NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ENCIKLOPEDIJA PRAVOSLAVNOG DUHOVNOG ŽIVOTA

ENCIKLOPEDIJA PRAVOSLAVNOG DUHOVNOG ŽIVOTA

 

ENCIKLOPEDIJA PRAVOSLAVNOG DUHOVNOG ŽIVOTA
 

 
A
 
AD
AKATIST
ANATEMA
ANĐELI
ANĐEO ČUVAR
 


 
AD
 
• Izričući presudu Adamu prilikom njegovog proterivanja iz raja, Bog je najpre nabrojao zemaljske kazne za prestupnika rajske zapovesti, a potom je objavio da će Adam tim kaznama biti podvrgnut sve dotle dok se ne vrati u zemlju iz koje je uzet. Jer si zemlja rekao mu je Gospod i u zemlju ćeš se vratiti (Post. 3,19). Ovde nije rečeno da će Adam u zemlju poći samo telom: presuda onome koji se drznuo da ustane protiv Boga strašnija je nego što se čini na prvi i površan pogled. Pravednici Starog Zaveta, kao što je očigledno iz Svetog Pisma, nedra zemlje uvek su smatrali za mesto ada. S tugom ću u ad sići za sinom svojim (Post. 37,35) govorio je sveti patrijarh Jakov kad su mu doneli lažnu vest o smrti njegovog ljubljenog sina Josifa. Prestani dakle i okani me se malo moli Boga pravedni, mnogostradalni Jov okružen sa svih strana iskušenjima pre nego otidem odakle se neću vratiti, u zemlju tamnu i mračnu, u zemlju večne tame, gde nema svetlosti, niti se vidi život ljudski (Jov. 10,20-22). Bogonadahnuti zakonodavac Izrailjaca Mojsije objavljivao je narodu gnev Božiji na Koreja i njegovu družinu govoreći: Ako ovi pomru kao što mru svi ljudi, i ako budu pokarani kao što bivaju pokarani svi ljudi, nije me poslao Gospod. No ako li što novo učini Gospod, i zemlja otvori usta svoja i proždre ih sa svim što je njihovo, i siđu živi u ad, tada znajte da su ovi ljudi uvredili Gospoda… Ikad izgovori ove reči saopštava dalje Sveto Pismo rasede se zemlja pod nogama njihovim… i siđoše živi u ad (Bro. 16,29-35). Prorok David je pevao Gospodu: Jer je milost Tvoja velika na meni, i izbavio si dušu moju od ada najdubljeg (Ps. 85,13).
.. .Isto mesto za ad određuje i Sveto Pismo Novog Zaveta. Najavljujući silazak u ad Svojom Dušom i Božanstvom neodvojivim od nje Bogočovek je rekao: Biće Sin Čovečiji u srcu zemlje tri dana i tri noći (Mt. 12,40). Objašnjavajući Spasiteljeve reči blaženi Teofilakt Ohridski kaže da je Gospod ispunio to Svoje obećanje „sišavši u podzemlje do ada“. Po rečima svetog apostola Pavla, Gospod siđe u najdonja mesta zemlje (Ef. 4,9), a po rečima apostola Petra siđe i propoveda duhovima u tamnici (1. Pet. 3,19). „Obožena Duša Hristova kaže sveti Jovan Damaskin silazi u ad zato da bi svetlost obasjala i one koji su pod zemljom i prebivaju u tami i seni smrti, baš kao što je onima na zemlji zasijalo Sunce pravde“ (Tačno izloženje pravoslavne vere). 3. 89 -91
 
AKATIST
 
• Za početnike je korisnije da na molitvi čitaju akatiste i kanone nego Psaltir. 6. 299
• Akatist Gospodu Isusu Hristu za početnika je korisniji od drugih molitvoslovlja. Čitajte ga jednom nedeljno, stojeći ili sedeći, kako Vam bude ugodnije, ali obavezno sa pažnjom i bez žurbe. 6. 526 (vidi: MOLITVA, PRAVILO, CRKVENA MOLITVA)
 
ANATEMA
 
• Rečju anatema označava se odlučenje, odbacivanje. Kada Crkva predaje anatemi neko učenje, znači da to učenje sadrži u sebi hulu na Duha Svetoga i radi spasenja mora da bude odbačeno i odstranjeno, kao što se otrov udaljava od hrane. Kada se čovek predaje anatemi to znači da je on nepovratno usvojio bogohulno mišljenje i da njime lišava spasenja i sebe i one bližnje sa kojima deli svoj način razmišljanja. Kada čovek donese odluku da ostavi bogohulno učenje i prihvati učenje koga se drži Pravoslavna Crkva, on je obavezan, prema pravilima Pravoslavne Crkve, da preda anatemi lažno učenje koga se dotle držao i koje je bilo pogubno po njega, otuđujući ga od Boga, držeći ga u neprijateljstvu prema Bogu, u huli na Duha Svetoga i u opštenju sa satanom.
Značenje anateme jeste značenje duhovnog crkvenog leka protiv bolesti u ljudskom duhu koja donosi večnu smrt. Večnu smrt donose sva ljudska učenja koja u Bogootkriveno učenje o Bogu uvode sopstveno umovanje, dobijeno iz lažno nazvanog razuma, iz telesnog mudrovanja tog zajedničkog nasleđa palih duhova i ljudi. Ljudsko umovanje uvedeno u učenje hrišćanske vere naziva se jeres, a sledovanje tome učenju zloverje. 4. 79
 
ANĐELI
 
• Reč Anđeo znači „vesnik“. Taj naziv anđeli su dobili zbog načina svoga služenja spasenju ljudskog roda, radi čega ih upotrebljava Sveblagi Bog i što oni ispunjavaju sa svetom revnošću i ljubavlju. Apostol Pavle je rekao: Nisu li svi oni duhovi za služenje, koji se šalju da služe onima koji će naslediti spasenje? (Jevr. 1,14).
Vreme stvaranja Anđela u Svetom Pismu nije tačno označeno; ali prema učenju opšteprihvaćenom u Svetoj Crkvi, stvaranje Anđela prethodilo je stvaranju materijalnog sveta i čoveka. Anđeli su stvoreni ni iz čega. Kakvu su samo blagodarnost, ljubav i poštovanje osetili prema Tvorcu, Koji im je darovao bitije i ujedno duhovnu nasladu, kada su sebe odjednom ugledali stvorenima u čudesnoj lepoti i blaženstvu! Sazercavanje i slavoslovlje Tvorca postalo je njihovo neprestano zanimanje. Sam Gospod za njih je rekao: Kad stvorene behu zvezde, hvaljahu Me glasom velikim svi Anđeli Moji (Job. 38,7). Ovim rečima Svetog Pisma na najjasniji način se dokazuje da su anđeli stvoreni pre nama vidljivog sveta i da su prisustvujući njegovom stvaranju proslavljali premudrost i silu Tvorca. Njih je, kao i sav vidljivi svet, stvorila Reč Božija (Logos Božiji): Jer Njime   veli sveti apostol Pavle bi sazdano sve što je na nebesima i na zemlji, što je vidljivo i što je nevidljivo, bili prestoli ili gospodstva, ili načalstva ili vlasti: sve je Njime i za Njega sazdano (Kol. 1,16).
Apostol ovde pod prestolima, gospodstvima, načalstvima i vlastima podrazumeva različite anđelske jerarhije. Sveta Crkva poznaje tri vrste takvih jerarhija. Svaka jerarhija sastoji se od tri čina. U prvu spadaju Serafimi, Heruvimi i Prestoli; u drugu  Gospodstva, Sile i Vlasti; u treću Načalstva, Arhanđeli i Anđeli. Učenje o ovoj podeli Anđela izložio je sveti Dionisije Areopagit, učenik svetog apostola Pavla, koji u svojim delima nabraja neke od činova. Najbliži Prestolu Božijem su šestokrili Serafimi, kao što je video prorok Isaija u svome viđenju. Videh   veli on   Gospoda gde sedi na prestolu visokom i preuzdignutom, i ispuni se Crkva slave Njegove. Serafimi stajahu oko Njega, šest krila jedan i šest krila drugu: sa dva krila pokrivahu lica cvoja, sa dva noge svoje, a sa dva lećahu. I klicahu jedan drugome govopeću: Svet, svet, svet je Gospod Savaot, puna je sva zemlja slave Njegove (Is.6,1 3). Iza Serafima pred Prestolom Božijim stoje Bogomudri mnogooki Heruvimi, potom Prestoli i po redu ostali anđelski činovi. Anđeli pred Prestolom Božijim stoje sa velikim pobožnim strahom koji im uliva nepojmljiva uzvišenost Božanstva; ne (stoje) sa strahom koji osećaju grešnici kada se kaju i koji biva zamenjen ljubavlju, nego sa strahom koji je večan i predstavlja jedan od darova Duha Svetoga   sa strahom kojim je Bog strašan za sve oko Sebe. Od postojanog sazercavanja bezmerne uzvišenosti Božije oni se nalaze u neprestanom blaženom ushićenju i opijenosti, što izražavaju neprekidnim slavoslovljem. Plamteći ljubavlju prema Bogu oni nalaze neiscrpnu i beskonačnu nasladu u samozaboravu u kome više ne postoje u sebi, nego u Bogu. 9. 305- 306
• Javljajući se ljudima Anđeli su se uvek pokazivali u ljudskom obličju. Sveto Pismo ne spominje ni jedno javljanje Anđela u bilo kom drugom vidu. Saopštavajući o javljanjima Anđela u ljudskom obličju, Sveto Pismo nigde ne govori posebno o njihovom izgledu, što bi svakako bilo učinjeno kada Anđeli ne bi imali nikakav oblik ili kada ne bi imali ljudski oblik. Mi nemamo nikakvo pravo da Anđele doživljavamo drugačije no što ih predstavlja Sveto Pismo. 3. 227
• Mesto prebivanja svetih Anđela je nebo. To nam je otkrio Gospod. Anđeli na nebesima rekao je On stalno gledaju lice Oca Moga Nebeskog (Mt. 18,10). O vaskrsenju niti se žene niti se udaju, nego su kao Anđeli Božiji na nebu (Mt. 22,30). I iz mnogih drugih mesta Svetog Pisma vidi se da je nebo obitavalište Anđela. Oni obitavaju na nebu, a Bog ih šalje na zemlju radi ispunjavanja različitih naredaba Božijih, kao što smo videli iz navedenih mesta Svetog Pisma. Šalju se i da bi pomogli svima koji se spasavaju, kao što je rekao sveti apostol Pavle: …duhovi za služenje, koji se šalju da služe onima koji će naslediti spasenje(Jevr. 1,14). 3. 230- 231 (v. DUŠA)
 
ANĐEO ČUVAR
 
• Crkva nas uči da svaki hrišćanin na krštenju od Boga dobija svetog Anđela čuvara, koji hrišćanina nevidljivo čuva i poučava na svako dobro delo tokom čitavog njegovog života, podsećajući ga na zapovesti Božije. Tako i knez tame, koji želi da čitav ljudski rod povuče za sobom u propast, dodeljuje čoveku jednoga od lukavih duhova, koji se, prateći čoveka svuda, trudi da ga uvuče u svakojake grehe (Dogmatsko Bogoslovlje Pravoslavne saborne istočne Crkve). Na osnovu ovde izloženih pojmova jasno je da je hrišćanin tokom čitavog svog života dužan da bdi nad sobom, ispunjavajući se istovremeno strahom i hrabrošću. On je dužan da stalno bude na oprezu i u strahu pred svojim neprijateljem i ubicom, a ujedno da postojano prebiva u hrabrosti i bodrosti zbog ubeđenja da se u njegovoj blizini neprestano nalazi njegov silni pomoćnik sveti Anđeo. Prepodobni Pimen Veliki je rekao: „Velika pomoć Božija ograđuje čoveka; ali njemu se ne dopušta da je vidi“. He dopušta mu se da je vidi svakako zato da čovek ne bi, uzdajući se u tu pomoć, zanemario i ostavio podvige koji su po njegovoj meri. 5. 322 -323

Jedan komentar

  1. Čitala sam to više puta, ali uzalud, nisam videla egoizam u sebi. Nisam videla da ja svuda namećem svoje Ja. Tek pošto su me bližnji razobličavali i pošto sam molila Presvetu Bogorodicu za pomoć, malo sam se osvestila. Čovek egoista ne vidi svoje stanje. Očajnik. On jadan misli da je s njim sve u redu. Da ga drugi nepravedno optužuju i da mu se čini nepravda. A i grehe drugih prema sebi vidi ogromnim, a svoje ne vidi.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *