NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ENCIKLOPEDIJA PRAVOSLAVNOG DUHOVNOG ŽIVOTA

ENCIKLOPEDIJA PRAVOSLAVNOG DUHOVNOG ŽIVOTA

 

ENCIKLOPEDIJA PRAVOSLAVNOG DUHOVNOG ŽIVOTA
 

 
N
 
NAVIKA
NADA
NADA NA BOGA
NADAHNUĆE
NASLADE ZEMALJSKE
NASTAVNIK
NAUKE
NEVEROVANJE
NEVOLJE
Nevolje od ljudi
NEŽNOST
NEZNABOŠTVO
NEZNANJE
NEISKRENOST (LICEMERJE)
NEMIR
NEPOSTOJANOST
NEPRIJATNOSTI
NESTICANJE
 


 
NAVIKA
 
• Uopšte, sve strasti u čoveku razvijaju se zato što im se popušta; učestalo popuštanje pretvara sklonost u naviku, a navika čini strast nasilnim gospodarom nad čovekom. „Boj se zlih navika rekao je prepodobni Isak Sirijski – više nego demona“.
Kada grehovna želja ili sklonost počne da deluje u nama, treba je odbaciti. Drugi put ona će već delovati slabije, a na kraju će sa svim utihnuti. Ali kada se zadovaljava, ona deluje svaki put sve jače, jer zadobija sve veću vlast nad voljom, i konačno se rađa navika.
Sagrešenja u koja smo navikli da padamo čine nam se laka, ma koliko da su teška. Sagrešenje koje je novo za dušu užasava je i ona se neće tako brzo odlučiti da ga savrši.
Strasti su zle navike; dobrodetelji su dobre navike. 1. 378
• Odlučna volja, osenjena i ojačana blagodaću Hristovom, može da pobedi i najukorenjenije navike.
Navika se najpre žestoko protivi onome ko hoće da zbaci njen jaram i u početku mu deluje nesavladiva; ali vremenom, uz postojanu borbu sa njom, ona sa svakim činom nepokoravanja postaje sve slabija i slabija.
Ako ti se tokom borbe dogodi da usled neke neočekivane okolnosti budeš pobeđen, ne uznemiravaj se i ne padaj u beznađe: iznova počni da se boriš.
Nasilnu čovekovu borbu protiv poročnih navika Bog smatra za mučeništvo, a onaj ko u toj borbi odnese pobedu ovenčava se ispovedničkim vencem, jer se podvizavao radi Zakona Hristovog. 1. 379 (v. ISPOVEST, LJUBAV PREMA BOGU)
 
NADA
 
• Manje razmišljaj. Nadaj se na Boga. „Hodi prosto – rekli su Sveti Oci – hodeći sa nadom“. I Bog će te zaštititi. 6. 646 (v. STRASTI)
 
NADA HA BOGA
(v VOLJI POKORNOST, PROMISLA SVEBLAGOST, ISKUŠENJA, MONAŠKI ZAVETI)
 
NADAHNUĆE
 
• (O knjizi N. V. Gogolja „Razmišljanja o Božanstvenoj Liturgiji“) Lepo je kada se čovek obrati Bogu sa žarom u srcu. Ali na delu vere to nije dovoljno. Da bi vera bila istinska svetlost za samog tog čoveka i da bi iz njega zračila nepodeljenom svetlošću na njegove bližnje, neophodno je da bude precizno određena. Preciznost se sastoji u tačnom poznavanju Istine i u odvajanju od Nje svega lažnog, svega što samo deluje kao istinito. Ovo je rekao i Sam Spasitelj: Istina će vas osloboditi. Na drugom mestu u Svetom Pismu rečeno je: Reč je Tvoja Istina. Stoga onaj ko želi da stekne preciznost, duboko proniče u Jevanđelje i, usvajajući učenje Gospodnje, ispravlja svoje misli i osećanja. Kada čovek učini taj napor, onda biva u mogućnosti da odvoji u sebi ispravne, dobre misli i osećanja od umišljeno ispravnih i dobrih. On tada stupa u čistotu, kao što je i Gospod posle Tajne Večere rekao učenicima Svojim, koji su već bili obrazovani učenjem Istine: vi ste čisti za reč koju vam rekoh.
Ali sama čistota čoveku nije dovoljna; njemu je potrebno oživljenje, nadahnuće. Da bi fenjer svetleo, nije dovoljno da njegova stakla budu čisto oprana – potrebno je da u njemu bude upaljena sveća. Tako je Gospod učinio sa Svojim učenicima. Očistivši ih Istinom, On ih je oživeo Duhom Svetim i oni su postali svetlost ljudima. Do primanja Duha Svetoga apostoli nisu bili u stanju da poučavaju ljudski rod, iako su već bili čisti.
Ovim putem treba da prođe svaki hrišćanin, ako je hrišćanin na delu, a ne samo po imenu. Najpre – očišćenje Istinom, a potom prosvećenje Duhom.
Čovek poseduje i urođeno nadahnuće, više ili manje razvijeno, koje potiče od kretanja osećanja srca; to nadahnuće Istina odbacu je kao pomešano (sa zlom) i umrtvljuje ga, kako bi ga Duh, kada dođe, vaskrsao u obnovljenom stanju. Ako se pak čovek pre očišćenja Isti nom bude rukovodio sopstvenim nadahnućem, onda će i sebi i drugima zračiti ne čistom svetlošću, nego pomešanom, varljivom, jer u njegovom srcu ne živi samo dobro, nego dobro koje je više ili manje pomešano sa zlom. 6. 556-557
 
NASLADE ZEMALJSKE
 
• Kakva propast! Kakvo udaljavanje i otpadanje od Božanskog podobija! U tu duboku, strašnu i od Boga daleku provaliju mi padamo kada se prepuštamo grubim telesnim nasladama, koje zbog njihove grehovne težine nazivamo padovima. Ali i manje grube telesne naslade jednako su pogubne. Radi njih se ostavlja briga o duši, zaboravlja se Bog, nebo, večnost, čovekovo naznačenje. Knez ovoga sveta se trudi da nas pomoću telesnih naslada drži u neprestanoj rasejanosti i pomračenosti! Kroz čula, te dveri duše, preko kojih ona opšti sa vidljivim svetom, on neprestano u nju uvodi telesnu nasladu, i greh i ropstvo koji su od nje neodvojivi. Grmi muzika čuvenih zemaljskih koncerata izražavajući i podstičući različite strasti; te strasti se prikazuju u pozorištima, podstiču se svetskim zabavama; čovek se svim mogućim sredstvima navodi na ubistveno naslađivanje zlom. U opijenosti njime on zaboravlja Božansko dobro koje ga spasava i Krv Bogočovekovu kojom smo iskupljeni. 1. 394-395 (v. UVREDLJIVOST, POKAJANJE, POST, PATNJE, KORIST, KRŠTENJE)
 
NASTAVNIK
 
• Nosite bremena jedan gpygoga, i tako ispunite zakon Hristov rekao je apostol. Pred onima koji su sebi dozvolili da osuđuju, i Sam Bogočovek pokazao se kao nesavršen! Sveti Oci monasima zapovedaju da se sećaju dobrodetelji svojih nastojatelja i da često razmišljaju o njihovim postupcima koji zaslužuju hvalu, a da na njihove nedostatke ne obraćaju pažnju, kao na trunje u poređenju sa kojim su naše slabosti – balvani. 6. 234 (v. DUHOVNIŠTVO, SAVET, MOLITVA ISUSOVA)
 
NAUKE
 
• Vi pitate kakvo je moje mišljenje o ljudskim naukama? Ljudi su posle pada počeli da obrađuju zemlju, osetili su potrebu za odećom i mnogim drugim stvarima, koje prate naše zemaljsko stranstvovanje; jednom rečju, počeli su da osećaju potrebu za materijalnim razvitkom i upravo ta težnja predstavlja karakterističnu crtu našeg vremena.
Nauke, koje su plod našeg pada, predstavljaju pronalaženje i čuvanje utisaka i spoznaja koje su ljudi nakupili živeći po svome palom razumu. Učenost je svetilnik starog čoveka, svetilnik kojim se mrak tame čuva zauvek. Iskupitelj je ljudima vratio onaj Svetilnik koji im je Tvorac darovao prilikom stvaranja, a koga su se oni lišili svojim padom u greh. Taj Svetilnik je Duh Sveti. On, Duh Istine, uči svakoj istini, ispituje dubine Božije, otkriva i objašnjava tajne, daruje i materijalna poznanja, kada su ona neophodna za čovekovu duhovnu korist. Učenome, koji želi da se nauči duhovnoj mudrosti, apostol zaveštava: Ako neko među vama misli da je mudar u ovome veku, neka bude lud da bi bio mudar (1. Kor. 3,18). Tačno! Učenost nije mudrost u pravom smislu te reči, nego samo mišljenje o mudrosti. Poznanje Istine, koju je Gospod otkrio ljudima i kojoj se pristupa samo verom, a nepristupna je za pali ljudski razum, u učenosti biva zamenjeno nagađanjima i pretpostavkama. Mudrost ovoga sveta, u kojoj počasno mesto zauzimaju mnogi neznabošci i bezbožnici, direktno je suprotstavljena, samim svojim principima, mudrosti duhovnoj, Božanskoj. He može se biti sledbenik i jedne i druge zajedno; jedne se obavezno treba odreći. Pali čovek je laž, to jest način razmišljanja, zbir svih lažnih pojmova i spoznaja, koje imaju smo privid razumnosti, a u suštini su tumaranje, buncanje, demonizacija uma poraženog smrtnom ranom greha i pada. Ova bolest uma naročito se jasno otkriva u filosofskim naukama. 6. 425-426 (v. PREMUDROST)
 
NEVEROVANJE
 
• Tvoja sumnja nije tako lak greh. A ako je usvojiš i budeš ostvarivao na rečima padaš u smrtni greh. Jedna reč vere može da spase, a jedna reč neverovanja da pogubi dušu. Razbojnik je u času smrti, već na krstu, ispovedio Hrista i otvorio sebi vrata u raj; fariseji su, odbacivši Istinu, pohulili na Duha Svetoga i poginuli su. Jer ćeš zbog svojih reči biti opravdan i zbog svojih reči biti osuđen (Mt. 12,37) objavio je Spasitelj.
• Sećanje na sveprisutnost i svemoć Božiju uzdržava srce od kolebanja u koje se trude da ga dovedu njegove pomisli neverovanja, oslanjajući se na sujetu i nepravilnu ljubav prema telu. 1. 327 (v. STRASTI, SMRT, JERES, ISPOVEDANJE USTA, POMISLI HULNE, SLAVOSLOVLJE, MOLITVA ISUSOVA – Dejstvo)
 
NEVOLJE
 
• Onome koga Gospod zavoli i koga hoće da izabere za blaženu večnost, šalju se neprestane nevolje, naročito kada je duša izabranika zaražena ljubavlju prema svetu. Dejstvo koje proizvode nevolje, slično je dejstvu koje proizvodi otrov. Kao što telo koje primi otrov prirodno umire, tako i duša koja okusi nevolje umire za svet, umire za telesni život koji se rađa iz pada i predstavlja istinsku smrt. Stoga, ko se odriče nevolja, taj se odriče i spasenja, jer Sam Gospod je rekao da onaj ko ne ide za Njim sa krstom svojim nije Njega dostojan, i onaj ko želi da spase dušu svoju u ovom veku, pogubiće je za večnost. Reči Hristove su nepromenjive i svakako će se ostvariti, zbog čega je i potrebno raspinjati se po reči Njegovoj, ili jasnije – na krstu reči Njegovih, mada telo vapije protiv raspeća Za mirno i hrabro podnošenje nevolja potrebno je imati veru, to jest verovati da nam nijedna nevolja ne dolazi bez dopuštenja Božijeg. Ako ni vlas sa naše glave ne pada bez volje Oca Nebeskog, tim pre bez Njegove volje ne može da nam se dogodi nešto važnije od toga. Dalje, u nevoljama se rađa spokojstvo, kada se predajemo volji Božijoj i molimo da se ona uvek savršava nad nama. Takođe utehu u nevoljama donosi blagodarenje, kada blagodarimo za sve što nam se događa. 6. 549
• Kod mene je kratko bio poznati monah, koji je neprestano preživljavao različite nevolje. Govorio je kako je to Bogu bilo blagougodno da mu tim nevoljama zameni duhovnog starca. 1. 314
• Zašto nismo bili podvrgnuti takvim i tolikim nesrećama u vreme kada smo služili svetu i svetskim preokupacijama? Zašto smo sada, kad smo pristupili da služimo Bogu, izloženi različitim nedaćama? Znaj: zbog Hrista nas nevolje zasipaju kao strele. đavo, naš neprijatelj, pušta ih na nas, kako bi nam se preko njih osvetio za večna blaga kojima se nadamo i za koja se trudimo da ih dobijemo, i ujedno da bi raslabio našu dušu tugom, uninijem, lenjošću, i da bi nas tako lišio blaženstva koje očekujemo. 1. 350
• Preko mračnog i dubokog ponora grehova koji se iznenada otvorio pod vama, preletite na krilima vere! He ispitujte talase nepouzdanim stopama ljudskih razmišljanja, nego smelo kročite po njima hrabrim koracima vere – pa će se pod vašim nogama ti meki i vlažni talasi pretvoriti u tvrde mermerne ili granitne ploče. Tim pre ne priliči vam sumnja kad vidite more nevolja, kad vidite jak vetar, jer Onaj Koji vas poziva da hodite preko mora nevolja, odvajajući vas radi toga od ostale vaše braće, jeste – Sam Gospod. Taj poziv je ujedno i blaženi izbor! Hristos označava „Svoje“ pečatom stradanja! On je našao da mu je vaša duša potrebna i stoga ju je zapečatio Svojim pečatom! I stoji odvojeno malo stado, udeo Hristov, od mnoštva drugih ljudi; Hristos drži u Svojim rukama obeležje njihove izabranosti Čašu Hristovu; na ramenima znamenje njihovo Krst Hristov. Daleko, daleko od njih udaljili su se sinovi sveta! U bučnoj gomili, kao opijeni, oni jure za prolaznim brigama i nasladama. Vreme se u njihovim očima preobrazilo u večnost! Oni provode život bez nevolja, napredujući u propadljivom, zaboravljeni od Boga – jer ne izazivaju đavola protiv sebe, jer su ugodni đavolu, jer su njegov udeo. Čaša Hristova otvara ulaz u oblast duhovnog poznanja, u oblast duhovnog stanja. Onaj ko tu uđe i pričesti se sa duhovne trpeze utehe postaje mrtav za svet, bezosećajan za prolazne nevolje i lišavanja, počinje da savršava svoje zemaljsko stranstvovanje kao da se na krilima vere diže u vazduh iznad svega. Okovi razuma pričvršćuju nas za zemlju koja je – oblast muka; nalazeći se na zemlji mi se i nevoljno podvrgavamo mukama. Vera podiže od zemlje, oslobađa od okova, izvlači iz oblasti muka, uznosi ka nebu, uzvodi u duhovno spokojstvo.
…Za pouzdan uspeh u nevidljivoj borbi sa knezovima vazdušnim, sa duhovima zlobe, sa mračnim gospodarima sveta, neophodno je prihvatiti se oružja koja pruža vera, koja daje ludost propovedi Hristove: Jvr je ludost Božija mudrija od ljudi, i slabost je Božija jača od ljudi (1. Kor. 1,25). Čudno i strašno telesnom razumu izgledaju put i učenje vere; ali čim čovek opitno, unutrašnjim duhovnim osećajem, uvidi moć vere – odmah se radosno predaje njenom vođstvu, kao onaj ko je neočekivano našao dragocenog nastavnika, i sa prezirom odguruje od sebe Bogom odbačenu ljudsku mudrost.
Evo oružja koje svetu ludost propovedi Hristove predaje slugi Hristovom za borbu protiv sinova Enakovih – mračnih pomisli i osećanja tuge, koji se u duši javljaju poput kakvih strašnih džinova, spremnih da je satru i prožderu:
1. oružje reči: „Slava Bogu za sve“.
2. oružje reči: Gospode, predajem se Tvojoj svetoj volji! Neka bude samnom volja Tvoja“.
3. oružje reči: Gospode! Blagodarim Ti za sve što je Tebi ugodno da pošalješ na mene“.
4. oružje reči: „Primam ono što sam zaslužio svojim delima; pomeni me Gospode u Carstvu Tvome“.
Ove kratke reči, pozajmljene, kao što vidite, iz Svetog Pisma, prepodobni monasi su sa velikim uspehom upotrebljavali protiv pomisli tuge. Oci nipošto nisu ulazili u raspravu sa pomislima koje bi se pojavile; no, čim bi se pred njima pojavio neprijatelj, oni bi se prihvatali čudesnog oružja i njime bi ga – pravo u lice, po čeljustima neprijatelja! Zato su bili tako jaki, zato su gazili sve svoje neprijatelje, zato su postali miljenici vere, a posredstvom vere i miljenici blagodati, savršavajući mišicom blagodati natprirodne podvige.
Prilikom pojave pomisli tuge ili čamotinje u srcu, počnite iz sve duše, svom svojom snagom, da proiznosite neku od gore pome nutih rečenica; proiznosite je tiho, bez žurbe, bez raspaljivanja, sa pažnjom, da čujete samo vi; proiznosite je sve dotle dok se nepri jatelj sasvim ne udalji, dok vaše srce ne bude obavešteno o dolasku blagodatne pomoći Božije. Ona se u duši javlja tako što se okusi utešni, slatki mir, mir u Gospodu, a ne usled bilo kog drugog razloga. Posle izvesnog vremena inoplemenik će ponovo početi da vam se približava, no vi se opet prihvatite oružja, i, kako je svojim vojnicima zaveštao genijalni vojskovođa Cezar, gađajte neprijatelja pravo u lice. Jer udarci ni u koji drugi deo tela nisu tako teški i tako neizdržljivi kao udarci u lice. Nemojte se čuditi prividnoj skromnosti Davidovog oružja! Upotrebite ga na delu – i pobedićete. Ta oružja – palica, kamen – obaviće posao bolje no svi dubokoumni sudovi i izumi bogoslova teoretičara uzeti zajedno, svih veštih govornika nemačkih, španskih, engleskih, američkih! Upotreba tih oružja na delu postepeno će vas prevesti sa puta razuma na put vere, i tim putem uvešće vas u beskrajnu, čudesnu oblast duhovnog. Tamo je trpeza skrivene nebeske hrane; do nje, po svedočanstvu Svetog Pisma, Hristos pušta samo pobednike. Vi ste uvedeni u nevidljivi rat zato da biste dobili priliku da postanete pobednik i da, kao pobednik, nasledite duhovne riznice. Sve to vam omogućava Hristos, Koji vas je zavoleo i jasno odvojio među „Svoje“. Dakle – sada kad već sa obale gledate na tamno i duboko more nevolja, u daljinu, gde se morsko plavetnilo sliva sa plavetnilom neba, u tu beskrajnu daljinu koja plaši veru, osluškujući gnevni govor talasa, njihove jednolične i bezosećajne udarce – ne prepuštajte se uniniju, ne puštajte u vašu dušu more crnih pomisli. Tu je mnogo više opasnosti! U tom moru mnogo se lakše potone nego u moru spoljašnjih nevolja. Radujte se! I opet velim: radujte se! Vi ste na obali mora nevolja zato da biste preplivali na stranu radosti; morsko prostranstvo ima i drugu obalu, mada je ona nevidljiva za oči ljudskog razuma. Ta obala je duhovni raj, preispunjen duhovnim sladostima. Oni koji stignu do te blažene obale, opijeni sladošću zaboravljaju sve nevolje koje su pretrpeli na moru. Čvrstom nogom stanite na laku lađu vere, i poletite kao sa krilima preko talasa! Pre no što možete da pretpostavite, preći ćete more i dospeti u raj.
Ali između duhovnog raja i telesnog života, života duševnog, običnog, kojim žive svi ljudi uopšte, kao granica postavljeni su kao prostrano more – krst i raspeće. Nema drugog puta u raj! Koga Bog hoće da uzvede u raj, njega najpre na put u raj povede – KRST. „Obeležje izabranosti od strane Boga – rekao je jedan sveti asket ski pisac – jeste kada se čoveku pošalju neprestane nevolje“. Pretrpimo umiranje za svet kroz nevolje, kako bismo postali slobodni da primimo u sebe suštinsko oživljavanje za Boga, očiglednim i potpuno opipljivim dejstvom Duha Svetoga. Žrtvujmo propadljivo radi Duha! Predajte se Bogu u potpunosti! Skočite u spasonosni bezdan vere kao u more! 6.196-202
• Nevolje treba pretrpeti u nadi na milosrđe Božije i na pomoć Božiju. Polažući svu svoju nadu na Gospoda Boga, podvižnik Hristov treba i sam da se stara o uništenju uzroka nevolja, ako on zavisi od njega. 6. 245
• Koga Gospod ljubi i prima, njega bije i kažnjava, a potom izbavlja od nevolja. Nemoguće je približiti se Bogu bez iskušenja. Dobrodetelj koja nije iskušana, rekli su Sveti Oci, nije dobrodetelj! Ako vidite nekoga da ga pravoslavni narod veliča kao ispunjenog dobrodeteljima [vrlinama], a on živi bez ikakvih iskušenja i prema svetskim shvatanjima stalno napreduje, znajte: Bog nije primio njegovu dobrodetelj i njegovu pravoslavnost. 6. 376
• Hristos, koji je Svojom smrću uništio smrt ljudi i Svojim vaskrsenjem darovao vaskrsenje svima koji veruju u Njega, već je odneo pobedu i nad svim tvojim nevoljama, a sa Hristom tu pobedu si odneo i ti. Velikodušno trpi gnevne talase, velikodušno trpi nalete svirepih vetrova, trpi silom vere – i Hristos će ti u svoje vreme darovati mir Svoj. 6. 465
• Gospod, Koji nas posećuje nevoljama, ujedno dariva i sredstvo za njihovo podnošenje, kako veli sveti Isak Sirijski: „Naš velikodušni Otac, kada poželi da Svojim istinskim sinovima daruje izlaz iz njihovih iskušenja, ne oduzima iskušenja od njih, nego im daje trpljenje u iskušenjima, i oni sva dobra za savršenstvo svojih duša primaju rukom trpljenja“. 6. 505
• Vaše nevolje su – znamenje izabranosti Božije. Neka bude blagoslovena milost Božija, koja vas obeležava pečatom izabranosti. Svaki uzdah onih koji stradaju u Gospodu čuje se na nebu i zapisuje u knjigu Božiju, radi stostrukog uzvraćanja. 6. 598
• Nevolje su uvek bile svojstvene onima koji se spasavaju, naročito u današnje vreme, kada su ljudi oslabili za savršavanje dobrodetelji. 6. 634
• Prema svojstvu naše od pada bolesne prirode, mi se brinemo ponajviše oko uređenja svog zemaljskog položaja, a Bog uređuje naš večni položaj, na koji bismo zaboravili kada naš zemaljski položaj ne bi bio potresan nevoljama i kada nas nevolje koje povremeno šalje Promisao Božiji ne bi podsećale da sve privremeno i zemaljsko prolazi i da glavna briga treba da nam bude večno. Sveto Pismo kaže: Gospod koga ljubi kažnjava. Urazumljujuće nevolje Bog šalje onima koje hoće da pomiluje, dok se odbačenima šalju razorne i konačne nevolje, i to najčešće u poznom dobu, kao što su iznenad na smrt ili lišenje razuma i tome slično. 6. 681-682
• Sami sebe, jedni druge i sav život svoj Hristu Bogu predajmo, pošto On jedini zna šta nam je korisno, i našu sudbinu uređuje na našu večnu korist, dopuštajući da u ovdašnjem privremenom i vrlo kratkom životu propatimo, shodno našim silama, kako se naše duše nebi prilepile za zemlju, nego da bi se najrazličitijim nevoljama postojano odvajale od nje i pritešnjivane sa svih strana okretale Gospodu Bogu našem. 6. 698
• Kad ne bi bilo nevolja, mi danas ne bismo imali čime da se spasemo. Podviga nema, istinskog monaštva nema, rukovoditelja nema: samo nevolje, koje zamenjuju sve drugo. Podvig je povezan sa sujetom: sujetu je teško primetiti u sebi, a tim pre očistiti se od nje. Nevoljama je strana sujeta, stoga one čoveku pružaju nehotični bogougodni podvig, koji nam po (Svojoj) volji šalje naš Promislitelj. 6. 786
• Dvojica ljubljenih učenika Gospodnjih zatražili su od Njega prestole slave On im je darovao Čašu Svoju (Mt. 20,23).
Čaša Hristova – to su stradanja.
Svojim pričasnicima na zemlji Čaša Hristova pruža učešće u blagodatnom carstvu Hristovom i priprema im prestole večne slave na nebesima. Svi smo mi nemi pred Čašom Hristovom; niko ne može da je odbije, jer ju je Onaj Ko je zapovedio da pijemo iz nje, Sam ispio pre svih.
…Čaša se prima kada hrišćanin podnosi zemaljske nevolje sa smirenomudrenošću pozajmljenom iz Jevanđelja.
Sveti Petar je sa isukanim nožem ustao da brani Bogočoveka okruženog zločincima, ali mu je prekrotki Gospod Isus rekao: Stavi nož u korice! (Jn. 18,11).
I ti kada te okruže iskušenja govori za utehu i okrepljenje svojoj duši: Čašu koju mi je dao Otac, zar da je ne pijem?
Gorka je Čaša; dovoljno je samo pogledati je, pa da iščeznu sva ljudska domišljanja. Zameni ta domišljanja verom i hrabro ispij gorku Čašu: jer nju ti daje Sveblagi i Premudri Otac.
…Otac Nebeski je svemoguć i svevideći: On vidi tvoje nevolje i kada bi našao da je potrebno i korisno da odvrati od tebe Čašu, On bi to neizostavno i učinio.
Kada se Čaša pojavi pred tobom, ne gledaj na ljude koji ti je pružaju; poglede podigni ka Nebu i reci: Čašu koju mi je dao Otac, zar da je ne pijem?
…Čaša Hristova je – dar Božiji. Jer je vama darovano za Hrista pisao je veliki Pavle Filipljanima ne samo da verujete u Njega, nego i da stradate za Njega (Fil. 1,29).
Ti primaš Čašu naizgled iz ljudskih ruku. Šta te se tiče da li ti ljudi postupaju pravedno ili bezakono? Tvoje je da postupiš pravedno, po obavezi sledbenika Isusovog: da sa blagodarnošću Bogu i živom verom primiš Čašu, i da je hrabro ispiješ do dna.
…Greh je roptati na bližnje, jer oni su samo oruđa naših stradanja. Tim grešnije roptanje biva kada nam se Čaša spušta pravo sa Neba, iz desnice Božije.
Ko Čašu stradanja ispija sa blagodarenjem Bogu, blagosiljajući bližnje, taj je već dostigao svešteno spokojstvo, blagodatni mir Hristov, i od tada se već naslađuje u duhovnom raju Božijem.
Prolazna stradanja sama po sebi ne znače ništa: mi im pridajemo značaj našom privezanošću za zemlju i za sve prolazno, našim hladnim odnosom prema Hristu i prema večnosti.
…Ako ti se Čaša stradanja čini nepodnošljiva, smrtonosna ona te time razobličava: nazivaš se Hristovim, a nisi Hristov.
Za istinske sledbenike Hristove Čaša Hristova je čaša radosti. Tako sveti apostoli, nakon što su izbijeni pred saborom judejskih starešina, otidoše radujući se što se udostojiše da podnesu sramotu za Ime Njegovo (Dap. 5,41).
Pravedni Jov je čuo gorke vesti. Jedna vest za drugom pogađala je njegovo snažno srce. Poslednja vest bila je najstrašnija: svi njegovi sinovi i kćeri postradali su nasilnom, iznenadnom i ljutom smrću. Od silne tuge pravedni Jov je poderao svoje haljine i pepelom posuo glavu, a od dejstva pokorne vere koja je živela u njemu pao je na zemlju, poklonio se Gospodu i rekao: Go iziđoh iz utrobe svoje majke, go ću i otići: Gospod dade, Gospod i uze. Kako Gospod izvole, onako i bi: neka je blagosloveno ime Gospodnje u vekove! (Jov. 1,21).
U prostoti srca poveri se Onome kod Koga su i vlasi glave tvoje izbrojane: On zna kolika treba da bude isceljujuća čaša koja ti se daje.
Često gledaj na Isusa: pred Svojim ubicama On je kao bezglasno jagnje pred onima koji Ga strižu; predan je na smrt, kao nevina ovca na zaklanje. He skidaj oči sa Njega – i tvoja stradanja razblažiće se nebeskom, duhovnom sladošću; ranama Isusovim isceliće se rane tvoga srca.
…Za vreme iskušenja ne traži ljudsku pomoć; ne gubi dragoceno vreme, ne iscrpljuj sile svoje duše na traženje te slabe pomoći. Pomoć očekuj od Boga: na Njegovu zapovest, kad dođe vreme, pojaviće se ljudi koji će ti pomoći.
Ćutao je Gospod pred Pilatom i Irodom, nije izgovorio nikakvo opravdanje. I ti podražavaj to sveto i mudro ćutanje, kad vidiš da ti neprijatelji tvoji sude sa namerom da te svakako osude, da ti sude samo zato kako bi maskom suđenja prikrili svoju zlonamernost.
Kada se pred tobom pojavi Čaša, bilo to postepeno, kao što se nakupljaju tmurni oblaci, bilo iznenada, kao ljuti vihor, kaži za nju Bogu: „Neka bude volja Tvoja“.
…Stazom prolaznih stradanja prošli su u blaženu večnost, idući za Gospodom, svi izabranici Njegovi. Nama je nemoguće da živimo u telesnim nasladama i da istovremeno prebivamo u duhovnom stanju. Upravo zato Gospod neprestano predaje Svojim ljubljenim Čašu Svoju, njome podržavajući u njima smrt za svet i sposobnost da se živi životom Duha. Prepodobni Isak Sirijski je rekao: „Čovek o kome se Bog posebno stara poznaje se po tome što mu se neprestano šalju nevolje“.
• Moli Boga da otkloni od tebe svaku napast, svako iskušenje. He treba se drsko bacati na pučinu nevolja: u tome se krije gordo samopouzdanje. Ali kada nevolje dođu same po sebi, ne boj ih se, nemoj da misliš da su se pojavile slučajno, sticajem okolnosti. He, one su dopuštene nedokučivim Promislom Božijim. Ispunjen verom, i hrabrošću i velikodušnošću koje se od nje rađaju, bez straha plovi sred mraka i bure koja se diže ka tihom pristaništu večnosti: tebe nevidljivo rukovodi Sam Isus.
Duboko pobožnim razmišljanjem izuči molitvu Gospodnju, koju je On prinosio Ocu u Getsimanskom vrtu, u teškim trenucima što su prethodili Njegovim stradanjima i krsnoj smrti. Tom molitvom dočekuj i pobeđuj svaku nevolju. Oče Moj, ako je moguće, neka me mimoiđe čaša ova; ali opet ne kako Ja hoću, nego kako Ti (Mt. 26,39).
Moli se Bogu za udaljavanje iskušenja od tebe i ujedno se odriči svoje volje, kao volje ogrehovljene i slepe; predaj sebe, svoju dušu i telo, svoj položaj i sadašnji i budući, svoje bližnje, one koji su dragi tvome srcu, svesvetoj i premudroj volji Božijoj.
Bdite i molite se da ne padnete u napast;jer je duh srčan, ali je telo slabo (Mt. 26,41). Kada se sa svih strana pojave nevolje, potrebno je umnožiti molitve, kako bi čovek privukao k sebi naročitu blagodat Božiju. Tako pomoću naročite blagodati mi možemo da pogazimo sve prolazne nevolje.
…Sveti mučenici su pevali radosnu pesmu sred peći raspaljene, pod oštricom mača, sedeći u kotlovima ključale vode ili ulja. Tako će i tvoje srce kada molitvom privuče blagodatnu utehu, čuvajući je time što će paziti na sebe zapevati sred ljutih nevolja i nesreća radosnu pesmu hvale i blagodarnosti Bogu. 1. 542 549
Zato i oni koji stradaju po volji Božijoj, neka Njemu kao vernome Sazdatelju, povere duše svoje u dobročinstvu (1. Pet. 4,19). Neimar duša naših je – Gospod: duše onih koji veruju u Njega On izgrađuje nevoljama. Predajmo se Njegovoj Volji i Promislu, i potrudimo se oko izvršavanja jevanđelskih zapovesti. Kada se hrišćanin preda volji Božijoj, kada uz samoodricanje sve svoje brige položi na Boga, kada mu bude blagodario i proslavljao ga zbog krsta onda će se neobična duhovna sila vere i neizreciva duhovna uteha neočekivano pojaviti u srcu. Učenika koji je primio izabranost Isus zapečaćuje Duhom i zemaljske nevolje postaju izvor sladosti za slugu Božijeg. Naprotiv, život bez nevolja služi kao siguran pokazatelj da je Gospod odvratio Svoj pogled od čoveka, da mu čovek nije ugodan, mada spolja deluje pobožan i ispunjen dobrodeteljima. 5. 129-130
• Sveti prorok David je zapevao: Mnoge su nevolje pravednih, i od svih njih izbaviće ih Gospod (Ps. 33,20). Kako je to tačno! Svima koji istinski služe Gospodu, i pravedni su pravednošću Iskupitelja, a ne svojom, palom i lažnom, dopuštaju se mnoge nevolje; ali sve te nevolje raspršuju se same od sebe, nijedna od njih ne može da uništi slugu Božijeg: one ga vaspitavaju, očišćuju, usavršavaju. O nevoljama grešnika, koji na zemlji žive radi zemaljskih naslada i uspeha, prorok nije rekao ni reči. Njima se nevolje ne daju. A i šta će im? Oni ih neće podneti sa blagodarnošću, nego će roptanjem, uninijem, hulom na Boga i očajanjem samo umnožiti svoje grehe. Gospod im ostavlja da koriste zemaljska blaga sve do svoga kraja, kako bi se makar zbog svoga blagostanja opomenuli. Nevolje šalje samo onim grešnicima čije obraćenje unapred vidi i koji su u knjizi života, po predznanju Božijem, već uneti među pravednike i opravdani pravdom Iskupitelja. Dobrovoljne i namerne grešnike, u kojima nema zaloga ispravljanja i pokajanja, Gospod ne smatra dostojnima nevolja, jer nisu primili učenje Hristovo i nisu pokazali nikakvu usrdnost da slede Hrista, i na put nepravde nisu stupili iz neznanja ili po nagovoru. Nevolje u Hristu jesu najveći dar Hristov (Fil. 1,29) za one koji su se iz sveg srca predali služenju Hristu. Sveti David, pomenuvši mnoge nevolje kojima se podvrgavaju pravednici, ništa ne govori o nevoljama grešnika: oni, budući da su kopilad, a ne sinovi, ne privlače na sebe kazne Gospodnje. David govori samo o njihovoj smrti, da je zla (Ps. 33,21). Tačno: zla je smrt grešnika, na koju su oni zaboravili, koju nisu izučili: Ona ih iznenada premešta iz obilnih naslada u bezdan večnog mučenja. 5.130
• Svaka nevolja pokazuje strasti skrivene u srcu, dovodeći ih u pokret. Pre nevolje čovek sam sebi deluje spokojan i miran: ali kada se nevolja pojavi, u njemu se podižu i otkrivaju nepoznate strasti, naročito gnev, tuga, uninije, gordost, neverovanje. Za podvižnika je suštinski važno i korisno razobličenje greha koji se tajno gnezdi u njemu. Osim toga, nevolje koje se primaju i podnose kako treba, pojačavaju veru: one čoveku pokazuju njegovu slabost i pružaju smirenje, zbacujući umišljenost. 5.131-132
• Naše nevolje uglavnom su veoma istančane, tako da se na prvi pogled ne mogu ni smatrati nevoljama. Ali to je samo lukavstvo našeg neprijatelja, koji je stekao ogromno iskustvo u dugotrajnoj borbi sa nemoćnim čovekom. Pali duh je uvideo da očigledna, gruba i žestoka iskušenja podstiču u čoveku plamenu revnost i hrabrost za njihovo podnošenje; uvidevši to, gruba iskušenja zamenio je slabim, no istančanim i veoma delotvornim. Ona ne izazivaju revnost u srcu i ne uzvode ga u podvig, nego ga drže u nekakvom nerešenom položaju, a um u nedoumici; ona umaraju čoveka i postepeno iscrpljuju njegove duševne sile, guraju ga u uninije, u neaktivnost, i pogubljuju ga, čineći ga, usled raslabljenosti, obitavalištem strasti, uninija i nerada. Bogu su jasna i satanina lukavstva i težina napada koje on usmerava na savremeno monaštvo. Novije borce Bog ovenčava ne manje no stare, mada je podvig prvih manje očigledan od podviga drugih. He treba da se predajemo raslabljenosti, uniniju i neaktivnosti; naprotiv, svu pažnju i sav trud usmerimo na ispunjavanje jevanđelskih zapovesti. Ispunjavanje tih zapovesti otkriće nam bezbrojne đavolje zamke, tu lukavu i zlu promišljenost sa kojom su one napravljene i raširene. Videćemo da savremene naoko slabe nevolje i iskušenja jednako kao i drevne streme da odvoje čoveka od Hrista i da unište na zemlji istinsko hrišćanstvo, tako što će ostaviti samo njegovu spoljašnju oblogu kako bi obmana bila što uspešnija. Uvidećemo da slaba iskušenja, ali koja se izmišljaju i ispunjavaju sa adskim lukavstvom, deluju mnogo uspešnije od teških, ali očiglednih i direktnih. 5. 137-138
• Onome čoveku koga je Bog izabrao za službu Sebi, šalju se različite nevolje. Za nevolje treba blagodariti Bogu i proslavljati Boga, moleći Ga da nam daruje pokornost Njemu i trpljenje. Veoma dobro je rekao sveti Isak Sirijski, savetujući da se treba pokoravati Bogu: „Ti nisi pametniji od Boga“. Jednostavno i tačno. 6. 554 (v BOLESTI, BOLESTI – ISCELENJE)
 
Nevolje od ljudi
 
• Bog upravlja ljudskom sudbinom; neprijatelji sa čovekom mogu da učine samo ono što Bog dopusti, a sve što Bog dopusti služi na korist duše i na večno spasenje. 6. 681
• Hod ka istinskom poznanju Boga neizostavno zahteva pomoć ne volja: neizostavno je potrebno umrtvljenje srca za svet, kako bi ono moglo u potpunosti da se ustremi ka traganju za Bogom. Koga Bog odvoji za najbližu službu Sebi, za sasud duhovnih darova, tome se šalju nevolje. Čim se otkrio Pavlu, odmah mu je za udeo odredio stradanja, objavljujući za njih: Ja ću mu pokazati koliko mu valja postradati za Ime Moje (Dap. 9,16). Eto, to Gospod kaže za tek izabranog apostola! Ljudi koji pričinjavaju nevolje i same okolnosti tih nevolja – samo su oruđe u svemoćnoj desnici Božijoj. Vlasi naših glava izbrojane su kod Boga; nijedna beslovesna ptica ne padne bez volje Tvorca svoga: zar je bez te volje moglo da vam se približi iskušenje? He! Ono vam se približilo po Božijem dopuštenju. Oko Promisla koje nikada ne spava stalno bdi nad vama. Njegova svemoćna desnica vas čuva i upravlja vašom sudbinom. Po dopuštenju ili na znak Božiji, kao mučitelji mučeniku, približile su vam se nevolje. Vaše zlato bačeno je u topionicu iskušenja. Ono će odatle izaći čistije i vrednije. Ljudi u svojoj zaslepljenosti čine zlo, a vi i na zemlji i na nebu postajte pričasnik Sina Božijeg. Sin Božiji Svojima kaže: Čašu koju Ja pijem ispićete. He prepuštaj se tuzi, malodušnosti, beznađu! Recite, najčasniji oče, vašim pomislima uninija, vašem srcu prožetom tugom: Čašu koju mi je dao Otai, zar da je ne pijem? Tu čašu ne daje Kajafa, ne pripremaju je Juda i fariseji: sve savršava Otac! Ljudi koji proizvoljno slede nagovore svoga srca, postupajući po svome, ne prestaju da pri tome budu i oruđa, slepa oruđa Božanskog Promisla, po beskonačnoj premudrosti i svemoći toga Promisla. Ostavimo ljude po strani: tačno – oni su tu sporedni! Usmerivši poglede ka Bogu, bacimo pred Njegove noge naše uskovitlane i uznemirene pomisli, i sa pobožnom pokornošću recimo: Neka bude volja Tvoja! I to nije dovoljno! Prigrlimo krst, kao znamenje Hristovo koje učenika rukovodi u Carstvo Nebesko. Razbojnik koga spominje Jevanđelje bio je obešen na krst: obešen kao razbojnik, on se sa krsta preselio na nebo kao ispovednik. Ljudi su Stefana ubijali kamenjem kao bogohulnika; a po sudu Božijem njemu se otvorilo nebo, kao živom hramu Duha Svetoga. Svetitelj Tihon Voronješki je bio optužen zbog plahovite naravi i primoran da sa episkopskog prestola pređe unutar zidina tihe obitelji – obitelji u kojoj je spolja gledano živeo u izgnanstvu, ali koja mu je omogućila da se posveti molitvenim i drugim monaškim podvizima. Sveti podvizi pružili su mu nepropadljivu riznicu pravednosti u Hristu, i slavu od Hrista na nebu i na zemlji. 6.148
• He odbijaj Čašu Hristovu, kako u ovom slučaju, tako i u svim ostalim. Reci sebi: „Sa Hristom su tako postupali, pa zašto ne bi i sa mnom?“ Naš zemaljski život je kratak – prava obmana: njegove nevolje zapravo ne znače ništa, to jest imaju samo onaj značaj koji im mi pridajemo. Smirenje u tvoje srce donosi mir, molitvu i bezmolvije. 6. 295 (v LJUBAV PREMA NEPRIJATELJIMA, MOLITVA ZA NEPRIJATELJE)
 
NEŽNOST
 
• Nežnost je strasni (krvni) osećaj – zavaravanje i sebe i drugih. 6. 685
(v. LJUBAV PRIRODNA)
 
NEZNABOŠTVO
(v. IDOLOPOKLONSTVO, JERES, LJUBAV PREMA BLIŽNJEM)
 
NEZNANJE
 
• Sveti Oci neznanje nazivaju velikim, osnovnim zlom, od koga se rađa svako zlo, u punoti svoga obilja. Prepodobni Marko Podvižnik kaže da je neznanje prvi i glavni gorostas zla. „Neznanje ne zna za svoje neznanje, ono je zadovoljno svojim neznanjem“ – rekao je drugi otac. Neznanje je sposobno za mnoga zla, ne podozrevajući da ih čini. 1. 454
 
NEISKRENOST (LICEMERJE)
 
• Licemerje se veoma dopada zaslepljenom svetu, privlačeći njegove pohvale, uvažavanje i poverenje
„Oni koji se pretvaraju da su i spolja dobrodeteljni, u koži ovčijoj, pretvaraju se da su jedno, a u suštini, po svome unutrašnjem čoveku su nešto drugo, one koji su ispunjeni svakom nepravdom, zavišću, ljubomorom i zlosmradijem strasti, mnogi smatraju za svete i bestrasne, jer imaju neočišćeno duhovno oko i ne mogu da ih prepoznaju po plodovima njihovim; a na one koji prebivaju u pobožnosti, dobrodetelji i prostoti srca, na one koji su zaista sveti, ne obraćaju pažnju kao da su obični ljudi, preziru i smatraju za beznačajne. Takvi rečitog i sujetnog smatraju za učenog i duhovnog, a ćutljivoga, onoga ko se čuva od praznoslovlja, proglašavaju za nezna licu. Umišljeni i bolesni od đavolje gordosti odvraćaju se od onih koji govore Duhom Svetim kao od gordih, i više se plaše njihovih reči nego što od njih doživljavaju umilenje; naprotiv, oni veoma hvale i primaju onoga ko suptilno besedi iz svoje učenosti ili svoga stomaka (pod stomakom ovde treba podrazumevati plotsko stanje) i laže protiv svoga spasenja“ (prepodobni Simeon Novi Bogoslov). 5. 29 (v SMIRENOSLOVLJE).
 
NEMIR
 
• Kada se pojavi nemir, odbaci misli koje ga donose, ukloni uzburkanost krvi, uzimajući za sigurno da je svaka misao koja donosi nemir – bogoprotivna… 6. 296
 
NEPOSTOJANOST
 
• Prema poređenju koje su dali Sveti Oci, duhovni život podvižnika Hristovog nalik je na vreme: ponekad biva vedro i toplo, a ponekad tmurno, kišovito i hladno. Prema njihovom poređenju, taj život nalik je rodu žita, koji ponekad biva veoma obilan, a ponekad sasvim oskudan. Iskusni ljudi se ne nadaju da će stalno biti lepo vreme i ne uznemiravaju se zbog lošeg vremena, znajući da se jedno i drugo stalno smenjuju. Takođe, kad žito dobro rodi oni se ne oslanjaju na to i ne prestaju da rade, a kada rodi loše ne padaju u uninije i isto tako ne odustaju od obrađivanja zemlje. Jer takav je zakon prirode. Sličan je i zakon podvižništva. Ponekad biva poseta blagodati i duša se teši, a ponekad se javlja bura iskušenja koja čoveka dovodi u tešku situaciju. Takav je bio put svih otaca. Oni svakome ko želi da se ispravno podvizava zapovedaju da se pokorno potčini tom zakonu podvižništva koji je Sam Bog ustanovio za čoveka koji stranstvuje zemljom. Usled stalno vedrog vremena zemlja se suši umnože se štetni insekti. Slično na dušu deluje dugotrajno spokojstvo, čak i ono koje je proizvedeno blagodaću: u duši se začinje umišljenost, samopouzdanje, gordost, prezir prema bližnjima, njihovo ponižavanje i osuđivanje i slične slabosti ljudskog duha, veoma opasne i veoma strašne. 6. 538 (v. PROMENLJIVOST, HLAđENJE)
 
NEPRIJATNOSTI
 
• Bog čoveka vodi ka duhovnim ciljevima i onim putevima koji, spolja gledano, imaju karakter neprijatnosti i nesreće. Slava Premudrosti Svedobrog Boga našeg. 6. 706.
(v. POKORNOST VOLJI)
 
NESTICANJE
 
• Zapovest o nesticanju dao je Sam Gospod. He sabirajte sebi blago na zemlji zapoveda nam On gde moljac, i rđa kvari, i gde lopovi potkopavaju i kradu; nego sabirajte sebi blago na nebu, gde ni moljac ni rđa ne kvari, i gde lopovi ne potkopavaju i ne kradu (Mt. 6,19 20). Pošto je ustanovio zapovest, Gospod je izložio i razlog njenog ustanovljenja. Rekao je: Jer gde je blago vaše, onde će biti i srie vaše (Mt. 6,21). He možete služiti Bogu i mamonu (Mt. 6,24). 5. 282-283 (v. SREBROLJUBLJE, MONAŠKI ZAVETI, DOBRODETELJI, SPASENJE I SAVRŠENSTVO)

Jedan komentar

  1. Čitala sam to više puta, ali uzalud, nisam videla egoizam u sebi. Nisam videla da ja svuda namećem svoje Ja. Tek pošto su me bližnji razobličavali i pošto sam molila Presvetu Bogorodicu za pomoć, malo sam se osvestila. Čovek egoista ne vidi svoje stanje. Očajnik. On jadan misli da je s njim sve u redu. Da ga drugi nepravedno optužuju i da mu se čini nepravda. A i grehe drugih prema sebi vidi ogromnim, a svoje ne vidi.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *