženi prognani, nego je dodao pravde radi, i time jasno pokazao da se blaženstvo daje samo prognanima pravde radi a ne čega drugog radi. To je izuzetna evanđelska blagovest i istina. Ona bruji i u rečima Sv. apostola Petra: „Ako stradate pravde radi, blaženi ste“ (1 Petr. 3, 14). Svako drugo stradanje daleko je od pravog blaženstva, a ponajčešće je izvor raznovrsnih nesreća, očajanja i muka. Stoga sveti apostol i piše hrišćanima: „Ako bivate ukoreni za ime Hristovo, blaženi ste! – jer Duh slave i Boga počiva na vama. Samo neka niko od vas ne postrada kao ubica, ili kao lupež, ili kao zločinac, ili kao onaj koji se meša u tuđe poslove. Ako pak strada kao hrišćanin, neka se ne stidi, već neka slavi Boga radi toga“ (1 Petr. 4, 14-16).
Dovodeći u vezu blaženstvo mirotvorstva radi sa blaženstvom prognanih pravde radi, Sveti Zlatoust veli: Da ne bi pomislili da je mir uvek nešto dobro, Spasitelj je dodao i ovu zapovest: blaženi prognani pravde radi, tj. prognani vrline radi, zaštite drugih radi, pobožnosti radi, jer On obično pravdom uvek naziva vascelu filosofiju duše – την απασαν της ψυχης φιλοσοφιαν.[1]
Povodom ovog blaženstva, Blaženi Teofilakt piše: Progone ne samo Mučenike, nego i mnoge druge zbog ukazivanja pomoći nevoljnima i uopšte zbog svake vrline, jer svaka vrlina jeste pravda. Lopove i ubice takođe progone, ipak oni nisu blaženi.[2] Pošto je prognanima pravde radi određeno carstvo nebesko kao nagrada, ne treba potcenjivati one kojima su određene druge nagrade. Jer iako nagrade, spomenute u ostalim blaženstvima, zbog raznovrsnosti naziva izgledaju različite, ipak sve one označavaju carstvo nebesko. Jer svi koji se udostoje ovih nagrada, naslađuju se i carstvom nebeskim, zbog čega se svi i nazivaju blaženima.[3]
O ovom, osmom blaženstvu, bogomudri svetitelj, Grigorije Niski veli: Kao neki vrhunac svih blaženstava, ovo blaženstvo sačinjava sami vrh dobroga penjanja. Jer Gospod kaže: blaženi prognani mene radi, jer je njihovo carstvo nebesko. Eto kraja podviga u Bogu, eto nagrade za trud, eto plate za proliveni znoj: udostojiti se carstva nebeskog.[4]
Blaženi prognani pravde radi. Odakle i kime prognani? Najbliži smisao reči ukazuje na poprište Mučenika, podrazumeva podvig vere. Zaista je blaženstvo – biti gonjen radi Gospoda. Zašto? Zato što gonjenje rđavim čini da gonjeni boravi u dobru. Udaljenje od zloga služi kao povod za usvajanje dobra. A dobro, i ono što je iznad svakoga dobra, jeste sam Gospod, kome gonjeni hita. Stoga je istinski blažen ko iskorišćuje na dobro sebi gonjenje od strane neprijatelja. Gonjenje koje mučitelji dižu na verne, pošto ima u sebi mnogo bolnoga za čuvstva, čini da telesni ljudi odbacuju nadu koja obećava dobijanje carstva putem stradanja. Ali Gospod, videći nemoć ljudske prirode, unapred objavljuje najpre nemoćnima, kakav je kraj podviga, da bi nadom na carstvo oni bez muke savladali privremeno osećanje bola. Stoga se veliki Stefan raduje dok ga sa svih strana zatrpavaju kamenjem, oblake kamenja koji lete na njegovo telo prima kao neku prijatnu rosu, i blagoslovima nagrađuje ubice moleći se da im to ne bude primljeno u greh. Jer je on i čuo obećanje, i video obećano. Čuvši da će prognani Gospoda radi biti u carstvu nebeskom, on je video to kada je sam bio gonjen. Kada on hita na mučeništvo, njemu se otvara nebo i on vidi ono što je obećano: Božiju slavu i Onoga o kome on svedoči svojim podvizima. Stoga, ko je blaženiji od gonjenoga Gospoda radi, kada mu je sapodvižnik sam Gospod?[5]
Kakva je nagrada, kakav venac prognanima pravde radi? Ma šta zamišljali pod tim, sve to nije ništa drugo do sam Gospod. Jer je On sam i vođ podvižnika i venac pobednika. On razdaje nagrade; On je i sama nagrada. On je – dobri udeo; On i daruje taj udeo. On obogaćuje; On je i bogatstvo. On ti ukazuje na riznicu; On i postaje za tebe riznicom. On izaziva u tebi želju za divnim biserom; On i predlaže Sebe tebi koji sve ostavljaš radi Njega. Gonjeni radi Gospoda treba da se raduju, jer progonjeni sa zemlje oni su gonjeni ka nebeskom blagu, po obećanju Gospodnjem: blaženi prognani Njega radi, jer je njihovo carstvo nebesko, po blagodati Gospoda našeg Isusa Hrista.[6]
 


 
NAPOMENE:

  1. Beseda 15, 4 na Mateja; s. 228; str. 155.
  2. tamo, ad loc.
  3. Zigaben, tamo, sar. 5, vers. 10; col. 196 S.
  4. Slovo 8; str. 467-8.
  5. isto, str. 470, 472-3.
  6. isto, str. 478.

2 komentar(a)

  1. Blagodareći Bogu,
    Sv. Justinu Ćelijskom,
    Blagodarim i Vama.💐

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *