NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ENCIKLOPEDIJA PRAVOSLAVNOG DUHOVNOG ŽIVOTA

ENCIKLOPEDIJA PRAVOSLAVNOG DUHOVNOG ŽIVOTA

 

ENCIKLOPEDIJA PRAVOSLAVNOG DUHOVNOG ŽIVOTA
 

 
T
 
TELO
TELO I KRV
TREZVENOST
TRPLJENJE
TUGA
Tuga spasonosna
 


 
TELO
 
• Naša tela su stvorena radi duhovne naslade… Usled pada ona su se spustila na nivo sklonosti ka skotopodobnim nasladama… Putem istinskog pokajanja ona mogu da se vrate na sklonost ka duhovnim nasladama. Avaj! Ljudi su izgubili čak i znanje o postojanju sposobnosti ljudskog tela za duhovni osećaj. 1. 346
• Ono se rađa zaraženo smrću i grehom, rađa se za smrt, po uzoru na telo kakvo je načinjeno za prvog, palog čoveka telo koje je bilo stvoreno iz prašine i vratilo se u prašinu; ali ono se preporađa u kupelji Krštenja za spasenje, po uzoru na telo koje je primio Nebeski Čovek, Koji se začeo i rodio od Duha Svetoga i Prečiste Djeve: Koji se gog u Hrista krstiste, u Hrista se obukoste (Gal. 3,27). Posredstvom čudesnog Tajinstva Evharistije naše telo se sjedinjuje sa telom Samog Hrista telo se sjedinjuje sa Božanskim telom, krv sa Božanskom Krvlju. Koji jede Moje Telo i pije Moju Krv rekao je Gospod u Meni prebiva i Ja u Njemu (Jn. 6.56). Ko jede svesveto Telo Hristovo i pije svesvetu Krv Hristovu u potpunosti se sjedinjuje sa Bogočovekom: njegovo telo postaje Telo Bogočoveka, a njegova krv – Krv Bogočoveka. Istinski hrišćanin počiva u Gospodu i Gospod počiva u njemu; hrišćanin je obučen u Hrista, i opet u hrišćaninu je Hristos. Sazercavajući tu uzvišenost hrišćana, apostol im kliče: Tela su vaša udovi Hristovi (1. Kor. 6,15). Telo je za Gospoda i Gospod za telo (1. Kor. 6,13). Obucite se u Gospoda Isusa Hrista, i staranje za telo ne pretvarajte u pohote (Rim. 13,14). „Darovi Duha Svetoga rekao je jedan veliki ugodnik Božiji (Veliki Sisoje) već su svojstveni obnovljenoj prirodi.“ Već je prirodno telu, koje je jedno sa Telom Hristovim, da bude hram Duha Svetoga: gde je Hristos, tamo je nesliveno i nerazdvojno od Njega i Duh Sveti.
Mnogi istinski služitelji Božiji projavili su za vreme zemaljskog života prisustvo Duha Svetoga u telima njihovim i time su opitno dokazali da tela hrišćana treba i mogu da budu hram Duha Svetoga. 4. 75 76
• Zašto je našim telima strano duhovno osvećenje? Zašto su naša tela sposobna samo za skotopodobna osećanja, kada je Duh Sveti posvedočio da nije svako telo isto, nego je gpygo telo čovečije, a gpygo telo životinjsko (1. Kor. 15,39)? Zato što ne marimo za upozorenje Gospoda našeg, Koji je rekao: Ali pazite na sebe, da srca vaša ne otežaju prejedanjem i pijanstvom i brigama ovoga života (Lk. 21,34). Otežala su naša srca, prilepile su se za zemlju naše duše; takvo stanje duha dovodi do tromosti tela, pa nam postaje strano opitno poznanje da se naše telo može obradovati Bogu živome (Ps. 83,3): Gope imajmo srca“, pa će za srcem onamo biti povučeno i telo. 4. 76
Ljubi Gospoda Boga svojega svom snagom svojom: ka Bogu treba da budu usmerene ne samo sve sile duše u tom stremljenju treba da uzme učešće i samo telo. Telo je sposobno za to. Čežnja za Bogom bila je isprva prirodna našem telu, stvorenom da čezne za Bogom. Čežnja za Bogom bila je duhovna i sveta: i telo je bilo duhovno i sveto. Usled pada ono se zarazilo odebljalošću i propadljivošću, zarazilo se skotopodobnim željama. Iskupitelj mu je vratio spo sobnost da čezne za duhovnim, i istinski sledbenici Iskupitelja iskoristili su taj dar, izagnavši iz svojih tela strasne želje, zadobivši svetu čežnju. Našim telima je svojstvena Božanska ljubav. Kada se oslobode od bolesti grehovnosti koja im je nesvojstvena i neprijateljska, naša tela još tokom zemaljskog stranstvovanja svom svojom snagom bivaju privučena ka Bogu, sjedinjujući tu snagu sa snagom duše. Nakon sveopšteg vaskrsenja osvećena tela koja prime u sebe osvećene duše, uzneće se silom Božanske ljubavi, silom Duha Svetoga, u rajske obitelji (1. Sol. 4,17); ona će se uzneti na nebo, gde se kao preteča ljudi Svojim svetim telom uzneo Gospod naš Isus Hristos. Apostol veli: Dajte telesa svoja u žrtvu živu, svetu, ygodny Bogu (Rim. 12,1). Jer treba ovo raspadljivo da se obuče u ne raspadljivost, i ovo smrtno da se obuče u besmrtnost (1. Kor. 15,53). Seje se telo duševno, ustaje telo duhovno (1. Kor. 15,44). 4. 256-257 (v. DUŠA, SJEDINJENJE, JERES, MOLITVA ISUSOVA – TELO U MOLITVI)
 
TELO I KRV
 
• Protiv pravde Hristove, koja je Krst Njegov, ustaje pravda naše izopačene prirode. Naše telo i krv bune se protiv Krsta. Krst poziva telo na raspeće, zahteva prolivanje krvi, a oni hoće da se sačuvaju, da jačaju, da gospodare, da se naslađuju. Put ka Krstu je sav od nevolja, uvreda i lišavanja; oni neće da idu tim putem: oni su gordi, oni hoće da rastu i cvetaju. Shvataš li, da su telo i krv gordi? Pogledaj ukrašeno telo i bujnu krv kako su gizdavi i nadmeni! Nisu nam bez razloga zapoveđeni siromaštvo i post! 6. 275
• Delatnik molitve obavezno mora da spozna i uvidi dejstvo strasti i duhova na njegovu krv. He kaže Sveto Pismo bez razloga ne samo za telo, nego i za krv, da ne mogu naslediti Carstva Božijega (1. Kor. 15,50). Bog odbacuje ne samo grube telesne osećaje starog čoveka, nego i finije osećaje, ponekad i veoma fine, koji potiču od pokreta krvi. Tim pre ovaj predmet zahteva pažnju podvižnika, jer istančano dejstvo strasti i duhova na krv postaje jasno samo onda kada srce oseti u sebi dejstvo Duha Svetoga. Osećaj se objašnjava osećajem. Kada je zadobio duhovni osećaj, podvižnik iznenada sasvim jasno uviđa dejstvo krvi na dušu i vidi na koji način strasti i duhovi, delujući na dušu posredstvom krvi, na najfiniji način, drže dušu u pokornosti sebi. Tada će on da shvati i da se uveri da je svako delovanje krvi na dušu, ne samo grubo, nego i prefinjeno, omraženo pred Bogom, i da predstavlja žrtvu oskvrnjenu grehom, nedostojnu da se nađe u duhovnoj oblasti, nedostojnu da se ubroji u duhovna dejstva i osećaje.
Do pojave dejstva Duha u srcu, fino dejstvo krvi ostaje ili potpuno neshvatljivo, ili teško shvatljivo, pa čak može da bude smatrano i za dejstvo blagodati, ako se ne preduzmu potrebne mere opreza. Ove mere opreza sastoje se u tome da se do trenutka očišćenja i obnove Duhom ni jedan osećaj srca ne smatra za ispravan, osim pokajnog osećaja – spasonosne tuge zbog grehova, pomešane sa nadom na pomilovanje. Od pale prirode Bog prima samo žrtvu srca, samo osećaj srca jedno njegovo stanje: Žrtva je Bogu duh skrušen, srce skrušeno i smerno Bog neće prezreti (Ps. 50,19).
Delovanje krvi na dušu potpuno je očigledno prilikom dejstva strasti gneva i pomisli gneva na krv, naročito kod ljudi koji su skloni gnevu. Kako izbezumljen postaje čovek kada se raspali gnevom! On gubi vlast nad sobom; podleže strastima i duhovima koji žude za njegovom propašću i žele da ga pogube, upotrebljavajući kao oruđe zločina njega samoga; on govori i postupa kao da je lišen razuma. Takođe, delovanje krvi na dušu očigledno je kada se krv raspali bludnom strašću. Delovanje drugih strasti na krv manje je očigledno, ali postoji. Šta je tuga? Šta je uninije? Šta je lenjost? To su različita dejstva raznih grehovnih pomisli na krv. Srebroljublje i koristoljubivost svakako utiču na krv: naslada koju u čoveku izaziva maštanje o bogatstvu nije ništa drugo nego zavodljiva, lažna i grehovna igra krvi.
Duhovi zlobe, koji neumorno i nezasito žude za čovekovom pogibijom, deluju na nas ne samo kroz pomisli i maštanja, nego i kroz različite dodire, dotičući naše telo, našu krv, naše srce, naš um, trudeći se da na svaki način i svim sredstvima uliju svoj otrov u nas. Potrebna je opreznost i pažnja, potrebno je jasno i detaljno poznavanje duhovnog puta, puta koji vodi ka Bogu. Na tom putu mnogo je lopova, razbojnika i ubica. Posmatrajući bezbrojne opasnosti, zaplačimo pred Gospodom našim i postojanim plačem Ga umolimo da nas On Sam rukovodi na tesnom i teškom putu koji vodi u život. Različita raspaljivanja krvi pod dejstvom raznih demonskih pomisli i maštanja predstavljaju onaj plameni mač koji je prilikom našeg pada dat palom heruvimu, koji on okreće u nama, zabranjujući nam ulaz u tajanstveni Božiji raj duhovnih pomisli i osećaja. 2. 213-215
• Postoji dejstvo od krvi, koje se neopitnima čini blagim i duhovnim, ali nije blago i duhovno ono dolazi iz naše pale pri rode i poznaje se po tome što je silovito, vatreno, narušava mir u sebi i bližnjima. Duhovno dejstvo se rađa iz mira i rađa mir.
Gledaj da tvoje vode (osećanja srca) teku tiho kao što je prorok rekao za vode Siloamske. Svako raspaljeno osećanje je od krvi! He smatraj ga usrdnošću, revnošću za pobožnost, ljubavlju prema Bogu i bližnjima. He, to je pokret duše, proizveden u njoj nervima, krvlju. A krv pokreću duševne strasti, koje su oruđe i lanci kneza ovoga sveta, simvoli njegove moći. Čuvaj sebe u dubokom miru i odbacuj sve što narušava mir kao nepravilno, čak i ako spolja deluje ispravno i pravedno. 6. 229-230
• „Dejstvo“ koje pominješ, koje je u tebi izazvalo čitanje Svetog Pisma kakav su utisak na Jovana Bogoslova i mironosice imali udaljeni zvuci čekića koji prikivaju klinove prilikom raspinjanja Spasitelja bilo je „od krvi“. Shvati: nervi su bili uznemireni. Takva dejstva se u duhovnom podvigu odbacuju i nazivaju „prelešću“, to jest potiču od samoobmane i vode ka njoj, jer nisu od blagodati Božije, nego predstavljaju stanje svojstveno ljudima, našoj paloj prirodi, do koga se došlo naprezanjem uobrazilje i čula. Neopitni u duhovnom životu takva svoja stanja pripisuju delovanju blagodati; od toga se javlja određeno mišljenje o sebi; to mišljenje, kada se usvoji, jeste samoobmana ili prelest. Stoga sebe treba držati u stanju staloženosti, tišine, spokojstva i siromaštva duha, brižljivo se kloneći svakog stanja koje proizvode raspaljenost krvi i nerava. 6. 286 (v. PODVIG DUŠEVNI I TELESNI)
 
TREZVENOST
 
• Prepodobni Agaton, monah egipatskog Skita, kad su ga upitali šta je važnije, telesni ili unutrašnji podvig, odgovorio je: „Čovek je nalik drvetu; telesni podvig je nalik listu drveta, a unutrašnji plodu. Ali, kako je u Svetom Pismu rečeno, svako drvo koje dobra roda ne rađa seče se i baca u oganj (Lk. 3,9), iz toga je jasno da sva naša briga treba da bude o plodu, to jest o čuvanju uma. Potrebno je i to da drvo bude pokriveno i ukrašeno lišćem, čime je predstavljen telesni podvig“. „O, čuda! kliče blaženi Nikifor Atonski, koji je reči prepodobnog Agatona naveo u svome delu o duhovnom podvigu Kakvu je izreku ovaj sveti izgovorio protiv svih koji ne čuvaju um, nego se uzdaju samo u telesno delanje! Svako drvo koje dobra roda (tj. čuvanje uma) ne rađa, nego ima samo lišće, tj. telesne podvige, seče se i baca u oganj. Strašna je oče tvoja izreka!“
Čuvanje uma, trezvenost, pažnja, umno delanje, umna molitva sve su to različiti nazivi jednog istog duševnog podviga, u njegovim različitim pojavnim oblicima. Duševni podvig u svoje vreme prelazi u duhovni. Duhovni podvig je isti taj duševni, ali već osenjen Božanskom blagodaću. Ovaj duševni ili duhovni podvig oci određuju na sledeći način: „Pažnja srca jeste neprestano bezmolvije, koje uvek i neprekidno priziva Isusa Hrista, Sina Božijeg i Boga, diše sa Njim i sa Njim hrabro ustaje na neprijatelje, ispoveda se Njemu, Jedinome Koji ima vlast da oprašta grehe“. Jednostavnije rečeno, to je unutrašnje delanje, umno, duševno delanje, umna molitva, trezvenost. Čuvanjem uma naziva se isto to: pobožno bavljenje Isusovom molitvom. Blaženi Nikifor Atonski uporedio je ove nazive sa odrezanim komadom hleba koji se shodno obliku može nazvati i parčetom, i kriškom, i okrajkom. Božansko Pismo Starog Zaveta određuje: Na svaki način čuvaj svoje srce, jer je to ishodište života (Prič. 4,23). Pazi na sebe, da ne bude u srcu tvome tajna reč bezakonja (Ponz. 15,9). Bdenje nad srcem i njegovo očišćenje nalaže posebno Novi Zavet. Ka tome su usmerene sve zapovesti Gospodnje. Očisti najpre veli Gospod iznutra čašu i zdelu, da budu i spolja. čiste (Mt. 23,26). Posudama od krhkog stakla i jeftine gline Gospod je ovde nazvao ljude.
Sveti Varsanufije Veliki kaže: „Ako čoveku ne pomogne unutrašnje delanje sa Bogom, to jest delanje osenjeno Božanskom blagodaću, onda će se on uzalud podvizavati spoljašnjim, to jest telesnim podvigom“. Sveti Isak Sirijski: „Onaj ko nema duševno delanje, lišen je duhovnih darova“. U drugoj besedi ovaj isti nastavnik hrišćanskog podvižništva telesne podvige bez podviga očišćenja uma poredi sa neplodnim utrobama i presahlim grudima: „Ti podvizi – rekao je sveti – ne mogu da se približe razumu Božijem“. Sveti Isihije Jerusalimski: „Onaj ko nema molitvu čistu od pomisli, Nema oružje za borbu, govorim o molitvi koja neprestano dejstvuje u unutrašnjosti duše, o molitvi koja prizivanjem Hrista poražava i spaljuje neprijatelja prilikom njegovog tajnog napada“. „Nemoguće je očistiti srce i odagnati neprijateljske duhove od njega bez čestog prizivanja Isusa Hrista.“ „Kao što je nemoguće provoditi zemaljski život bez hrane i pića, tako je nemoguće da duša, bez čuvanja uma i čistote srca u čemu se sastoji trezvenost i što se naziva trezvenošću dostigne bilo šta duhovno ili da se oslobodi od mislenog greha, čak i kada bi neko sebe strahom od večnih muka primoravao da ne greši (na delu).“ 1. 204-206
• Kao osnov takvom učenju Svetih Otaca, poput krajeugaonog kamena građevini, služi učenje Samog Gospoda.Istinski bogomolitelji klanjaće se Ocu u Duhu i istini, jer Otac traži da takvi budu oni koji mu se klanjaju. Bog je Duh: i koji mu se klanjaju, u Duhu i istini treba da se klanjaju (Jn. 4,23-24). 1. 207
• Navika da se pazi na sebe čuva od rasejanosti i usred bučne zabave koja čoveka okružuje sa svih strana Pažljiv čovek čak i kada je okružen mnoštvom ljudi prebiva u usamljenosti, sam sa sobom. Poznavši iz opita korist od pažnje i štetu od rasejanosti, jedan veliki otac (prepodobni avva Agaton) je rekao: „Bez usiljene pažnje nad sobom, ne može se uspeti ni u jednoj dobrodetelji“. 1. 372
• Često jedan neoprezni pogled ranjava srce. Nekoliko ponovljenih pogleda mogu toliko da prodube ovu ranu, da se ona jedva leči dugogodišnjim molitvama, dugogodišnjim podvigom i plačem. 1. 375
• Prepodobni Pimen Veliki je rekao: „Trezvenost, bezmolvije srca i rasuđivanje – to su tri delanja duše“.
Pod bezmolvijem srca ovde se podrazumeva umna molitva, koja se savršava uz saosećanje i saučešće srca, i ne narušava se rasejanošću i maštanjem. 7. 319
• Onome ko želi da vodi pažljiv život, (prepodobni) Serafim zaveštava da ne obraća pažnju na priče sa strane, od kojih se glava ispunjava ispraznim i sujetnim pomislima i uspomenama; on zaveštava da se ne obraća pažnja na tuđa dela, da se o njima ne razmišlja, ne sudi i ne govori; zaveštava da se izbegavaju razgovori, da se čovek drži kao stranik, da ocima i braći koje sretne poštovanje ukazuje poklonom i ćutanjem, i da se čuva da ih ne posmatra ispitivački, jer takav pogled obavezno u duši proizvodi nekakav utisak, koji će joj doneti rasejanost, pošto će njenu pažnju privući na sebe i odvojiće je od molitve Uopšte, onaj ko vodi pažljiv život ne treba ni na šta da gleda sa interesovanjem, niti išta treba da sluša naročito pažljivo, nego da gleda kao da ne vidi, i da sluša u prolazu, kako bi sećanje i sila pažnje uvek bili slobodni od svetskih utisaka, sposobni i spremni za primanje Božanskih utisaka. 2. 269
• Trezvenost se zadobija postepeno: stiče se dugo i naporno; rađa se prvenstveno od pažljivog čitanja i molitve, od navike da se pazi na sebe, da se bdi, da se svaka reč i svako delo prethodno promišlja, da se pazi na sve svoje pomisli i osećanja, da se pazi na sebe, da čovek ni na koji način ne postane plen greha. Budite trezveni i bdite kaže sveti apostol Petar jer suparnik vaš, đavo, kao lav ričući hodi i traži koga da proždere. Njemu se protivite utvrđeni verom (1. Pet. 5,8-9). „Budi poput Heruvima, sav oko – rekao je Jevtimije Veliki monahu koji je bio izložen đavoljem iskušenju – ograđujući se sa svih strana najvećom opreznošću: jer hodiš posred zamki.“ Prepodobni Varsanufije Veliki i Jovan Prorok su onima koji žele da vode trezven, bogougodan život dali najbolji savet za delatnu trezvenost. Oni su savetovali da se pre svakog poduhvata, to jest da se pre stupanja u razgovor ili pristupanja poslu, misao uznese ka Bogu i da se od Njega izmoli urazumljenje i pomoć.
Za prebivanje u trezvenosti potrebno je pažljivo čuvati svežinu i svetlost uma. Um se pomračuje od neblagorazumne upotrebe hrane, pića i sna, od mnogoglagoljivosti, rasejanosti i svakodnevnih briga. Pazite na sebe rekao je Gospod da srca vaša ne otežaju prejedanjem i pijanstvom i brigama ovoga života, i da Dan onaj ne naiđe na vas iznenada. 5. 265-267 (v. DOBRODETELJI)
 
TRPLJENJE
 
• „Dom duše je trpljenje, jer ona živi u njemu; hrana duše je smirenje, jer se ona hrani njime“ rekao je sveti Ilija Evdik.
Tačno: hraneći se svetom hranom smirenja, duša može da prebiva u svetom domu trpljenja. Kada pak te hrane ponestane, ona izlazi iz doma trpljenja Kao vihor ponese je nemir i kruži sa njom. Kao talasi u njoj se podižu različite strasne pomisli i osećanja, potapaju je u dubinu nerazumnih i grehovnih razmišljanja, maštanja, reči i postupaka. Duša dospeva u stanje raslabljenosti, mračnog uninija, često se približavajući ponorima ubistvenog očajanja i potpunog rastrojstva.
Želiš li da neprestano prebivaš u svetom domu trpljenja? Onda treba da se snabdeš hranom koja je za to neophodna: zadobij i umnožavaj u sebi smirene pomisli i osećanja. 1. 318
• Sveti Oci zapovedaju da se borba izdrži bez napuštanja mesta, naročito ako u njemu nema očiglednih povoda za greh. Monah koji zbog duševne borbe ostavlja mesto svoga života, nikada ne mo že da zadobije duhovne plodove. Nepokolebivost – to je jedan od prvih kvaliteta vojnika, i zemaljskog i duhovnog. Ratnici iskusni u borbi za obeležje hrabrosti smatraju odvažan napad na neprijateljske linije, ali za neuporedivo veću hrabrost smatraju mirno stajanje, sa nepokolebivom čvrstinom, pod vatrom neprijateljske artiljerije, onda kada to zahteva opšti plan vojskovođe. Takvi vojnici su najpouzdaniji. Na takve vojnike se najviše oslanja naš podvigopoložnik Isus Hristos i ovenčava ih duhovnim vencima. Ovo delanje zapoveda nam Duh Sveti: Ako izađe nate duh silnoga, mesto svoje ne ostavljaj. Naprotiv, On prekoreva kolebljive vojnike i objavljuje im da će biti lišeni duhovnih darova: Sinovi Jefremovi zatežući i bacajući strele okrenuše se u dan rata… I odbauu Gospod naselje Josifovo i pleme Jefremovo ne izabra (Ps. 77,9,67). Od toga i vi strahujte; potrudite se da donesete plod, po reči Gospodnjoj: u trpljenju. 6. 156 (v. VOLJI POKORNOST, NEVOLJE, SLABOSTI SVOJE, ISKUŠENJA)
 
TUGA
 
• Odbacimo roptanje, odbacimo žaljenje na sudbinu, odbacimo tugu i žalost srca, od kojih slabe duše stradaju više nego od samih nevolja. 1. 351
• Bog, Koji dopušta nevolje čoveku, sa njima šalje i utehu. Uveren sam da tu utehu vašem srcu od Prestola Božijeg donosi vaš sveti Anđeo čuvar, jer istinska uteha može da dođe samo od Boga. Zemaljske zabave samo prigušuju patnju, ali je ne iskorenjuju: čim one prođu, patnja, koja kao da je ojačala od predaha, počinje da deluje sa još većom snagom. Naprotiv, uteha od Boga uništava patnju srca u samom njenom korenu u mračnim pomislima beznađa. Ona čoveku donosi blage i smirene pomisli pokornosti Bogu, pomisli pune žive vere i krotke sladosti nade. Pred očima uma otkriva se neizmerna večnost i život na zemlji počinje da se čini kao kratko stranstvovanje; sreća i nesreća u tom životu čine se sitnim i nevažnim, jer se sve neravnine zemaljskog života ispravljaju i izglađuju sazerca vanjem večnosti. 6. 468
• Kada želja ostane neispunjena, naročito kada se čini razumnom, korisnom i potrebnom, onda srce biva poraženo tugom. Shodno značaju želje i tuga može da se pojačava, pa neretko prelazi u uninije i čak očajanje. 2. 96
• Čamotinja me obuzima iz sledećeg razloga: kada padnem u neko grehovno delo, reč, ili pomisao, pa se posle toga dugo ne bavim pokajanjem, čak i ako se u to vreme bavim korisnim stvarima. Duša tad oseća nedostatak i oskudicu, a usled osećaja nedostatka – tugu. 6. 411 (v. UNINIJE, POMISLI, POMISLI TUGE, STRASTI, NEVOLJE, MOLITVA ISUSOVA -Metod)
 
Tyga spasonosna
(v. SUZE, JEVANĐELJE, MOLITVA)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *